Crna realnost crno-belog kluba

Nije dobro. Manje zbog toga što je u zoni ispadanja, jer je sezona tek počela i ima sasvim dovoljno vremena da se mesto u plej-autu zameni pozicijom u plej-ofu, a mnogo više zato što izgled tabele “gađa” pravo u centar i oslikava trenutno stanje stvari. Znam, mnogi će reći da je stvarnost prilično iskrivljena pošto pojedini superligaši iza sebe imaju tri, neki drugi četiri, a tek malo više od polovine njih odigranih svih pet planiranih utakmica. Ali, to je samo guranje problema pod tepih i ništa više.

Partizan je i dalje u nekom začaranom krugu, koji se može označiti kao period tranzicije ili vreme privikavanja na nove ljude. Dvotrećinska većina (Rasim Ljajić, Danko Lazović) odnela je trijumf nad jednotrećinskom manjinom (Predrag Mijatović), uz jasnu podršku četvrtog istaknutog člana Radne grupe (Milka Forcan) i prionula na posao dovođenjem kadrova jednoglasnom odlukom.

Iako su tom pobedom, za sada Pirovom, stvoreni uslovi za imenovanje novih pojedinaca na radnim mestima bliskim fudbalskoj ekipi, a ne samo čelnicima kluba, rezultati su i dalje “šareni”. Pogotovo u šampionatu Srbije u kojem su crno-beli pred svojim navijačima doživeli dva poraza u isto toliko mečeva pa se sa četiri boda iz duela na strani, sa dojučerašnjim prvoligašima Zemunom i Mačvom, nalaze na jedanaestoj poziciji.

U konkurenciji 14 ekipa. Uz pomenuta dva tima, ispod njih je još samo niški Radnički sa kojim su preskočili odmeravanje snaga zbog obaveza na međunarodnoj sceni. Ako razumete, hoću reći da bi – samo možda – bili i jedno mesto niže da je odigran taj susret na Čairu.

Problema je previše tako da je, realno, na prste jedne ruke moguće nabrojati one koji su verovali da će samo dolazak Radosava Petrovića na mesto sportskog direktora i Saše Ilića na poziciju trenera doneti epski preokret u pogledu rezultata na terenu. Jer, tamo se najispravnije vidi ono što se dešava u njegovoj blizini, a crno-beli i dalje lutaju sumornim hodnicima stadiona u Humskoj ulici.

Videlo se to i na superligaškoj premijeri na Ubu protiv Zemuna pa i u Šapcu u narednom kolu, ali je pobeda nad Mačvom prikrila nedostatke u igri. Ipak, oni su isplivali protiv IMT-a, u meču u kojem je Partizan već od 14. minuta imao igrača manje na terenu, kao i protiv Radničkog 1923 kada je više od sat vremena imao igrača više.

U dve dijametralno suprotne situacije, crno-beli su se se isto snašli. Pardon, isto se nisu snašli jer su oba meča izgubili. I teško je reći da li je u ovoj fazi šampionata razočaravajući rezultat ili igra, jer su obe stvari podjednako važne. Ako ne bude prvog, rivali će dovoljno pobeći pa će Partizan iz šampionske trke ispasti mnogo pre kraja sezone, a ako ne bude drugog teško da će i ovo prvo u skorije vreme biti na višem nivou. Rekoh, začarani krug…

Saša Ilić je prihvatio poziv prijatelja i seo na klupu, ali sumnjam da je mogao i da pretpostavi da će biti ovako i ovoliko teško da utisne svoj pečat u dešavanja na terenu. Čarobni štapić nema, jer ga nije imao ni kada je igrao pred “grobarima”, a vrlo je diskutabilno ima li vremena. Može ga malo “kupiti” ukoliko u dva meča eliminiše Hetafe u plej-ofu kvalifikacija Lige konferencija, nakon četiri slavlja u isto toliko susreta sa UNA Štrasenom i Tobolom, mada će to biti vraški teško.

Crno-beli tim se tek formira po Ilićevoj želji što pokazuje i činjenica da je u razmaku od nepunih mesec dana, između prve i poslednje superligaške utakmice, promenio sedmoricu startera. Istina, valja biti iskren do kraja i reći da su dvojica (Sek, Zeković) bili suspendovani, jedan (Trifunović) povređen, a jedan (Aleksić) rovit, ali jasno je da “Sale kapiten” želi da oformi tim u kojem će neki novi momci biti dirigenti.

U skladu sa tim, Idrisu Baba je odigrao vrlo korektnih sat vremena tokom kojih je pokazao da može biti od koristi na obe polovine terena. Čeka se debi Igora Miladinovića, još jednog iz plejade mladih srpskih fudbalera koji su se brže vratili u domovinu nego li što su otišli iz nje. Nekadašnji ofanzivni vezista Čukaričkog je sa oreolom najboljeg mladog igrača Superlige otišao u Sent Etjen, gde se za dve sezone nije naigrao pa mu je poziv iz Humske došao kao “kec na jedanaest”. Još samo da i na terenu opravda “banku” na leđima, a sa tim može početi već od duela u predgrađu Madrida u četvrtak.

Poslednja kockica, bar za sada, u mozaiku crno-belih stavljena je dolaskom Nikole Čumića, koji je stigao iz Rubina. Tim iz Kazanja je izdejstvovao da dobije čak 40 odsto procenata od njegovog narednog ugovora, ali to je trenutno bio jedini način da ga čelnici ruskog kluba puste put Beograda.

I on će, kao i prethodna dva pomenuta pojačanja, biti u konkurenciji za tim sa Hetafeom. Međutim, i Miladinović i Čumić nemaju puno utakmica u nogama u prethodnom periodu zbog čega će Ilić, verovatno, biti prinuđen da im dozira minutažu. A oni su Partizanu potrebni odmah kako bi nastup na međunarodnoj sceni dobio i svoju jesenju epizodu, a konkurentnost u šampionskoj trci u Superligi ponovo bila uspostavljena. U protivnom, biće ovo još jedna od onih, protraćenih sezona.