Žuti zid na tribinama, sila na terenu

Kolumbijci, Kolumbijci... Kako je samo odzvanjao stadion u Kanzasu tokom meča sa Ganom. Neverovatno je koliko samo emocije i energije ulože navijači južnoameričkih reprezentacija da naprave atmosferu na tribinama. U jednom momentu su bili toliko agresivni sa zvižducima kada Gana ima loptu da je bio utisak da se igra usred Bogote. Ali, ljudi u žutim dresovima imali su razlog da slave na kraju. Zajedno, i oni na tribinama i oni na terenu.

Kolumbija će još jednom igrati u osmini finala Svetskog prvenstva. I potpuno zasluženo su tu. Protiv Gane su bili apsolutno dominantni, u posedu, u osvajanju prostora, šansama, udarcima u okvir gola. Kako drugačije objasniti opšti utisak po kojem je golman afričke selekcije, Zigi, bio najbolji akter utakmice. Da njega nije bilo, Kolumbija bi ubedljivije od 1:0 premostila ovu fazu. Nestor Lorenco nadmudrio je Keiroša, mada je po učinku na terenu jasno bilo da ima raspoloženije i dinamičnije fudbalere.

Ono što karakteriše ovu generaciju kolumbijskih fudbalera jeste izuzetna igra u oba pravca u jakom ritmu. Vidi se to najbolje po bekovima. Munjoz i Mohika jedan su od najboljih tandema na toj poziciji od starta prvenstva. Munjoz je uspeo da postigne i dva gola. Kod njih dvojice nema previše klasičnog ulaženja u sredinu i pravljenja viška za krilne napadače, već su oni ti koji često idu iza leđa Dijaza i saigrača. Pogotovo je to slučaj sa bekom Kristal Palasa, koji je protiv Gane koristio celu stranu jer nije bilo klasičnog krila ispred njega. Hames Rodriges je igrao prvo poluvreme formalno na toj poziciji, kasnije Rios, pa Arias. U suštini, Munjoz je bio gospodar desnog boka.

Velika odgovornost koju pozadi imaju Mohika i Munjoz je ono što pravi razliku. Pomažu im u tome i vezni fudbaleri koji se dobro kreću i menjaju pozicije. Mohika je često tokom utakmice sa Ganom bio raspoređen po dijagonali. Čekao je pas iz veznog reda ili poslednje linije i kontinuirano uspevao da ostane sam na prijemu lopte, pa da je onda lakše distribuira. Uspeo je Lorenco svojim idejama da u potpunosti raširi defanzivni blok Gane, što afričkom timu nije prijalo. Mnogo toga je palo za Ganu u vodu kada je zbog povrede morao da izađe bek Senaja, koji je na startu meča u dva navrata dosta lako zaustavio Luisa Dijaza. Njegova zamena, Seidu, prilično se namučio do kraja utakmice.

Važan momenat za tok utakmice, a možda i uopšte za selekciju Kolumbije u ovoj fazi Mundijala, jeste povreda Kordobe. Napadača koji je protiv Gane dobio prednost u odnosu na Luisa Suareza. A fudbaler Sportinga koji je ušao sa klupe neplanski veoma rano ispostavio se kao jedan od junaka meča, bio je asistent kod gola Ariasa. Suarez je ponudio novu dubinu i opcije u napadu i bio je generalno neuhvatljiv za visoke štopere poput Opokua i Lukasena koji bi možda dosta lakše izašli na kraj sa Kordobom. Ipak, Suarezov uticaj na igru bio je izuzetan i sada se nameće kao glavna opcija za nastavak takmičenja. Suarez je ove godine dao 38 golova u dresu Sportinga i to treba poštovati. Sigurno je da će Švajcarska to imati u vidu.

Kada posmatramo ekipu Kolumbije, posebno je zanimljiva uloga Hamesa Rodrigesa. Iako ne baš daleko od onog Hamesa iz 2014. koji je zablistao na Mundijalu i potpisao za Real, sada, 12 godina kasnije, lider je na terenu makar po traci na ruci. Ono kako ga koristi selektor podseća dosta u nekim momentima na ulogu Braima Dijaza u dresu Maroka. S tim što Hames nije baš toliko pokretljiv, pa mu je radijus pozicije manji, odnosno uži. Često je ovaj ofanzivni vezista u ulozi plejmejkera, zna i te kako da se spusti po loptu i da onda diktira stil i tempo igre. I koliko god bio u silaznoj putanji, i dalje dosta zavisi od njega. Bilo ga je i levo i desno, jasno je da nema baš ritma za 90 minuta, ali samo prisustvo na terenu znači svima.

Vezni red Kolumbije je zaista zanimljiv. Praktično jedini bez prevelikog pomeranja u pogledu pozicije je Džeferson Lerma, klasična šestica ispred tandema štopera Sančez i Lukumi. Sa Puertom, Hamesom i Ariasom to često izgleda kao romb, ali uz slobodnije tumačenje prostora, pogotovo kod Hamesa. Mogli bi na ovom Mundijalu napraviti grupu veznih fudbalera koji su istakli kandidaturu za neki transfer tokom leta. Poput Manzambija iz Švajcarske ili Gustava Puerte. Ovaj drugi je nezamenjiv kod selektora Lorenca i to što je igrao na četiri mundijalske utakmice do sada zaista je impresivno.

Puerta je vezista Rasing Santandera. Sa tom ekipom ove sezone osvojio je titulu u drugoj ligi i izborio povratak zeleno belih dresova u Primeru. Ako je neko pratio njegove igre ovih dana, sigurno je imao šta da upiše u notes i javi raznim klubovima da u Santanderu igra momak koji vredi mnogo više od 3,5 miliona koliko je skoro plaćen Leverkuzenu. Puertina pokretljivost i progresivna igra sa loptom donosi veću slobodu i Hamesu i Ariasu, koji su po vokaciji ofanzivniji fudbaleri. U istom momentu Puerta može biti u liniji sa Lermom, ali i klasična osmica.

Šta potencijalno škripi i može biti problem? Nekonkretnost u poslednjoj fazi, odnosno trećini terena ispred gola rivala. U duelu sa Ganom Luis Dijaz imao je više situacija iz kojih je mogao bolje, rezultat je po svemu prikazanom trebalo da bude makar 2:0. A od dosadašnja četiri gola na Mundijalu, dva je dao desni bek Munjoz. Moraće najistureniji deo tima da odradi konkretniji posao protiv Švajcarske, jer da je ta linija tima bolje koristila šanse, Kolumbija bi lakše došla do osmine finala.

Meč sa Švajcarskom neće biti nimalo lak, odlučiće detalji, neki momenat raspoloženja pojedinca. Ako Kolumbijci uspeju da iskontrolišu posed i nametnu svoj ritam, a Dijaz i Suarez podese nišanske sprave, onda bi mogli da sanjaju plasman među osam najboljih.