Voša pala na prvom ispitu

Moraće „lale“ težim putem. Realno gledano, koliko god da su bile tačne glasine iz Budimpešte da je Ferencvaroš u organizacionoj krizi, na terenu se to nije videlo. Bilo je primetno da sedmostruki uzastopni šampion Mađarske, koji je prošle sezone predao krunu Đeru, nije na optimalnom nivou – možda je čak i nivo igre koji je prikazao nedostojan ligaške faze drugog po kvalitetu klupskog takmičenja na Starom kontinentu – ali je i to bilo dovoljno da se zabeleži pobeda protiv motivisane, ali nedorečene i bar u dve situacije nesrećne Vojvodine.

Te dve situacije dogodile su se pri rezultatu 1:1 i da je bar u jednoj lopta pogodila mrežu, a ne stativu, verovatno bi se neka druga pesma pevala nakon utakmice u Novom Sadu. Ovako, iako je utisak ostavljen na terenu od strane domaćina bio sasvim korektan, a atmosfera na tribinama još i bolja, rezultat je taj koji neće dati previše prostora za delovanje izabranicima Miroslava Tanjge u revanšu.

Poslao je član poslednje šampionske generacije Vojvodine sve očekivane adute na teren. Nije sakrio nijednog „keca u rukavu“ već je igrao na kartu da od početka moraju igrati najbolji. Oni koji to trenutno jesu. Ili bi bar trebalo da jesu.

Prvi koji je ispao iz koloseka bio je Lukas Baros, o kojem se ne tako davno pisalo kao potencijalnom levom beku reprezentacije Srbije jer je, navodno, selektor Veljko Paunović u njemu video nešto što nijedan Srbin nema. Očajna procena jedne duge lopte u uvodnim minutima značajno je „kumovala“ golu Zakarijasena, koji ga se oslobodio prilikom prijema i sledećim potezom promenio rezultat na semaforu.

I ne bi bilo dodatne kritike da se Brazilac zaustavio na tom jednom kiksu. Međutim, konstantno je kasnio u defanzivi, dok ga na polovini rivala uopšte nije ni bilo. Delovao je nekako nonšalantno u pojedinim trenucima, a izborom rešenja često je znao da prebaci vruć krompir u naručje saigrača. U njegovom slučaju jedino je dobro što od ovoga ne može gore, ako ga uopšte Tanjga i za sedam dana uvrsti u startnu postavu.

Da se razumemo, nije on jedini i isključivi krivac za poraz Novosađana, ali je prvi načinio previd koji je meč usmerio na „vodenicu“ popularnog Fradija. Domaći nisu pošteno pripretili u prvom poluvremenu jer im je nedostajalo mašte i kreacije u napadu. Bilo je iznuđenih pokušaja u režiji Ranđelovića, Petrovića i Mulahusejnovića, koji nisu bili ni blizu da donesu izjednačenje.

GOOOOL! Vojvodina stiže do izjednačenja | Vojvodina - Ferencváros | 09.07.2026. Watch on YouTube

I iz takve partije nije se moglo ni očekivati da Vojvodina drugačije poravna skor osim auto-golom. Jeste Mitrović odigrao glavom posle centaršuta Zukića, ali lopta koju je poslao u peterac bila je toliko bezopasna dok se nije pojavio nespretni Ramakers. Savladao je Belgijanac svog golmana u poslednjem minutu prvog poluvremena i doneo erupciju oduševljenja na tribine „Karađorđa“. Tamo gde je, između ostalih, sedeo i selektor najboljih košarkaša Srbije Dušan Alimpijević.

U fudbalu verovatno ne postoji bolji trenutak u kojem možete zadati ozbiljan udarac rivalu. Dok je on već mislima bio u svlačionici, sa prednošću od jednog pogotka, Vošina kola su se konačno upalila. I u punoj brzini vratila posle pauze, a da je visoki novajlija iz vrha napada bio malo precizniji već na startu nastavka, san o potpunom preokretu ne bio ostao na okviru gola iznad kojeg su taj trenutak znali da proslave navijači Ferencvaroša pristigli sa severa.

Pokušavala je Voša kasnije preko krila, često i iz kontranapada jer su gosti preuzeli inicijativu, ali nedostajalo joj je brzine u takvim situacijama. A nije je realno bilo ni za očekivati u prvoj polovini jula. Fradi je igrao, Voša statirala, ali je uspevala da sačuva smirenost i bez panike reši sve probleme. Uz to je malo nedostajalo, baš malo, da Vukanović „naplati“ svoje dobro kretanje i centaršut Kolarevića smesti iza leđa Dibusa. Takav epilog razbio se o stativu kao mehur od sapunice.

A onda su se, samo tri minuta kasnije i četiri pre kraja meča, greške počele nizati na obe strane, ali će se pamtiti samo ona poslednja koju je načinio Petrović i nakon koje je Nabi Keita pokazao zašto je u zenitu karijere igrao na Enfildu. Kao rukom uposlio je Jusufa Bamidelea, koji je pre nepunih godinu dana „lalama“ doneo više od dva miliona evra, ali im je sada oduzeo dobar deo nade da posle revanša u Budimpešti mogu biti pobednici ovog dvomeča.

Deluje da je Vojvodina mogla da izbegne četvrti poraz u jedanaestom meču sa mađarskim ekipama, ali i da je nedostatak svežine i sreće u pojedinim trenucima predstavljao ozbiljan hendikep. Tanjga je kao igrač Voše eliminisan od Honveda u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, dok je trener Ferencvaroša Balaž Borbelji u jedinom odmeravanju snaga u karijeri sa srpskim timovima sa kapitenskom trakom oko ruke u dresu Artmedije zadao udarac Partizanu u plej-ofu kvalifikacija Lige šampiona. Za sedam dana saznaćemo da li je došlo vreme da se neki dugovi „naplate“ ili će vicešampion Srbije već posle prve prepreke biti preusmeren u treći razred evropskog voznog reda.