Taman kada je izgledalo da su Denver Nagetsi uspeli da pronađu svoj identitet i napravili niz od osam pobeda u devet mečeva, usledila je turneja koja je ponovo ogolila sve nedostatke ekipe iz Kolorada.

Do kraja prelaznog roka ostalo je svega sedam dana, prostora za manevrisanje je jako malo, a čini se zloslutno da ni Majk Meloun više nema nikakvu ideju kako bi ekipa trebalo da izgleda – što bi moglo da dovede i do... njegove smene.

Serija poraza krenula je iz Minesote, nastavila se protiv indisponiranog Čikaga, tako da se u Njujorku očekivala kakva-takva reakcija. Nije se desila – poraz od 122:112 uz to da su izgubili svaku četvrtinu.

U takvo sivilo uklopio se i Nikola Jokić, koji je već u drugom minutu ušao u problem sa faulovima, jer je u istom posedu Niksa napravio dva.

Meloun ga je izveo iz igre i nije ga vraćao čak 15 minuta.

Niksi su znali da iskoriste ovaj poklon i odmah nakon Jokićevog povlačenja na klupu napravili seriju 15:0.

Srpski centar je na kraju postigao 17 poena, imao po šest skokova i asistencija, uz atipično lošu selekciju šuta (6/15).

Džamal Marej je imao svoje veče – 33 poena, šest asistencija i pet skokova – ali je Kanađanin u većini slučajeva morao sam sebi da kreira šut.

Meloun je ponovo odlučio da "pretumba" startnu petorku, pa se u nju vratio Aron Gordon (solidna partija sa 15 poena), dok je Kristijan Braun preselio na klupu.

Rasel Vestbruk pokušao je energijom da trgne saigrače, upisao je 14 poena i 14 skokova, ali jednostavno – nije išlo.

Njujork je sinoć imao sjajnog Džejlena Bransona, koji opravdava svoje mesto u startnoj petorci na Ol-star meču – još jedna briljantna partija sa 30 poena (10/16 šut) i 15 asistencija.

OG Anunobi je dodao 23 poena, Džoš Hart 15, dok je Karl-Entoni Tauns meč završio sa 14 poena, 10 skokova i pet asistencija.

Niksi su tako nastavili da "dišu za vratom" Bostonu i udaljeni su svega jednu pobedu od drugog mesta na Istoku, uz pretpostavku da su Klivlend Kavalirsi neuhvatljivi na prvom.

Problem Denvera – savršen napad, katastrofalna odbrana

Denver je trenutno u velikoj disproporciji između odličnog, brzog napada i očajne odbrane.

Kada se pogleda tempo (peti u ligi), broj poena (treći) i ofanzivni rejting (četvrti u NBA), naspram broja primljenih poena (sedmi najgori) i defanzivnog rejtinga (12. najgori), postaje jasno zašto Nagetsi često ne umeju da privedu meč kraju.

Kada napad ne funkcioniše kao sinoć – uz neobjašnjivo mali broj asistencija (22 naspram 33 Niksa) – tada njihove defanzivne slabosti dolaze do punog izražaja.

Ne možete svake večeri da izađete na parket s mišlju: "Imamo najboljeg igrača na svetu, on će sve da reši", jer se više puta ove sezone pokazalo da ni Jokićevi monstruozni statistički učinci, pa čak ni trip-dablovi, nisu garancija pobede.

Još jedan od paradoksa Nagetsa je to što su ove sezone fenomenalni u napadu, ali su istovremeno i među poslednjim timovima u ligi po broju šuteva za tri poena.

Vreme za promene?

Ovakva sezona vrlo brzo povlači pitanje odgovornosti, a onda će sve oči biti uprte u Kelvina Buta, generalnog menadžera Denvera, koji je doveo ekipu u pat-poziciju kada je reč o potencijalnim trejdovima.

Još veći problem je što i ono što Denver traži trenutno nema previše smisla – Zak Lavin? Ozbiljno?

Ako se u narednim danima ne desi neki značajniji pomak, ni Majk Meloun više neće biti siguran na klupi, jer ako ne pronađe način da izvuče maksimum iz tima, pitanje je da li će Nagetsi uopšte moći da se predstave kao ozbiljni kandidati za finale Zapada.