SKAUT analiza: Kako je Gvardiola izgubio derbi

Sredinom januara klupko u Premijer ligi počinje da se odmotava. Veliki broj utakmica sa malim razmakom do sredine prvog meseca već ostavi posledice - fizički zamor, povrede, izgubljeni bodovi - i dok okopni sneg pod njim ostane realnost u kojoj ekipe dočekuju proleće. Tako je i ove sezone u šampionskoj trci, u kojoj Mančester Siti igra u drugačijem kontekstu nego prethodnih godina, a Arsenal mu uspešno beži. Gradski derbi protiv Mančester Junajteda koji muči svoje muke iz sezone u sezonu, zato je delovao kao dobra prilika da Gvardiolin tim uspostavi ritam posle tri vezana remije i ostvari pobedu koja u derbiju uvek ima posebnu težinu.

Sa druge strane, tim Junajteda je ostao bez trenera koji je, činilo se, čitav tim i atmosferu držao na ivici izdržljivosti, insistirajući na svojim postulatima igre bez puno želje da se prilagodi. A ne svojom krivicom morao je da se prilagođava. Kada je umesto Rubena Amorima postavljen vršilac dužnosti do kraja sezone, navijači Junajteda su ponovo mogli samo da slegnu ramenima i sačekaju da vide ko će biti vršilac dužnosti. Majkl Karik je već jednom bio v.d. i njegovi đavoli su ujedali naprepad, pa je derbi bio dobra prilika da se vidi da li je legenda Junajteda uspela da trgne ekipu iz letargije.

Crveni đavoli su vrlo ubedljivo pobedili ekipu Pepa Gvardiole, nanevši joj poraz (2:0, golovima Mbeuma i Dorgua) kakav se baš i ne pamti. Siti je izgledao prebijeno, nadigrano i u polju i na klupi, a i izmene koje je na kraj utakmice Pep izvršio bile su neka vrsta dokaza da je u ovom dvoboju priznao poraz.

Kako je do toga došlo? Evo pet zaključaka SKAUT analize.

1. Jasne defanzivne ideje Karika

Mančester Junajted je defanzivno najveći deo vremena proveo u formaciji 4-4-2, sa tendencijom targetiranja neiskusnog levog štopera Sitija Elejna prilikom bildapa. Mbeumo i Bruno su u odbrani prilazili blizu Husanovu i Rodriju i time sprečavali mogućnost vraćanja lopte u taj prostor i terali Elejna da organizuje igru. Da je Gvardiola na toj poziciji imao Stonsa gledali bismo iz temelja drugačiju utakmicu, ali usled povreda odlučio se na ovakav rizik i Junajted je to umeo da kazni.

U srednjem bloku su ostajali u flat 4-4-2 formaciji, sa idejom da krila Mančester Junajteda skupljaju ka unutra i čuvaju levi i desni poluprostor Mančester Sitija, u kojima su operisali Bernardo Silva i Fil Foden nominalno, a priključivao im se, po navici, i Riko Luis. Junajtedova krila su, međutim, dobrim lateralnim kretnjama pomagala i prilikom izolacija na bokovima ka kojima je težio Siti, tako da su imali vrlo važnu defanzivnu ulogu.

Junajted je u niskom bloku bio kompaktan, držao ga je u odličnim dimenzijama (20m x 30m) i time svojim krilima omogućio da u situacijama kada pomažu na boku ili ulaze u poluprostore prelaze mnogo manje distance. Takva kompaktnost smanjila je prostor za protivnika i Siti je ostao ja xG od 0,45.

2. Loše ofanzivno prilagođavanje Gvardiole

Zvuči blasfemično, ali najbolji trener na svetu nije dobro reagovao na događaje na terenu. Nije previše važno da li je tome kumovao broj kadrovskih problema, ili njegova upornost (čitaj: tvrdoglavost) ali je Siti od početka pokazao da se muči u bildapu i Pep nije mnogo toga promenio. Junajted je Elejna terao na greške, nije mnogo sigurniji od njega na lopti bio ni Husanov, a svoje slabosti su pokazali i Ake i Rodri kao mantinela. Podatak da je Erling Haland na čitavoj utakmici odigrao pet pasova pokazuje da je bio odsečen od ekipe i da čak ni dugim loptama saigrači nisu uspeli da dođu do njega.

Ako izmenama nije mogao da promeni dešavanja na terenu, Gvardiola je insistirao na rotacijama igrača u polju, tražeći u progresiji priliku da napravi numeričku prednosti ili makar omogući da bildap započne igrač kome to bolje leži od Elejna. Bilo je nekoliko različitih rotacija i varijanti koje je Siti pokušao, ali to nije dalo previše rezultata. Rodri se spuštao u zadnju liniju između štopera, Ake je tada odlazio visoko, kako bi odvukao jednog igrača Junajteda, a Doku se spuštao u poluprostor. Ideja je bila da Rodri kontroliše ritam. Nije išlo. Na drugom boku Riko Luis je sa beka ulazio u romb (formacija 3-4-3), a Rodri je ostajao kao singl pivot, ali ni to nije napravilo nikakvu razliku.

Tako je Siti mnogo teže dolazio do izolacija na krilima, na čemu Pep već dugo insistira, a i kada bi do tih izolacija došlo Doku i Semenjo nisu bili previše opasni. Junajtedova kompaktnost učinila je Siti potpuno jalovim u poslednjoj trećini.

3. Rest defence, furious offence

Ono što je Karik prikazao u svom prvom mandatu kao jedno od opredeljenja i ovoga puta se pokazalo njegovima jakim oružjem. Junajted je igrao na kartu tranzicije i usled ovako defanzivne postavke i problema u bildapu i progresiji za Siti, to im se isplatilo. Kazemiro i Mainu vršili su veliki pritisak na loptu i prvi zadatak koji su dobili od stručnog štaba očigledno je bio da po oduzetoj lopti odmah pokušaju progesivni pas, a ne traže sigurnije rešenje.

Time je maksimizovan i kvalitet Bruna Fernandeša koji je u odbrani imao sačuvana leđa, a dobija je brze lopte kojima je na velikom prostoru mogao da napadne nepostavljenu odbranu Sitija.

To je možda i najupečatljivija nesigurnost kod Gvardioline ekipe. Oduvek, usled juego de posicion opredeljenja koje je uspostavio, Gvardiolini timovi vole da kontrolišu loptu, ali je za to ključna preventivna odbrana ili rest defence.

Uvek se tačno znalo ko gde stoji kako bi po izgubljenoj lopti svi reagovali na vreme i sprečili kontru rivala. To ovoga puta nije bio slučaj. Po izgubljenoj lopti, Siti nije dobro pokrivao glavne koridore. Junajted je na kraju tako postigao dva gola (jedan je poništen) i imao još nekoliko izglednih prilika da dotuče rivala.

4. Energija

Jedan od najboljih košaraških stručnjaka sa ovih prostora Duško Vujošević rekao je u jednom dokumentarcu da je jedan od glavnih odbrambenih postulata to da igrači ne kritikuju saigrača kada pogreši nego trče i oni, "vrate se sprintom", da isprave njegovu grešku. "E tada se pali mašina", rekao je Vujošević. I to je možda najbolja slika Junajteda u mančesterskom derbiju.

Teško je odrediti šta je starije. Kompaktnost u odbrani, Karikove ideje i način komunikacije uz aut liniju, ili tribine koje talasaju od uzbuđenja, a na njima Ser Aleks Ferguson rumen od radosti i onog napitka iz čaše, nazdravlja energiji kakva odavno nije viđena na Old Trafordu.

Junajted je u svaki duel ušao beskrupulozno, na ivici incidenta, nametnuvši tako žustrinu i ritam na koji Siti nije mogao da odgovori. Kao da se ta sinergija prenela i u borbu za svaku drugu loptu, a to što je Junajted dobio samo 54 odsto duela na zemlji i 56 odsto duela u vazduhu veliko je iznenađenje jer je golim okom delovalo da su ti procenti mnogo veći.

Kao zaključak čitave te slike, ona je scena u kojoj Kazemiro skače na Karikova leđa.

5. Kolektivne ideje, individualne muke

Takav Junajtedov pristup doprineo je da neki od najvažnijih igrača Mančester Sitija odigraju slab meč.

Krila su teško dolazila do izolacija, što smo već apostrofirali, ali nisu se ni ostali naigrali fudbala. Konkretno, blede partije su pružili i Fil Foden i Erling Haland.

Foden je ostao bez šuta na gol za 45 minuta koliko je odigrao, delovao je kao da mu u kompaktnoj odbrani Junajteda dodatnu gužvu pravi i Riko Luis koji se pojavljivao u njegovom koridoru. Inače, to je prednost koju Foden ume da iskoristi, ovoga puta je delovao stegnutno, bez ikakvog individualnog rešenja. Slično je odigrao i Haland, koji je uspeo da kompletira pet pasova za 80 minuta na terenu i uputi jedan jedini šut iz individualne greške rivala.

Tako je Siti ostao i bez inspirisanog individualca koji bi potezom mogao da ga vrati u utakmicu.

Sa druge strane su individualno sjajne partije odigrali mnogi igrači, ali su se posebno istakli Bruno i Mbeumo, a naročito Mbeumo koji je na dobar način napadao prostor između linija Sitija, opterećivao štopere rivala i svaki put sačuvavši loptu omogućavao saigračima da napadaju neobezbeđene prostore.

Kada je na početku duela Hari Megvajer pogodio prečku glavom, onaj kadar njegovog izgubljenog pogleda lako se kandidivao za meme utakmice. Ali je načinom na koji je odigrao, gotovo bez greške, on na kraju na unapred pripremljene memove stavio protivničke igrače, kao metafora sigurnosti i kvaliteta kojim je Junajted odisao.

Taktički elementi koji su odredili ovu utakmicu, dali su i odgovore na najbitnija pitanja iz uvoda i možda je prerano da mečka odluči da li će se vratiti u pećinu ili neće, ali bi prema prikazanom na Old Trafordu, ovo proleće za nekoga moglo da bude toplo, a za nekoga da zakasni.