Novi derbi, ali sve po starom

I bi derbi. Je l’ se i vama čini da se prema njemu, prema toj svetkovini srpskog fudbala koju su gradile generacije i generacije pre nas, ne odnosimo sa dovoljno poštovanja u poslednje vreme? Kao da smo, verovatno ni sami ne znamo kako, i tu utakmicu uvukli u učmalost ostalih, „onih pravih prvenstvenih“ kako su treneri nekada voleli da kažu u nedostatku odgovarajućih epiteta za opisivanje (ne)dešavanja na terenu.

Je l’ se i vama čini da se nekako, možda i nesvesno, udaljavamo od tradicije koja je uspostavljena u onim teškim posleratnim vremenima? Znam, bilo je mnogo ratova kroz istoriju na ovim našim trusnim područjima pa je ova odrednica stoga dosta neodređena, ali mislim na onaj iz sredine prošlog veka...

To divno, sportsko rivalstvo svoj zenit dostiglo je već u berićetnim sedamdesetim i osamdesetim godinama, a onda je nekako preživelo i teške devedesete. I tada, kada su Milenijalci prepustili „scenu“ članovima generacija Z i Alfa, kao da je okrenutost ka dobrim stvarima iz prošlosti postala nevažna. A to nije smelo ni trebalo da se desi.

Ako je verovati zvaničnim podacima, mada je subjektivni osećaj malo drugačiji, nedeljnu 179. stranicu „večitog derbija“ uživo je ispratilo 28.714 gledalaca. U utakmici u kojoj je Crvena zvezda mogla i na kraju uspela da obezbedi devetu uzastopnu, a ukupno 37. šampionsku titulu i to dobrom partijom protiv najvećeg rivala Partizana, izostao je kolorit na tribinama tako karakterističan za neke ranije susrete crveno i crno-belih.

Ko je kriv za, priznaćete, slabu zainteresovanost ljubitelja fudbala da sunčano prolećno popodne provedu na stadionu „Rajko Mitić“? Zbog čega su Beograđani izabrali boravak na Adi, Avali ili Košutnjaku, možda pored Save ili Dunava, pre nego da dođu u Ljutice Bogdana i, na neki način, budu deo istorije?

Razloga je, sigurno, dosta, ali jedan od vodećih mogla bi biti razlika u kvalitetu između rivala. I to ne samo ove, već i prethodnih takmičarskih godina. Jer, da nije tako, ne bi Zvezda prvi put posle 1997/98, u kojoj je aktuelni trener Dejan Stanković bio igrač na terenu, ostvarila het-trik pobeda nad Partizanom u jednoj sezoni, ne bi ni prvi put u bezmalo 80 godina dugoj istoriji odmeravanja snaga sa večitim rivalom nanizala četiri trijumfa niti došla do rekordne razlike od 25 pobeda više u odnosu na crno-bele (73-48).

Šta nam je pokazao ovaj derbi? Da u Zvezdi ima kvalitetnih pojedinaca na svakom delu terenu, što se možda najbolje oslikava u činjenici da su pobedu od 3:0 golovima doneli defanzivci – Eraković, Avdić i Seol. Ako tek krajičkom oka pogledamo u retrovizor, videćemo da su prethdone trijumfe ove sezone „režirali“ Elšnik i Radonjić, odnosno Kostov, Arnautović i Katai, pa je lako zaključiti da je crveno-bela ekspedicija imala osmoricu različitih strelaca u borbi sa Partizanom.

Sa Partizanom, koji i dalje luta. Između želja i mogućnosti, između sujete i priznanja da je ovaj tim igrački limitiran. Iako je povratnik na klupu Srđan Blagojević u startnu postavu uvrstio čak šestoricu „bonus“ igrača, najbolji utisak ostavili su matorci – golman Milošević, defanzivac Mitrović i napadač Polter. Odmah upada u oko da je u sredini terena ostala „rupa“ koju golobradi klinci nisu uspeli da zatvore. A ona i dalje zjapi, bez bilo kakvog rešenja na vidiku.

U tome je „kvaka“. Dok Partizan ne reši svoje nagomilane unutrašnje probleme, ni derbi ne može imati pravi sjaj. Jednostavno, trenutna dominacija crveno-belih ne ide nikome u prilog pa, ako hoćete, na koncu čak ni srpskom fudbalu, generalno.

Jer, zbog nedostatka pravih takmaca na domaćoj sceni, ta i takva Crvena zvezda će na megdan evrorivalima izaći bez jakih utakmica u nogama, bez realnog sagledavanja sopstvenog kvaliteta i potencijalnih dostignuća van granica Srbije. Da se razumemo, prethodne godine su potvrdile da kvalitet postoji, ali ne veći od onoga koji je dovoljan za takmičenje u Ligi Evrope i statiranje u Ligi šampiona. Budimo realni.

I zato nije dobro što će Zvezda do kraja sezone igrati za šestu uzastopnu „duplu krunu“. I zato nije dobro što se kraj njene dominacije ni ne nazire. Jer, bojim se, ako se tako nastavi, potonje generacije neće ni biti u prilici da grade „večiti derbi“ jer će ga ova Zvezdina superiornost obesmisliti i svesti na jednu sasvim običnu utakmicu. A to nije smelo ni trebalo da se desi.