SKAUT analiza: Arsenal i strah od gubitka kontrole

Arsenal je ove sezone u svim takmičenjima 24 puta poveo 1:0 i svaki put je pobedio utakmicu na kraju. Nema boljeg pokazatelja i bolje metafore koliko je kontrola važna Mikelu Arteti. Arsenal od kontrole živi i za kontrolu živi, a kada uspe da je uspostavi odaje utisak daleko najboljeg tima u Evropi. Prvo mesto u Premijer ligi i prvo mesto u Ligi šampiona samo su dokaz za to, crno na belo.

Međutim, posle pažljivo odgledanih utakmica protiv Intera (pobeda 3:1), a naročito protiv Mančester junajteda, u meču u kom su doživeli poraz (2:3), SKAUT je odlučio da pronikne u suštinu Arsenalove kontrole i pokuša da odgovori na pitanje: šta se događa kada se ta kontrola izgubi i može li Arsenal to da "preživi"?

UNDER CONTROL

Kao učenik Pepa Gvardiole, Mikel Arteta od početka karijere insistira na tome da utakmicu kontroliše posedom. U tim situacijama, u formaciji 4-3-3, u kojoj je nastupio i protiv Intera i protiv Junajteda, Arsenal je imao vrlo jasne mehanizme progresije. U tim situacijama Artetin tim je uglavnom stajao u 3-1-3-3, Zubimendi se spuštao u poslednju liniju, Rajs je bio single pivot, a Timber se peo visoko u desni poluprostor. Ako je ta ideja škripala iz nekog razloga, u progresiji su stajali u 3-2-2-3, stvarajući numeričku prednost u veznom redu.

Oni koji uče od Pepa i njegovog juego de posiciona, obožavaju da drže loptu, ali još više brinu o tome kako da kontrolišu igru kada je nemaju u posedu. Arsenal je ekipa koja uz Aston Vilu, Mančester siti, Liverpul i Brajton ima najbolji koeficijent PPDA (broj pasova koji se dozvoljavaju protivniku pre nego što ekipa koja se brani krene u defanzivnu akciju) - nešto ispod 10.

Protiv Junajteda su bez lopte stajali u nominalnoj 4-4-2 formaciji, gde su Gabrijel Žezus i Martin Edegard pod uglom ulazili u presing, pokušavajući da izoluju štopere Karikovog tima. Međutim, zbog distance koju moraju da pređu, golman Lamens je imao mogućnost da odigra pas na nekog od zadnjih veznih, jer je tu Junajted imao numeričku prednost i tu je na ispitu bio Deklan Rajs, koji je morao da anticipira na koga će pas ići.

Prvih pola sata svaka od ovih stavki je funkcionisala besprekorno i neutralan posmatrač mogao je samo da sažaljeva fudbalere Majka Karika koji su bili potpuno izdominirani. Gost je u Londonu prvi pas u poslednjoj trećini domaćina odigrao u 22. minutu i nema puno boljih dokaza o tome koliko je Arsenal čvrsto držao dizgine u svojim rukama.

OUT OF CONTROL

Utakmicu u smislu kontrole možemo podeliti na period pre i posle Lisandrovog autogola, dakle do i od 30. minuta.

U prvom posedu Junajteda nakon primljenog gola delovalo je da je Arsenal spustio gard. "Možda je ovo trenutak nepažnje", pomislio je neko, ali je protivnik ovoga puta bio Junajted Majkla Karika, specijaliste za kontranapade i korišćenje svake greške rivala, a ne Inter. Mbeumo nije bio dovoljno odlučan u završnici, ali je time samo odložio neminovno za sedam minuta.

Tako spuštenog garda Arsenal je - konkretno, Zubimendi - napravio početničku grešku i Mbeumo se ovoga puta nije nećkao. U obožavanju potpune kontrole, Arsenal je u prvih 19 kola samo jednom svojom direktnom greškom omogućio protivniku da postigne svoj prvi pogodak na meču. U poslednja četiri kola, to su uradili duplo više puta. Čujete li i vi neko škripanje?

Greška Zubimendija jeste bila početnička, ali je došla kao direktan plod rasturanja klasičnog oblika u progresiji Arsenala (uglavnom 3-1, Rajs je prilikom vraćanja pasa ka Zubimendiju nastavio kretanje unapred i očekivao pas unapred u nebranjeni koridor, pa je nesigurni Španac ostao samo sa Salibom i Ikapjeom). Od tog trenutka Arsenal nije uspeo da se oporavi do kraja utakmice i na društvenim mrežama ponovo su se pojavili memovi koje su tokom prošlih sezona protivnički navijači uvek izvlačili kada Arsenal kiksne: "Najtraženiji posao u Londonu je sportski psihijatar".

Arteta je do kraja utakmice imao jasnu ideju šta želi. Od početka meča većina napada je išla po desnom boku, kroz tandem Saka i Timber i uz podršku Edegarda i Žezusa koji su svojim kretanjima stvarali lako numeričku prednost, a sve sa idejom da Saka ostane izolovan protiv Luka Šoa što češće. Arteta je u 57. minutu, sedam minuta nakon što je Junajted poveo i pokazao da stvari klize ka provaliji, napravio četvorostruku izmenu. Do kraja je duplirao i desno krilo. Menjao je mesta igračima. Jer u temelju Arsenalove mogućnosti da ima kontrolu je širina rostera koja je ogromna i daje stručnom štabu fleksibilnost.

Nije uspelo. Ništa nije uspelo, kontrola nije povraćena, a čini se da Arsenal ako makar na kratko ispusti dizgine, nema mehanizme da se lako povrati.

KORNERI

Još jedan način da Arsenal kontroliše utakmicu je dovođenje u situaciju da maksimizuje svoju upadljivu prednost. Nema upadljivije od prekida.

Arsenal iz potpune kontrole često sa jasnom namerom ide ka tome da izvuče korner. Među tri su ekipe u Premijer ligi sa najviše izborenih kornera i gotovo svaki je iz potpune kontrole.

To sve Arteta radi jer je iz Sitija doveo Nikolasa Žovera, mastermajnda za prekide. Žover svakodnevno sa igračima, kada god uhvati malo njihovog slobodnog vremena u trening kampu, razgovara o prekidima, pokazuje situacije i svojim upornim radom je uspeo da implementira ne samo zanimljive šeme za izvođenje ofanzivnih prekida, nego da u način razmišljanja Arsenalovih igrača integriše svoj sistem. Taj sistem je kao i Artetin tokom "žive igre", vrlo jednostavan: cilj je upornim ponavljanjem dovesti egzekutora u najbolju moguću poziciju. Arsenal za to postavlja ogroman broj blokova, kroz koje i oko kojih se provlači target man - najčešće Gabrijel, Saliba ili Merino.

U tome dosta pomaže što su Deklaran Rajs i Bukajo Saka sjajni izvođači prekida koji svojim loptama tačno pogađaju zone koje je Žover isplanirao.

Često se u pitanje dovodi da li su Arsenalove metode tokom prekida po pravilima, ali gol koji su postigli protiv Junajteda bio je 15. posle kornera u ovoj sezoni, pa je očigledno doneta odluka da se pritisak i bukvalno opsada golmana koju kreiraju u petercu istolerišu. Kod postignutog gola juče su im dva igrača - što se vrlo često dešava - bila izgurana iz terena, ali su opet ubacili loptu u mrežu.

"I ŠTA ĆEMO SAD?"

U svojoj opsesiji kontrolom Arsenal, sasvim prirodno, protivniku ipak da određenu priliku. Tih prilika je jako malo (što potvrđuje i podatak o prvim golovima rivala iz direktnih grešaka), a čak i kada ih protivnik iskoristi, Arsenal je u stanju da kroz konstantan pritisak,vrlo jasnim mehanizmima u igri sa loptom i jasnim idejama kada loptu menaju, postepeno „udavi“ rivala kao zmija žabu.

Ako kroz pozicionu igru u tome ne uspeju, tu su korneri.

Kada je sa druge strane tim poput Intera, kao u utorak u Ligi šampiona, Arsenal će biti kažnjen za svoju direktnu grešku (i Arteta će odmah reagovati kaznivši igrača koji je do toga doveo već u narednoj utakmici, pa slična sudbina možda sada čeka i Zubimendija), ali će ostaviti dovoljno prostora da kontinuiranom kontrolom "topdžije" postignu makar jedan gol više.

Međutim, kada je sa druge strane ekipa poput Junajteda, u ovom trenutku našpanovana tako da ujede rivala bolno (Kazemiro) kada god spusti gard, a opet dovoljno disciplinovana defanzivno da ne pruži previše prilika rivalu, situacija se menja.

Arsenal je primio dva evrogola od Dorgua i Kunje, ali daleko od toga da je to samo posledica slučaja. U obe situacije Artetin tim je svojim postavljanjem, odnosno svesnim prepuštanjem kontrole određenih tačaka ili čitavih zona terena rivalu, doprineo tome da se Junajtedovi šuteri uopšte nađu u tim pozicijama. Dorgu se tako našao u levom poluprostoru, a nepostojeća komunikaca Sake i Timbera, kao i prevelika distanca na kojoj je, svojom greškom bio Zubimendi, dali su mu dovoljno vremena i prostora. Ni kod Kunjinog gola komunikacija Arsenalovih igrača nije bila idealna.

Kao da kada u njih uđe nervoza zbog gubitka kontrole na kojoj stručni štab insistira, opada i koncentracija i otvaraju se pukotine mnogo češće nego na početku sezone.

Neko će kao Inter te pukotine iskoristiti jednom i to neće biti dovoljno. A neko će biti dovoljno hrabar, ili dovoljno lud, ili dovoljno srećan (a najčešće sve od ponuđenog) kao Junajted, pa će te pukotine iskoristiti triput. Za toliki gubitak kontrole Arteta i Arsenal nemaju rešenje. Štaviše. Prvi 30 minuta apsolutne dominacije protiv Junajteda mogli bi da budu metafore čitave ove sezone u čijoj je prvoj trećini Arsenal bio savršen, a onda je počeo rodeo.