Prvih 100 tekstova Nedeljka

Baš bi bila fora da se zovem Vlada. Ili bar Vladimir ili Vladislav pa bih skratio od milošte. Jer, znate ono kad se za “prvih 100 dana Vlade” organizuju specijalne sednice sa laganom zakuskom pre i ručkom i pitkim vinom posle zasedanja. Pa se pokazuju neki grafikoni, objavljuju neki parametri i veličaju neki rezultati koji, kada ih posmatrate, deluju zavodljivo. Al’, ono što je zavodljivo, može i da prevari, u to budite uvereni.

Ovo nije politička priča, srećom. Ovo nije ni priča o Vladi kao instituciji niti o Vladi kao čoveku. Opet, srećom. Ovo je priča o ljubavi prema sportu, prema pisanoj reči, prema igri tim istim rečima, njihovom povezivanju i odvezivanju na sve moguće načine. O tome da je jedna grupa sposobnih i mladih ljudi oformila isto tako sposobnu – da li i mladu? – ekipu koja se trudi iz dana u dan da ponudi nešto novo na medijskom nebu.

Nije ovo potera za klikovima, naprotiv. To mi je rekao Luka N, jer verujem da znate da imamo i Luku V, u našem prvom razgovoru. A ima tome, evo, više od osam meseci.

Sećam se da mi je prošlog proleća, s vremena na vreme, njegovo veličanstvo Internet sa velikim I nekako nudio fejsbuk stranicu Skautsporta. Ne znam ni kako ni zašto. Uglavnom, jednim klikom prelazio sam na link portala i čitao sve što je bilo u ponudi. Nekad od slova do slova, nekad ovlaš između redova, ali sam definitivno imao saznanje o njegovom postojanju.

Leto je donelo nove obaveze – je l’ odlazak na more i za vas obaveza? – i izazove pa su nam se putevi iznenada razišli, kao što su se onomad i spojili. A onda je došla jesen, dan se skratio, mogućnosti van kuće prepolovile pa je ostalo više vremena za „golicanje“ telefona. Tada sam se ja setio njega i potražio ga.

Lako sam ga našao, jer danas se sve lako nađe, ako dovoljno želite. Čim sam mu se malo više posvetio, shvatio sam da je to – to. Da je to ono što želim da čitam jer nema neproverenih priča ni „žutih“ naslova. Svaki je tekst bio priča za sebe, ispričan kroz pero autora koji nisu objašnjavali objašnjeno opštim mestima već su svakom meču, čoveku ili situaciji davali lični pečat.

Družili smo se tako, ne mogu vam precizno reći koliko dugo, a onda mi je ničim izazvan – o, Bože, da li se sve dobre stvari dešavaju iznenada? – dobar prijatelj Dušan poslao poruku na viber sa linkom za tekst na sajtu Skautsporta, uz jednu jedinu rečenicu: „Pročitaj“. Odgovorih mu da već jesam i da mi se sajt baš sviđa, a onda me on upitao: „Zašto i ti ne pišeš za njih?“.

I baš to me je podstaklo da istražim, pronađem mejl adresu i pošaljem nekoliko rečenica o sebi i želji o sebi unutar Skautsporta. Možda su prošla dva ili tri dana i desio se prvi, gore pomenuti, razgovor sa Lukom N. Po dogovoru sam poslao neka svoja dva teksta iz arhive. E, onda odgovora nije bilo.

Pomislih, to je to. Pa, i nisu neki sajt... 😊

Ali, ne predajem se ja tako lako. Poslao sam Luki N. poruku posle sedam dana... I opet posle još nekoliko. I ništa. Tri dana kasnije se javio: „E, druže, izvini, sve sam video, sve je u redu, ali sam bio u haosu. Išli smo u Abu Dabi na NBA događaj, a tamo uvek ima nekih problema sa telefonima“. Sigurno sam malo prepričao, ali poenta je ista.

Uglavnom, stvarno je sve bilo u redu. Dogovorili smo dinamiku pisanja, o temama ćemo usput. I tako... Od 10. oktobra i priče o najnovijem rekordu Marka Arnautovića u dresu reprezentacije Austrije, i ja sam stalni član postavke Skautsporta. I korak po korak, tekst za tekstom, stigoh do jubilarnog, stotog.

Verujem da nekima od vas odgovara moj stil pisanja, mada moja žena zna da kaže: „Nekad ga mnogo zakukuljiš“. Takođe, znam da neko redovno preskače moje redove, ali zar upravo to nije dobitak? Da na ovim stranicama imate čitavu plejadu dobrih pera i da uvek možete naći nešto što vam prija.

Neću nikoga imenovati jer nije u redu da izdvojim samo pojedine, a kakav je smisao nabrojati sve? Neki su se baš ovde prvi put pojavili na medijskom nebu, neki drugi su svoje ranije iskustvo pretočili u reči i na ovoj adresi, a neki treći su stigli kao već dokazani majstori svog zanata.

Ne znam kakav je vaš, ali moj utisak je da na ovim stranicama možete pročitati svašta nešto o svemu važnom u svetu sporta, kao i o istorijskim duelima, stadionima i rivalstvima. Ali, sve to na drugačiji način. Pitkiji, lepši, ne obavezno kitnjast, a opet dovoljno fino oblikovan. I zato mi je čast što sam deo ove internet redakcije u kojoj svako kuca za tastaturom iz svoje sobe uz šolju omiljene kafe, soka ili, možda, domaće rakijice. Zar ne?

Luka N, hvala ti na šansi.

P. S. Čestitke za stoti tekst primam u inboksu, kao što kažu mlađi. Ovaj, mladi. 😊