Ako je Ivano Balić bio "rukometni Mocart", za njega bi se moglo reći da je svirao "hevi metal" - čovek koji je bio i umetnik i neko ko je lider, ko zna i da udari kada treba, da "gine" u odbrani.

Nikola Karabatić, rukometna legenda rođena u Nišu, pre tačno godinu odigrala je poslednju utakmicu u karijeri koja jednog dana zaslužuje i filmsku priču.

Od omiljene igre, one kojoj je dao toliko toga oprostio se sa 40 godina - kao jedan od najvećih svih vremena, za većinu i najveći.

1⃣ 𝘆𝗲𝗮𝗿 𝗮𝗴𝗼 @NKARABATIC 𝗽𝗹𝗮𝘆𝗲𝗱 𝗵𝗶𝘀 𝗹𝗮𝘀𝘁 𝗴𝗮𝗺𝗲 🥹🐐 What a legendary career he had 👇
🏆🏆🏆🏆 @EHFEURO 
🏆🏆🏆 @ehfcl 
🥇🥇🥇 Olympic Gold
🏆🏆🏆🏆 IHF World Championship
🏆 16x @LNHofficiel 🇫🇷
🏆 4x @DAIKIN_HBL 🇩🇪
🏆 2x @ASOBAL 🇪🇸
🏆 2x IHF Super Globe 🌍 pic.twitter.com/JihMyW8FNZ
— EHF EURO (@EHFEURO) August 7, 2025
 

MAGIJA BROJA 17

Iako je prva asocijacija za Karabatića broj 13 koji je nosio na dresu, nekako je sve u vezi njega na kraju bilo vezano za 17.

Toliko je imao godina kada je debitovao za Monpelje kod čuvenog trenera Patrisa Kanajea, a karijeru je završio sa upravo 17 osvojenih medalja u dresu Francuske sa najvećih takmičenja.

Naravno, bio je šampion za koji god klub da je igrao - od Monpeljea, preko Kila, Barselone i Pari Sen Žermena, ali posebno će se uvek pamtiti njegove partije za Francusku.

ZLATNI MOMAK OD 2006. DO 2024.

Prvo zlato u plavom dresu zagrizao je daleke 2006, kada je imao samo 22 godine, ali i već tada mentalitet lidera, pošto je u velikom finalu sa 11 golova "torpedovao" Španiju.

Francuska je tog februara u "Halenštadionu" u Cirihu prvi put postala šampion Evrope, a bila je to samo najava da rukomet dobija verovatno najveću generaciju svih vremena.

Samo dve godine kasnije u Pekingu su "trikolori" prvi put postali i olimpijski prvaci i tada je rođena legenda o "ekspertima", nadimak koji je Francuska sa majstorima kakvi su Karabatić i ostali zasluženo dobila.

I dalje mladi Nikola, a pored njega igrači kakvi su bili Tijeri Omeje, Danijel Narsis, Lik Abalo, Bertran Žil, Didije Dinar (danas selektor selekcije iz regiona, Crne Gore), čuveni kapiten Žerom Fernandes sijali su strah...

Međutim, i kada su oni odlazili, Nikola je uvek bio tu i sa nekim novim momcima je nizao medalje - u većini slučajeva zlatne.

Poslednja je stigla u januaru prošle godine, kada su Francuzi u rukometnom hramu u Kelnu srušili Dansku i još jednom postali prvaci Evrope.

Na kraju oko njegovog vrata našle su se tri olimpijske zlatne medalje i po četiri sa svetskih i evropskih prvenstava. Uz to sa najvećih takmičenja imao je šest medalja ostalog sjaja.

ŽAL ZBOG PARIZA I MRLJA ZBOG KLAĐENJA

Nakon Kelna sanjao je oproštaj sa zlatom na Igrama u njegovoj Francuskoj, ali dugo će se domaćini pitati kako su izgubili dobijen meč u četvrtfinalu od Nemačke.

Nikolina priča nije dobila zaslužen filmski kraj, pa mu možda to ostaje jedina žal u velikoj karijeri, iako ni na koji način nije mogla da je umanji.

Imao je veliki sportista i veliku mrlju u karijeri jer je 2012. osuđen za nelegalno klađenje.

Brzo su mu to svi oprostili, jer je na terenu iz meča u meč nastavljao da pokazuje zbog čega je rođeni šampion.

"Očekivao sam mnogo od sebe - da budem uvek najbolji, da uvek dam sve najbolje od sebe. To što sam hteo da budem najbolji, može arogantno da zvuči, ali to je bilo nešto što me teralo svaki dan da dam sve od sebe na terenu, treningu...", rekao je Karabatić nedavno u emisiji (Ne)uspeh prvaka.

Ako ste se pitali zbog čega je bio najveći među legendarnim "ekspertima", možda ove njegove reči to najbolje objašnjavaju.