Udarna igla Amerike

Na neke stvari čovek ne može da utiče. Kao, na primer, gde će se roditi. Međutim, u slučaju Folarina Baloguna, ispostavilo se da previše uticaja na to nije mogla da ima ni njegova majka Florens, koja je u sedmom mesecu trudnoće iz Engleske otišla u Sjedinjene Američke Države kako bi videla članove bliske familije. Kada je završila posetu, vodeći ljudi avio-kompanije odbili su da joj izdaju kartu za povratni let ponajviše zbog njene i bebine sigurnosti u poodmakloj trudnoći, pa je mali Benov sin svetlost dana ugledao u Bruklinu, umesto u Londonu.

Rodio se početkom jula 2001, a već polovinom avgusta bio je sa porodicom na staroj adresi. Tu je prohodao, izgovorio prve reči, ali i pokazao ljubav prema fudbalu. Nakon prvih poteza u školicama fudbala, bio je na probi u Totenhemu, ali su ljudi iz Arsenala bili brži u donošenju odluke pa se obreo u njihovom trening centru kada je imao samo sedam godina. Odrastao je u društvu Bukaja Sake, takođe Nigerijca po poreklu, sa kojim je i do danas ostao u prijateljskim odnosima.

Folarin Balogun je u mlađim kategorijama „tobdžija“ igrao u veznom redu, najčešće iza napadača, ali je, kako je vreme odmicalo, uspeo da se nametne kao prvo rešenje na najisturenijoj poziciji. Još kao 16-godišnjak debitovao je za ekipu koju su činili momci starosti do 21 godine, a bio je najzaslužniji za osvojenu titulu u kategoriji za igrače do 18 godina pošto je u sezoni 2018/19 postigao 25 golova u 19 utakmica.

Dok je pokušavao da se iza leđa protivničkih defanzivaca snalazi kao idol Edinson Kavani, odnosno da u završnici napada bude smiren i precizan kao Robert Levandovski, u Arsenalu su odlagali opciju potpisivanja dugoročnog ugovora. Nije mu se išlo u Brentford, koji je bio spreman da izdvoji pet miliona funti, a Aleksander Lakazet i Pjer-Emerik Obamejang bili su neprikosnoveni u prvom timu.

Svestan da od minuta na kašičicu među seniorima, koje je dobio u desetak utakmica, neće mnogo profitirati, prihvatio je poziv Midlzbroa, ali je pun pogodak predstavljao tek odlazak na pozajmicu u sezoni 2022/23 u Rems. U ovom mirnom gradu na severoistoku Francuske, koji nije meta prevelikog broja turista, dobio je mir i mogućnost da se apsolutno posveti fudbalu, jer nije imao poznanike. I znao je to da iskoristi.

Predvođena harizmatičnim Vilom Stilom, ekipa je sezonu završila u donjem delu tabele, ali na sigurnoj udaljenosti od zone ispadanja, najviše zahvaljujući Balogunu koji je postigao čak 21 gol. Veliku podršku pružali su mu roditelji, braća i sestre koji su redovno dolazili iz Londona na utakmice na Ogist Delonu i ostalim stadionima na severu zemlje.

Po povratku u London, dobio je pohvale od trenera Arsenala Mikela Artete, ali i informaciju da će konačni sud o njegovom statusu dati uprava kluba. A uprava k’o uprava, u njegovim odličnim partijama videla je mogućnost da možda i neplanirano dobro zaradi. Balogun je bio odlučan da ne želi više da ide na pozajmice, pa je osluškivao šta će mu ponuditi Čelsi, Inter i Monako, koji su bili najzainteresovaniji da ga vide u svojim redovima. Na kraju je izabrao put u Kneževinu.

I nije pogrešio. Prvi gol je postigao u drugom nastupu u Ligi 1 posle samo tri minuta na terenu protiv Lorijena, a prvi put je bio starter pet dana kasnije protiv Nice kada mu je Marćin Bulka odbranio dva šuta sa bele tačke. To ga, na sreću, nije sputalo... Naprotiv.

Te sezone postigao je sedam golova, naredne dodao još četiri iako je njen veći deo propustio zbog povrede, a ove je već stigao do dvocifrenog broja. Jubilarni, deseti pogodak upisao je na veličanstven način proteklog vikenda protiv Olimpika iz Marseja.

Monako je nanizao sedam pobeda u šampionatu i uključio se u ravnopravnu trku za mesto u Ligi šampiona naredne sezone, u kojoj je ove zaustavljen u plej-of rundi od Pari Sen Žermena. Balogun je sa pet golova u deset utakmica svetlost reflektora dobrano usmerio na sebe.

Prilikom izbora reprezentacije za koju će nastupati imao je trilemu. Njegovi roditelji su iz Nigerije stigli u Evropu pa je postojala opcija da zaigra za „super orlove“. S obzirom na to da je odrastao u Engleskoj, nastupao je za sve njene mlađe selekcije i to prilično uspešno.

Kada je imao 18 godina, na poziv selektora Taba Ramosa zaigrao je za odgovarajuću selekciju Sjedinjenih Američkih Država na turniru „Vaclav Ježek“ u Češkoj. Ne samo da je igrao već je sa dva gola i značajno doprineo da njegova ekipa osvoji trofej.

Novi direktan kontakt sa tamošnjim Savezom uspostavio je leta 2023. kada je, na blago insistiranje majke, prihvatio poziv da u seniorskom fudbalu nastupa za „Jenkije“, koji su očajnički tražili pravog naslednika Lendona Donovana i Klinta Dempsija. Debitovao je na završnom turniru Lige nacija, u čijem je finalu protiv Kanade postigao gol u pobedi od 2:0, a za sada ih je ukupno upisao osam u 25 nastupa.

Naravno, nije Balogun najbolji strelac među aktuelnim reprezentativcima. Takođe, ima i onih koji u proseku imaju više od gola na tri utakmice, ali ga mnogi vide kao važnog faktora predstojećeg leta na šampionatu sveta, čiji će Amerika biti koorganizator. Nema sumnje da će u Los Anđelesu protiv Paragvaja i Turske, odnosno u Sijetlu protiv Australije, na tribinama biti ponosni otac Ben, još ponosnija majka Florens i svi ostali članovi uže i šire familije. Jer, ovaj dečko može mnogo toga uz njihovu podršku.