Za Tadića su godine samo broj

Sanjala je letos Vojvodina velike stvari. Prema rečima predsednika kluba, Dragomira Zbiljića, trenutno su finansijski najstabilniji klub u državi. I zaista, transferi koje je novosadski klub napravio prethodnih meseci idu u prilog tezi da se radi o fudbalskom kolektivu koji ima novac. Iako evropska sezona nije donela ništa, mada su rivali bili izuzetni, Vojvodina ove sezone u domaćim okvirima može biti konkurentna, pogotovo ako Crvena zvezda bude igrala toplo hladno.

Sanjali su navijači Vojvodine velika imena, želeli da na Karađorđu vide neke igrače o kojima su možda maštali godinama unazad, a sada je postojala realnost da se to eventualno i desi. Ipak, ono što su najviše hteli nije se desilo. Dušan Tadić nije se vratio u svoju ravnicu, već je izabrao onu na zapadu, u Holandiji. Tako je Vojvodina morala da se zadovolji Zukićem i Đakovcem, dok je Dušan ostao nemoguća misija.

O Dušanu se maštalo i u Beogradu, u Ljutice Bogdana. I sada, nakon eliminacije od Hapoel Ber Ševe, može se polemisati šta bi bilo da je Zvezda dovela nekadašnjeg kapitena srpske reprezentacije, a ne Abu Fanija, Čama, Loizua i ostale strance koji ničim nisu opravdali poverenje i novac kada je trebalo da iskoče u prvi plan i naprave razliku. Tadić sam ne bi mogao da garantuje nikome ništa, ali da bi šanse Vojvodine i Zvezde sa njim u ekipi bile veće protiv svakog rivala, verovatno je istina.

Dušan Tadić sinoć se vratio u Ligu šampiona, tj. u kvalifikacije, a do kraja avgusta imaće šansu da ponovo zaigra u glavnoj fazi. Velika želja Voše i Zvezde pokazala je zašto će biti oslonac NECa u istorijskom pohodu na Ligu šampiona. E, sad se postavlja pitanje kako je i zašto Dušan Tadić odabrao NEC iz Nijmegena pre nego li dva srpska kluba koji su mu sigurno mogli ponuditi milionsku zaradu, blizinu porodice, poznato okruženje, dom. Ali Dušan Tadić je suviše iskusan igrač, na kraju i čovek, da bi napravio pogrešnu procenu u ovom momentu. Iako će na jesen napuniti 38 godina, Tadić je i dalje kadar, kako fizički tako i tehnički, da igra na nivou Lige šampiona.

Pojavljivanje NECa u žrebu za Ligu šampiona deluje iznenađujuće. Pogotovo ako ne pratite redovno Erediviziju. Reč je o timu koji je prethodnu sezonu završio na trećem mestu. Ispred su bili šampion, PSV i Fejenord. Ispod NECa za samo bod ostao je Tvente, a peti je bio Ajaks. I dok smo sve ove klubove redovno gledali u Evropi, uključujući i, recimo, AZ Alkmar, NEC je baš neobično ime u okvirima evropskih takmičenja. Poslednji put bili su prisutni u UEFA Kupu u sezoni 2008/2009, kada je bilo po pet ekipa u grupi. Od tada do danas zatišje.

Leto 2026. donelo je za sada veliku radost navijačima. Prva prepreka u Evropi, Olimpijakos, uspešno je preskočena, a prema ocenama onih koji se bave statistikom i analizom, Dušan Tadić bio je najbolji igrač na terenu. A nije da nije bilo drame na Gofert stadionu u Nijmegenu. Nakon 0:0 u Grčkoj, Olimpijakos je poveo početkom drugog poluvremena preko napadača El Kabija. Nijmegen se vratio u egal golom Linsena, a asistent je bio ko drugi do Dušan Tadić. Otišlo se u produžetke u kojima je meč viner bio još jedan iskusan fudbaler, Emre Mor. Turčin je u 95. minutu matirao Balšu Popovića i zakazao dvomeč sa Bodo Glimtom. Ako slave, igraće Ligu šampiona, ako izgube Ligu Evrope. Svakako veliki uspeh za ovaj klub, ali znajući Tadića i njegovu ambiciju, uradiće sve da iznenade Bodo i zaigraju u najjačem takmičenju.

NECov tim na papiru izgleda malo atipično za holandske standarde. Znamo da Eredivizija važi za ligu u kojoj dobro prolaze mladi igrači, da je često odskočna daska za fudbalere sa svih strana sveta, računajući i ovdašnje prostore. Takav put imao je baš i Dušan Tadić, kasnije i Filip Kostić, ali neke velike fudbalske zvezde poput Ronalda Nazarija ili kasnije Luisa Suareza. Holandski fudbal prava je meka za velike fudbalske znalce koji uvek žele gol više. A kada bi random fudbalskog poznavaoca pitali da nabroji petoricu igrača NECa, sigurno bi se zamislio, osim ako pomno ne prati holandski fudbal.

Strelac pogotka za 1:1 Brajan Linsen ima 35 godina. Asistent Tadić uskoro će 38. Linsenu je ovo treća sezona u klubu, ranije je bio u Japanu, a kroz karijeru je nosio dres Fejenorda, Vitesea, Groningena. Prošle sezone postigao je 11 golova u Erediviziji i bio važan šraf u osvajanju trećeg mesta.

Još jedan ozbiljan majstor uz Tadića je Tjaron Čeri. On je generacija srpskog fudbalera, a posebno ga pamte navijači Crvene zvezde i Dejan Stanković, pošto je svojevremeno, igrajući za Makabi Haifu kod Baraka Bahara, eliminisao beogradski klub iz Lige šampiona. Bio je to bolan momenat za sve u crveno belim dresovima, a baš je Bahar narednog leta preuzeo kormilo kluba.

U takvom odnosu snaga Tadićev dolazak bio je logičan potez. Još jedan iskusan fudbaler koji zna šta je Liga šampiona. Protiv Olimpijakosa Tadić je imao 22 uspešna dodavanja u završnoj trećini, od čega osam u 16 metara ispred rivalovog gola. Možda nije na nivou kada je vrtio igrače Reala i pravio dar mar na Bernabeu proleća 2019, ali je i dalje dovoljno snažan i spreman da timu kao što je NEC donese potrebnu snagu u ključnim momentima. Tadić je lider, bio je to gde god da je igrao, čovek oko kojeg se sve vrti. Njegov progresivni stil igre voli svaki trener i jasno je zašto su ga hteli srpski klubovi. Samo što Tadić i dalje nije spreman da se spusti na nivo Superlige Srbije, verovatno da nikada neće ni biti, jer previše je klase u tim nogama, a i iskustva i zrelosti da bi dopustio sebi igranje u ambijentu koji zna da bude sve osim fudbalski.

Tadićev status u Holandiji je poseban. Sve što je radio u toj državi kao fudbaler bilo je na najvećem mogućem nivou. Da je Ajaks osvojio Ligu šampiona 2019, ko zna, možda bi njegovo ime bilo među tri ili četiri kandidata za Zlatnu loptu. Koliko god to sad čudno ili nemoguće zvučalo, pre sedam godina Tadić je bio jedan od najdominantnijih fudbalera u evropskom fudbalu. I zato je možda i logično što je izabrao NEC, a ne Srbiju. Dolazi u državu koja mu je druga kuća, u poznat ambijent, ligu gde nema problema sa infrastrukturom, ligu u kojoj će igrati sa Ajaksom, PSVom, Fejenordom, pa još ako bude i Liga šampiona, Tadić će sigurno hteti da pokaže svima u Holandiji, ali i Evropi, da nije za staro gvožđe.

Tadić već neko vreme ne igra za reprezentaciju Srbije. Ekipa čiji je lider bio dugo godina nije uspela da nadoknadi odlazak kapitena. Aktuelni selektor, Veljko Paunović, spominjao je Tadića nekoliko puta, postojala je u srpskoj fudbalskoj javnosti ideja da se Tadić vrati, ali od toga ništa nije bilo. Možda je za samog igrača tako i bolje. Sada je fokusiran na NEC i dvomeč sa Bodom. U međuvremenu je počela i Eredivizija. Kreće sezona puna izazova za jednog od najplemenitijih igrača koje su holandski tereni gledali u 21. veku.

I jedna slika koja ima dosta simbolike za naše prostore. Tadića je protiv Olimpijakosa gledao i bodrio Edin Džeko, jedan od najboljih balkanskih fudbalera svih vremena i čovek koji baš kao i Tadić prkosi godinama, pošto će ove sezone igrati Bundesligu sa Šalkeom, u svojoj 41. godini.

Za velike fudbalere godine su samo broj, potvrdio je to još jednom Dušan Tadić.