Rim ne zaboravlja lako. U njemu vreme teče drugačije, sporo, pomalo starinski, ali sa jasnim osećajem časti i nepravde. Zato nije ni čudo što su na vest o povratku Mauricija Sarija na klupu Lacija mnogi reagovali kao na povratak domaćina u svoju kuću, iz koje je otišao bez pozdrava.

Sarijev prvi mandat u Laciju završio se burno. Ne zbog rezultata — jer četvrto mesto u Seriji A i povratak u Ligu šampiona bio je uspeh iznad očekivanja — već zbog tenzija sa upravom, načina poslovanja i odnosa prema ekipi. "Ne mogu da radim u ovakvom haosu", navodno je rekao po odlasku u martu.

Nakon Sarijeve ostavke u martu, klub je imenovao tada slobodnog Igora Tudora, današnjeg trenera Juventusa, ali se i on povukao nakon samo nekoliko meseci — gotovo tačno godinu dana unazad.

Marko Baroni je zatim preuzeo tim i imao obećavajući početak, ali je Lacio kolabirao u poslednjem kolu sezone.

Uoči poslednjeg vikenda sezone 2024/25, postojao je tanak, ali matematički mogući put do plasmana u Ligu šampiona. Ipak, poraz od 1:0 protiv ugroženog Lećea i to na Olimpiku, gurnuo je Lacio na 7. mesto i potpuno van evropskih takmičenja.

Baronijeva pozicija tada je postala neodrživa, a već dan nakon kraja sezone pojavile su se informacije o njegovom odlasku.

Predsednik Lotito je uradio ono što retko radi: povukao se i rekao "pogrešio sam". I pozvao čoveka koji je, uprkos svom tvrdoglavom karakteru i dimu koji mu nikada ne silazi sa usana, jedini uspeo da udahne identitet timu u belo-plavom u poslednjih pet godina.

"Nakon iskustva započetog 2021. godine, toskanski trener se vraća da ponovo obuče belo-plave boje, vođen neprekinutom vezom sa klubom, navijačima i timom koji je pod njegovim vođstvom znao da izrazi prepoznatljiv stil i zajedništvo. Klub s punim poverenjem poverava Sariju tehničko vođstvo projekta, uveren da će njegov stil, doslednost i radna kultura doneti čvrste temelje za ambicioznu budućnost dostojnu Lacija."

Predsednik Klaudio Lotito dodao je: "Mauricio Sari se vratio kući. Njegov povratak je izbor srca. Želimo da nastavimo put koji je prerano prekinut, znajući da zajedno možemo da vratimo entuzijazam, identitet i ambiciju. Dobrodošao nazad kući, Komandante."

Welcome back, 𝐦𝐢𝐬𝐭𝐞𝐫 𝐒𝐚𝐫𝐫𝐢 🚬

Qui il comunicato ufficiale ⤵️https://t.co/G7KCuJ9WZb#AvantiLazio pic.twitter.com/X91qE7XsOF
— S.S.Lazio (@OfficialSSLazio) June 2, 2025
 

Povratak Saribola

Kad Lacio ima loptu, Sarijev fudbal izgleda kao simfonija — sve ide po zemlji, sve brzo, sve u pokretu. Nema nabijanja, nema preskakanja linija. Samo kratki pas, trougao, utrčavanje i odmah nazad. Stil koji su mediji nazvali „Saribol“, a koji bi najkraće mogao da se opiše kao vertikalna verzija „tiki-take“. L’Equipe je to i doslovno tako preveo, dok su Italijani otišli korak dalje i izmislili novi pojam — „Sarrismo“. Nije to samo stil, nego filozofija. Estetika. Pristup koji u sebi nosi dozu opsesije, ali i magije.

Njegove ekipe igraju moderno, brzo i smelo. Znaju da prenesu loptu u tri poteza, znaju da daju pet golova u jednoj utakmici. Zato nije čudno što su ljudi poput Pepa Gvardiole ili Seska Fabregasa otvoreno hvalili njegov Napoli. Arigo Saki je čak rekao da je to „najvažnija stvar koju je italijanski fudbal video u poslednjih 20 godina“. Ipak, dugo je visio jedan ogroman znak pitanja iznad svega toga — može li se taj stil pretočiti u trofeje? Odgovor je stigao 2019. kad je sa Čelsijem konačno osvojio Ligu Evrope, godinu dana kasnije je osvojio Seriju A sa Juventusom. Ali ni tad nije nestala etiketa da je tvrdoglav, da retko pravi kompromise i da radije ide glavom kroz zid nego da odustane od svoje ideje.

Sarriball 🦅🔥

Quality one touch passing and great movement by Lazio. 

That final pass by Felipe Anderson, precise and top notch composure

The goal by Luis Alberto, a magicians touch 🎩🎩

 pic.twitter.com/5XXRtE1Zdv
— Jerry Mancini (@jmancini8) September 4, 2023
 

"Moj cilj je da se zabavljam dokle god sam ovde i da budem konkurentan u svim takmičenjima do kraja. Naš sport nije samo sport, već igra — a svako ko igra igru, počinje to da radi kao dete. Zato mora da bude zabavno. To dete u nama mora da se neguje, jer nas ono često čini najboljima. Verujem da ako se tim zabavlja, zabavljaju se i navijači. To je jako važno. Naravno, postoje i visoki ciljevi, ali moramo da krenemo od toga da uživamo u igri. To je bitno, i za nas i za naše navijače", opisao je Sari, jednom prilikom, svoju fudbalsku filozofiju.

Pitanja su brojna.

Hoće li se Lacio konačno okrenuti profilima igrača koji odgovaraju Sarijevom fudbalu — tehnički jaki, taktički pismeni, brzi u glavi? Ili će se opet igrati transfer lutrija?

Jedno je sigurno — ako je Sari pristao da se vrati, znao je da su se neki uslovi promenili. Ili bar da će se promeniti. Jer bez toga, povratak bi bio uzaludan. A Sari nikada nije izgledao kao neko ko voli da gubi vreme. A bog zna da rad sa Lotitom nije lak, jer je poznat kao najveća škrtica među svim fudbalskim vlasnicima.