„Desetka“ koja obećava

Nekada jedan korak unazad ne mora isključivo to da znači. On, definitivno, može predstavljati i dva unapred, ako je dobro isplaniran. Može da ponudi bolju poziciju za konkretniji skok udalj, koji će u budućnosti doneti više sreće i radosti. Da se razumemo, po mnogo čemu dolazak iz Sent Etjena u Partizan, makar to bilo i na pozajmicu, ne predstavlja najbolji transfer leta, ali ako fudbaleru nedostaje fudbal na radnom mestu onda je to pravi potez.

I baš vođen tim motivom, Igor Miladinović se posle dve godine vratio u srpski fudbal. Istina, iako su boje na opremi iste, u drugačijoj su kombinaciji pa je nekadašnji belo-crni zamenio crno-belim dresom. Na taj način zamenio je i brdo boravka pa sada domaće utakmice igra na Topčiderskom, a ne na Banovom.

Ako se sagleda šira slika, igra za bodove u Superligi, u kojoj će realnost Partizana (skoro sigurno) biti u borbi za izlazak na međunarodnu scenu, naspram potere za loptom na drugoligaškim francuskim terenima u zelenom dresu Sent Etjena, predstavlja napredak. Možda ne veliki, ali kakav-takav sigurno da.

Već posle dve cele, jedne skoro cele i samo jedne četvrtine u prvoj utakmici protiv Hetafea u Madridu, i golim okom je vidljivo da je Saša Ilić dobio pravo pojačanje, kao i da Miladinović nije mogao da dobije boljeg mentora jer je baš aktuelni trener svojevremeno žario i palio na istoj poziciji. Nema potrebe za bilo kakvim upoređivanjem – drugačija su vremena tada bila čak i da je profil igrača isti, ali deluje da je dolazak popularnog Džina pravi pogodak za uzdrmanu crno-belu mašineriju.

Pogodak sa ivice šesnaesterca posle loše izbačene lopte rivala i dodavanje za gol između dvojice centralnih defanzivaca u utakmici sa OFK Beogradom potvrda su da desetka nije slučajno na njegovim leđima. Partizan je vapio sa ovakvim kreatorom još od uvodnih sezona Bibarsa Natha u klubu, dok je Izraelac još imao svežinu na svojoj strani.

Igor Miladinović doveo u vođstvo Partizan I Partizan - OFK Beograd I 31.08.2026 Watch on YouTube

Shodno finansijskim (ne)mogućnostima kluba, Miladinović je stigao na jednogodišnju pozajmicu, ali je ovoga puta načinjen dobar korak ubacivanjem klauzule u ugovor u vezi sa mogućim otkupom. Partizanu se ne tako davno desio Jovan Milošević, koji je nosio čitav tim na svojim leđima, a onda morao da ode jer drugačije nije bilo dogovoreno. Sada deluje da su crno-beli na putu da važnog pojedinca zadrže bar malo duže. Odnosno, dok im bude odgovaralo.

Miladinović je poput mnogih srpskih momaka skrenuo pažnju na sebe darom koji poseduje za ovu magičnu igru. U rodnom Kruševcu igrao se na ulici sa godinu dana mlađim bratom Urošem, a prve poteze na terenu pokazivao je u tamošnjoj školi fudbala „Knez Lazar“. Iako je negde bilo predodređeno da, kada stasaju, pređu u redove lokalnog giganta Napretka, sudbina im je odredila drugačiji razvojni put.

Na jednom od turnira u Čačku sa svojim vršnjacima, na kojem su ko zna koji put iskočili u prvi plan, zapazio ih je Đorđe Aćimović iz omladinske škole Čukaričkog. „Brđani“ su roditeljima izložili plan napretka obojice sinova u narednim godinama pa su zajedno, u paketu, Igor i Uroš stigli u Beograd.

Kostić postigao treći pogodak I Partizan - OFK Beograd I 31.08.2026 Watch on YouTube

Prošli su sve omladinske selekcije u novom klubu, a prvi se u seniorskom kadru predstavio stariji Igor. I definitivno nije prošao nezapaženo. Debitovao je sa nepunih 19 godina u Novom Sadu protiv Vojvodine, kada mu je trener Milan Lešnjak ukazao šansu u ranoj fazi drugog poluvremena, ali je pravi potencijal potvrdio u sezoni 2023/24. I to ne samo na domaćim terenima već i na međunarodnoj sceni, jer je Čukarički tada igrao u grupnoj fazi Lige konferencija nakon što je zaustavljen u dvomeču sa Olimpijakosom u plej-ofu kvalifikacija Lige Evrope. Međutim, već tada je Miladinović svetla reflektora usmerio ka sebi jer je bio strelac jedinog gola za svoj tim u dva poraza od atinskog velikana.

Iako je u utakmicama sa Genkom, Ferencvarošem i Fiorentinom bio bez konkretnog učinka, gotovo kao čitav tim, iskustvo koje je u njima stekao pomoglo mu je da napreduje u pojedinim segmentima. Sve su to pratili brojni emisari evropskih klubova, a najkonkretniji je bio nekadašnji francuski šampion. Leta 2024, posle sezone u kojoj je odigrao 42 utakmice u svim takmičenjima uz skor od 12 golova i četiri asistencije, prešao je u redove Sent Etjena.

Međutim, tamo je morao da sačeka odlazak Olivijea Dal’olja sa klupe ne bi li dobio skromnih 26 januarskih minuta od Ejrika Hornelanda. Naredna sezona u Ligi 2 bila je „opipljivija“, izražena kroz oko 1.300 minuta raspoređenih u 26 mečeva i uz jedan postignut gol, ali je i nakon nje bilo jasno da mu fotografija neće visiti sa zida u klupskim prostorijama. Bar za sada.

Ruku spasa pružio je Partizan i, iako je rano za donošenje bilo kakvih zaključaka, deluje da bi od ovog braka moglo biti obostrane koristi. Eliminacija iz Evrope usmerila je crno-bele samo na domaći kolosek, na kojem je Miladinović pre tri sezone bio najbolji mladi igrač. Sada je za toliko stariji, valjda i iskusniji, da povede „parni valjak“ ka vrhu tabele. Možda već od nedeljnog „večitog derbija“, što da ne?