Iz Rusije, s ljubavlju

Velika je ta Rusija. Ma, ogromna. I tokom svoje istorije iznedrila je brojne državnike, vojskovođe, književnike, umetnike, ali i sportiste. Andrej Kirilenko, Marija Šarapova i Jelena Išinbajeva samo su neki od predstavnika generacije koja je ne tako davno sišla sa svetske pozornice, zbog čega bi o njihovim dostignućima trebalo bar ponešto da znaju i mlađi ljubitelji sporta.

Spisak fudbalera koji su ostavili dubok trag i van svoje domovine takođe je podugačak. Da se ne vraćamo u dalju prošlost, dovoljno je da krenemo od Aleksandra Mostovoja i Valerija Karpina i preko Andreja Aršavina i Aleksandra Keržakova stignemo do Igora Akinfejeva i Alekseja Berezuckog. Svako od njih ostavio je trag i u Kupu, odnosno Ligi šampiona, u kojoj već nekoliko godina zbog suspenzije nema ruskih klubova.

Ta činjenica, naravno, uticala je i na broj ruskih internacionalaca u evropskoj eliti, koji se iz sezone u sezonu mogu nabrojati na prste jedne ruke. Ove takmičarske godine Ruse predstavljaju dvojica golmana i jedan fudbaler. Matvej Safonov je standardan pred golom Pari Sen Žermena, dok je Nikita Haikin nezamenjiv u redovima Bode/Glimta.

Ipak, najveću pažnju skrenuo je na sebe Aleksej Batrakov, prvi Rus u 121 godinu dugoj istoriji Galatasaraja. Ovaj 21-godišnjak je do prošlog leta bio član moskovske Lokomotive, čiju je omladinsku školu prošao nakon što je u nju stigao sa navršenih šest godina iz 85 kilometara udaljenog grada Orehovo-Zuevo.

Rusko tržište je, zbog geopolitičke situacije u tom delu sveta, bilo u zapećku prethodnih godina, ali su čelnici šampiona Turske, izgleda, pronašli svoju „zlatnu koku“. Batrakov je sa vršnjacima iz kluba bio prvak države dve sezone u mlađim kategorijama. Za malo više od dve godine u prvom timu postigao je 29 golova u 66 utakmica. U obe sezone, koje je odigrao od početka do kraja u šampionatu Rusije, bio je deo najbolje startne postave, a takođe je dva puta izabran i za najboljeg mladog fudbalera.

I taman kada je, prošlog leta, zamenio broj 83 na leđima desetkom, koju niko nije nosio 14 godina još od penzionisanja klupske legende Dmitrija Loškova, stigao je poziv iz evropskog dela Istanbula. Turski gigant je platio obeštećenje od 25 miliona evra, a Batrakov se obavezao na petogodišnju vernost. I čini se da je već počeo da se isplaćuje.

Sredinom avgusta oprostio se od Lokomotive golom u remiju sa Orenburgom, a za novi klub debitovao je protiv Gectepea krajem meseca. U septembru se navikavao na novo okruženje pre nego što je nastupao za nacionalni tim, a onda je usledio pravi „bum“ u oktobru.

Prvenac je upisao za vođstvo protiv Barselone u Ligi šampiona mada deluje da je njime samo razljutio zvezde Katalonaca (1:4), a onda je po jednom pogađao u trijumfu nad Lilom (4:2) u evropskoj eliti i Konjasporom u šampionatu (4:0). Ako postoje povremeni gledaoci i pratioci evropskog fudbala koji i posle tih nastupa nisu znali za njega, sve se promenilo u utorak uveče, kada je sa dva gola režirao slavlje protiv Štutgarta. O njemu, od tada, bruji čitava Evropa.

I tek će, jer nije baš dugačak spisak igrača koji su u prva četiri meča u Ligi šampiona u karijeri, odnosno u tri u nizu u kojima su bili starteri, postigli četiri pogotka. Već se izjednačio sa najefikasnijim „pečalbarom“ Rusom u evropskoj eliti, jer je i Aršavin svojevremeno upisao četiri gola za Arsenal, ali u 18 mečeva.

U utorak su njegovu vrlo dobru partiju u Istanbulu pratili emisari Liverpula, a već neko vreme je na radaru još nekoliko vrhunskih evropskih klubova. Opšte je mišljenje da mu je Galatasaraj samo usputna stanica ka Engleskoj ili Španiji i da navijači na „Ali Sami Jenu“ neće baš dugo uživati u njegovim čarolijama.

Za nacionalni tim Rusije odigrao je 15 utakmica. Mada su protivnici, uglavnom, bili osrednjeg kvaliteta, na njegova četiri pogotka ne sme se gledati kroz te naočare. Svaki gol u dresu reprezentacije ima poseban značaj, pogotovo za mladog fudbalera, i može mu dodatno podići nivo samopouzdanja u bitkama koje mu predstoje.

Juna ove godine potpisao je, možda, i najvažniji papir u životu. Oženio se deset godina starijom Irinom Podšibjakinom, nekadašnjom reprezentativkom Rusije i fudbalerkom Lokomotive. Prethodne tri godine vodila je emisiju na youtube kanalu moskovskog tima, a prvi susret dogodio im se u teretani klupskog centra u Bakovki krajem 2024. godine. Sada svoju bajku žive u Istanbulu, a realno je da prilikom izbora naredne stanice i Irina iznese svoje mišljenje. Jer, život nije samo fudbal, čine ga i moda i restorani i svašta nešto još...