Veran sebi i „žutom zidu“

Dok se najbolji aktuelni fudbaleri – da li baš tako možemo da oslovimo sve one koji će biti učesnici predstojećeg Svetskog prvenstva? – pripremaju za put „preko bare“ ne bi li probali da bar na 90 minuta usreće pripadnike svoje nacije, on je pre nekoliko dana krenuo u suprotnom smeru. Napustio je Los Anđeles ne bi li izbegao nadolazeću gužvu i otišao na odmor.

Istina, vratiće se ubrzo u „Grad anđela“, čim malo dopuni baterije u krugu porodice. I pronađe novi motiv da, i nakon što danas napuni 37 godina verovatno pod nekom palmom na obali mora, u dresu Galaksija nastavi da pokazuje svoje majstorije na travnatom terenu. Kao što je to činio mnogo puta tokom bogate karijere iako su ga često mučile povrede. Najrazličitije moguće.

Zbog njih nije igrao za reprezentaciju Nemačke na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine, narednom u Brazilu – zbog čega nema titulu prvaka sveta u svojoj riznici – i Kataru 2022. Zbog njih je propustio i šampionate Starog kontinenta u Francuskoj (2016) i širom Evrope u postkoronskoj 2021. godini. Od velikih turnira, nastupio je samo na Evropskom prvenstvu 2012. i Svetskom šampionatu 2018, a zbirno je upisao pet nastupa na tim takmičenjima uz po gol protiv Grčke i Švedske.

Marko Rojs svoju karijeru privodi kraju igrajući u MLS-u, nakon što je zaobilaznim putem morao da zasluži šansu u Borusiji iz rodnog Dortmunda, kojoj je ostao veran dok god je klupsko rukovodstvo to želelo. A onda je otišao sa stilom. No, krenimo redom...

Marko je rođen 31. maja 1989. godine, a plan njegovih roditelja da se zove Denis propao je nepunih godinu dana ranije kada je Van Basten, u finalu prvenstva Evrope između njegove Holandije i Sovjetskog Saveza, postigao jedan od najlepših golova ikada. U školi je voleo da izučava istoriju i maštao da bude pilot. Iako svestan da u igri pod obručima nije imao nikakve šanse za uspeh, divio se potezima Dirka Novickog.

Sa sedam godina došao je u Borusiju, ali je deceniju kasnije prve seniorske korake morao da uknjiži u Rot Vajsu iz obližnjeg Alena, sa kojim je izborio plasman u Cvajtu. Dok su među žuto-crnima oklevali, imenjak iz Menhengladbaha nije časio časa. Rojs se obreo među „ždrepcima“ zahvaljujući njihovom tadašnjem treneru Mihaelu Fronceku, koji ga je ranije trenirao u redovima crveno-belih.

Na „Vestfalenu“ su tih godina tražili pravu „desetku“, pošto Stiven Pijenar, Mladen Petrić i Mohamed Zidan u prethodnim sezonama nisu uspeli na odgovarajući način da zamene Tomaša Rosickog na toj poziciji. Jedan mig članova rukovodstva ka momku koji nije dobio šansu da debituje za klub u kojem je prošao čitavu omladinsku školu, bio je dovoljan da se ovoga puta dve strane nađu na istoj talasnoj dužini.

Račun jedne Borusije je umanjen, a druge uvećan za otkupnu klauzulu u visini od 18 miliona evra pa je Rojs od leta 2012. po nekoliko puta mesečno igrao pred „žutim zidom“. Iako je sudbina htela da se sa njegovim dolaskom u Dortmund prekine dvogodišnja vladavina „milionera“ i poklopi Bajernov niz od 11 uzastopnih šampionskih titula, Marko nikada nije želeo da se poslovno preseli u Minhen. Iako su Mario Gece i Robert Levandovski krenuli put Alijanc Arene, Rojs je u korenu sekao i svaki nagoveštaj takve mogućnosti.

„Nema tih para zbog kojih bih mogao da pređem u Bajern“, izgovarao je u nekoliko navrata.

Ostaje žal što se sa Borusijom nije okitio titulom prvaka Bundeslige. Radovao se u dva navrata trofejima u Kupu i još tri puta posle meča za pehar nacionalnog Superkupa. U svojoj prvoj sezoni u klubu baš ga je Bajern zaustavio u finalu Lige šampiona, iako je Borusija uspela da anulira prvobitnu prednost Bavaraca upravo nakon što je Dante njega zaustavio na nedozvoljen način u šesnaestercu svog tima. Drugi poraz u borbi za „ušati pehar“ doživeo je u proleće 2024. od Reala u poslednjem meču u dresu Borusije u karijeri.

Leta 2023. odbio je milione iz Saudijske Arabije, iako su čelnici Al-Nasra želeli da ga upare u napadu sa Kristijanom Ronaldom. Istovremeno, pristao je na smanjenje plate u Borusiji sa 12 na sedam miliona evra za sezonu. Oproštajnu u klubu kojem je dao celog sebe.

Farewell Marco Reus: The Story of a Borussia Dortmund Legend 💛🖤 Watch on YouTube

Nagrada za to stigla je na njenom samom kraju. U svom poslednjem, 391. meču u Bundesligi postigao je gol iz slobodnog udarca u finišu prvog poluvremena protiv Darmštata na Zignal Iduna Parku, kako je sada zvanično ime „Vestfalena“. Do tada su navijači na stadionu već saznali za dugo pripremanu akciju – svako popijeno pivo tog dana platio je Marko. Ako je svaki prisutni gledalac popio samo po jedan komad po tada aktuelnoj ceni od 4,9 evra, ceh je bio veći od 120 hiljada evropskih novčanica. Za ljubav koju je Rojs dobio od svakog navijača Borusije i – nije puno.