Savićev diplomski ispit

Samo najveći optimisti i to bez pokrića, ako ih je uopšte i bilo, mogli su da zamisle drugačiji put Vojvodine na međunarodnoj sceni ovog leta. Žreb za utakmice u kvalifikacijama Lige Evrope i Lige konferencija bio je nemilosrdan, što je na terenu surovo potvrđeno. Eliminacija od Ferencvaroša i ubedljiv poraz od Ajaksa u prvom meču u Novom Sadu presudili su i treneru Miroslavu Tanjgi, a posle razlaza sa njim ostala su na snazi večna pitanja: Čemu sve ovo i šta sad?

Da se razumemo, ne postoji samo jedan krivac za očajne rezultate Novosađana u Evropi, gde je brzinom svetlosti došla do kraja puta. Ta krivica mora biti podeljena, ali je dilema na koji način. Na ravne časti – teško, jer je mnogo činilaca uključeno u vrlo loše predstavljanje kluba van domovine.

Jedan njen deo mora preuzeti klupsko rukovodstvo. Sigurno je da je drugi na stručnom štabu koji je Tanjga predvodio do prvog dana prošlog vikenda, a treći je bez dileme na igračima. U rukovodstvu na raznim funkcijama sedi dvocifren broj ljudi, igrača ima tušta i tma, a ako u ovakvim situacijama raspustite čitav stručni štab jasno je da nećete imati nikoga na raspolaganju da vodi te fudbaler(čić)e. I onda, potpuno je normalno što su se kola slomila na glavnom treneru.

Međutim, zaista nije jasno šta se u Novom Sadu očekivalo protiv renomiranih evropskih velikana i gde je to tačno Tanjga pogrešio pa je smenjen na startu sezone? Ovakvim raspletom, Vojvodina je bacila u vodu čitav period priprema od mesec i po dana, koje su sprovedene po njegovim zamislima. Takođe, i novajlije su stigle na “Karađorđe” jer ih je on video u svojim planovima. Sada deluje da se oblak neizvesnosti nadvio nad čitavom fudbalskom “srpskom Atinom”.

Vojvodina je u prvom kolu nacionalnog šampionata bila ubedljiva protiv OFK Beograda (4:0), ali je očito da su u Novom Sadu apetiti značajno porasli nakon vrlo dobre prethodne sezone i sasvim pristojnog ulaganja u aktuelnom prelaznom roku. Ipak, deluje da se po ko zna koji put potvrdilo da novac ne mora nužno da donese očekivane rezultate.

Možda će Marko Savić, trener koji će danas biti promovisan u Tanjginog naslednika, doneti sa sobom novu energiju, novo poimanje fudbala i nov način rada koji će odgovarati igračima, ali je teško verovati da će se i on zadržati dovoljno dugo. Odnosno, bar onoliko koliko je potrebno da se sve njegove ideje razlože ne bi li ih svaki pojedinac shvatio na pravi način. Jer, treneri su promenljiva roba. Lako promenljiva roba.

Nije sporan Savić, jer kada odlučite da nekoga smenite, morate mu dovesti zamenu. Naprotiv, s obzirom na to da je dve decenije mlađi od svog prethodnika, potpuno je normalno zaključiti i da će biti inovativniji u konkretnom pogledu na teren. Može biti sporno to što su pojedinci očito očekivali mnogo više, a materijala za evropsko odelo definitivno nema u aktuelnom sastavu.

Tanjgina jedina prava greška, a pisali smo i o tome, mogla bi biti u činjenici da je ovog leta video svog sina Sinišu u ozbiljn(ij)oj konkurenciji za prvi tim zbog čega u Novi Sad nije stigao nijedan defanzivac sa pedigreom. A onda, kada je prvi put zaškripalo, Tanjga Junior se nije snašao i mehur od sapunice je pukao. Potpuno očekivano.

S obzirom na to da je eliminacija sa međunarodne scene potpuno izvesna i da će Vojvodini u ovoj sezoni ostati samo takmičenja na domaćem koloseku, jasno je da će Savićev jedini zadatak biti da je ostavi između večitih rivala na tabeli na kraju sezone. Tanjga je to već učinio, ali je “greh” sa sinom morao da plati.

Savić iza sebe ima tek 50 utakmica na klupi u Superligi i nacionalnom Kupu i to u tri različita kluba. Ekipu Voždovca predvodio je u 21, Železničar u 15, a Čukarički u samo 14 utakmica. Njegove ekipe zabeležile su 18 pobeda i upisale 11 remija i 21 poraz.

Igračka karijera nije mu bila preterano uspešna, ali je pohvalno što je to shvatio na vreme pa je već sa 25 godina okačio kopačke o klin. Ubrzo je počeo da radi sa klincima u Žarkovu i Crvenoj zvezdi, a onda ga je put odveo u Krasnodar. Kao pomoćnik Aleksandra Rogića bio je na klupi estonske Levadije, gde je kasnije i započeo samostalnu seniorsku trenersku karijeru.

Neko veliko iskustvo na domaćoj sceni definitivno nema, jer je vodio ekipe koje nisu bile u vrhu srpskog fudbala, a u Vojvodini baš to očekuju – da konstantno bude pri vrhu jer jedino tako može da se nada da će nekada biti i na njemu. Prvi ispit u četvrtak u Amsterdamu biće mu “bonus” pitanje pre konkretnog ispita. I dobro je što mu se neće suditi posle njegovog raspleta. Savićeva borba za što duži boravak na klupi “stare dame” počeće sledećeg ponedeljka u duelu sa Mačvom jer će njegov sat tada početi da otkucava.