Uz rame sa Mesijem i Ronaldom

Možda je, svakako, planirao naredne junske dane da provede u domovini. Možda je želeo sa suprugom, sinom i dve ćerke da bude na tribinama „Asteke“ kada njegovi saborci budu otvarali Svetsko prvenstvo sa selekcijom Južne Afrike. Možda je nameravao sedam dana kasnije turistički da ode u rodni grad, oko 550 kilometara severozapadno do stadiona Čivasa u Gvadalahari, sa kojim se rekordnih 28 puta susretao tokom karijere, ne bi li pružio podršku bivšim saigračima u meču sa Južnom Korejom.

Možda je imao zamisao da se 24. juna, opet u krugu porodice, vrati tamo gde je „mali milion“ puta branio za svoju Klub Ameriku i isprati završni duel grupne faze sa reprezentacijom Češke. Možda je smatrao da će dalje planove kreirati u zavisnosti od rezultata selekcije koju u svom trećem mandatu sa klupe vodi Havijer Agire. Ali, ne. Ništa od toga se neće desiti, jer mu je planove „pokvario“ upravo iskusni trenerski vuk. Uputio mu je poziv koji se ne odbija, poziv da opet predstavlja svoju državu. I, naravno, on ga je oberučke prihvatio.

Giljermo Očoa je jedan od plejade meksičkih golmana koji tokom karijere nisu plenili snagom i fizičkom građom, već refleksima i brzinom odlučivanja. Tako je, očito, moralo i sada - urođeni instinkt neustrašivog borca potvrdio mu je da dileme ne sme biti. I zbog toga će, u društvu Lea Mesija i Kristijana Ronalda, rekordni šesti put biti deo najveće svetske smotre fudbala i fudbalera. Doduše, sa bitnom razlikom da je na svoja prva dva Mundijala, 2006. i četiri godine kasnije, bio rezervni golman bez minuta na terenu što će, po svemu sudeći, biti i sada.

Ali, to nikako ne umanjuje značaj i veličinu 185 centimetara visokog prošlosezonskog čuvara mreže AEL-a iz Limasola, golmana koji je mnogo priznatiji baš zbog intervencija u dresu sa državnim grbom nego li zbog partija u klupskoj opremi. I baš zbog toga omiljen je mnogo više među Meksikancima u dijaspori nego li među onima u domovini.

Omiljen u dijaspori, ne baš i kod kuće

A zašto je to tako? Ponajviše, zato što je čitavu karijeru u domovini proveo u jednom klubu. Istina, Klub Amerika ima prilično veliku bazu navijača, ali ogroman je i broj ljubitelja fudbala koji nisu naklonjeni tom timu, a samim tim ni Očoi. Zato se polarizacija na one koji ga smatraju idolom i one koji ga ne vole u njegovom slučaju smatra potpuno normalnom.

Sa dva, dijametralno suprotna stanovišta gleda se i na poziv koji je dobio nakon što se povredio prvi golman reprezentacije Luis Malagon, koji je početkom 2023. doveden iz Nekakse u Klub Ameriku baš da bi popunio „rupu“ nastalu njegovim odlaskom. Popularni Memo Očoa bio je uz nacionalni tim u martu, ali bez nastupa u remijima sa Portugalom i Belgijom, kao i u pobedi nad Ganom pre deset dana. U prethodnom meču „Sombrerosa“ sa Australijom branio je u drugom poluvremenu, kada je zamenio Raula Ranhela, koji će najverovatnije biti prvi golman i na predstojećem Mundijalu.

Oni koji ga ne vole smatraju da je Agire morao da poveri iznenada ukazanu šansu nekom mlađem i redovno podsećaju na njegove kikseve u vazdušnim duelima prilikom izlaska sa gol-linije. Oni drugi, pak, ističu da je rekorder sa šest osvojenih trofeja na Gold Kupu u dresu Meksika, da je u dva navrata branio za nacionalni tim na Olimpijskim igrama i da je sa drugih u Tokiju doneo bronzanu medalju, a kao potporu njegovom povratku u reprezentaciju skreću pažnju „nevernim Tomama“ da je patriotizam dokazao i tetovažama meksičke zastave, orla i olimpijskih krugova na svom telu.

Brazil kao prekretnica koju nije iskoristio

Protivnici ovakvog raspleta ukazuju i na to da je za 23 godine profesionalne klupske karijere osvojio samo četiri trofeja, od čega su titula prvaka države i pehar u KONKAKAF Ligi šampiona jedino vredni pomena. Tome je sigurno doprineo i njegov izbor destinacija. Iako je braneći za Klub Ameriku dve sezone zaredom osvojio trofej „Zlatna rukavica“ i 2007. bio nominovan za nagradu Frans fudbala „Zlatna lopta“ kao samo jedan od trojice kandidata koji nisu nastupali u Evropi, transfer u Mančester Junajted ostao je samo u domenu spekulacija. Na iznenađenje mnogih, leta 2011. odlučio je da prihvati poziv sa Korzike i preseli se u Ažaksio, pred čijim je golom propustio samo dve utakmice u tri sezone u Ligi 1.

A onda je došao prvi od tri Mundijala na kojima je bio prva „jedinica“. Doduše, sa brojem 13 na leđima, jer je rođen trinaestog jula 1985. godine. Sačuvao je mrežu u minimalnoj pobedi nad Kamerunom, a onda i briljirao u remiju mirnih mreža sa domaćinom Brazilom. Posle pobede nad Hrvatskom u trećem kolu grupne faze, žreb je Meksikance spojio sa Holanđanima, a i pored poraza i eliminacije u osmini finala Očoa je bio među najboljim golmanima na turniru. I opet nije znao, mogao ili želeo da iskoristi svoj trenutak.

„Gubitnički“ izbor novih adresa

Interesovanje Fenerbahčea i Sevilje je slabilo zbog njegove cene, ali se u priču uključio Liverpul. Istina, ostali su „Redsi“ nedorečeni pa je on izabrao Malagu. I pogrešio. U Španiji je šansu u Primeri dobio tek posle godinu i po dana zbog čega je u prve dve sezone ne samo stagnirao već i nazadovao. Pokušao je spas da pronađe u Granadi, ali je kao pozajmljeni golman sa ovim timom ispao iz elite.

Navijači kluba iz Andaluzije izabrali su ga za najboljeg u sezoni iako je, braneći svakog minuta u svakom meču, primio rekordan broj golova (82) u istoriji šampionata. Ipak, očito ih je „kupio“ sa ukupno 162 odbrane, što je bio najbolji učinak u pet najboljih liga u Evropi te sezone.

Njegove dobre partije primetili su i čelnici Standarda, koji su leta 2017. godine potpisali dvogodišnji ugovor sa njim, a u prvoj sezoni pred golom kluba iz Liježa osvojio je trofej u Kupu Belgije, jedini u svojoj riznici sa Starog kontinenta.

Sa odličnim nastupima nastavio je i na Mundijalu u Rusiji, gde je predvodio Meksiko do maksimalnog učinka u grupnoj fazi pre nego što je Brazil bio neprelazna prepreka u prvoj nokaut rundi. Turnir je završio sa 25 odbrana, odmah iza Tiba Kurtoe, koji je svojih 27 sakupio u čak sedam utakmica pred golom reprezentacije Belgije.

Povratak kući po novi rekord

Nakon što je u sledećoj sezoni izabran za najboljeg pojedinca u redovima Standarda, opet prilično iznenađujuće odlučio je da se vrati kući – u Klub Ameriku. Tokom tri i po naredne godine bio je najplaćeniji igrač u klubu, a uspeo je i da postane rekorder po broju utakmica bez primljenog gola (112). Neposredno nakon toga, na Svetskom prvenstvu u Kataru, četiri boda iz tri meča nisu bila dovoljna Meksikancima sa njim pred golom da stignu do osmine finala.

I onda je opet izabrao „gubitnički“ klub. U prvoj polusezoni pomogao je Salernitani da se spasi ispadanja u italijansku Seriju B, ali u drugoj joj nije bilo spasa. A onda je sledeće – gle čuda – vodio borbu za opstanak sa portugalskim Avešom, koji je izbegao eliminaciju iz Primeire tek posle slavlja u baražu.

Prošlog leta, kada je već bio reprezentativni penzioner, bio je blizu prelaska u redove španskog drugoligaša Burgosa. Legenda kaže da je ugovor bio spreman na stolu, ali je Očoa ustao, otišao po kafu i nikad se nije vratio. Kasnije je pojasnio da je na papiru ispred njega bilo manje nula nego što je ranije dogovoreno.

Na kraju je otišao u AEL, sa kojim jeste bio u donjoj polovini tabele pri podeli lige na dva dela, ali bar nije vodio grčevitu borbu za opstanak. Koliko je klub iz Limasola bio daleko od zone ispadanja svedoči i podatak da uopšte nije branio u plej-autu, već je do kraja sezone bio pred golom samo u dva četvrtfinalna meča nacionalnog Kupa sa Pafosom. Ostavio je svoj poslednji klub u elitnom takmičenju na Kipru i, vrlo verovatno, spustio zavesu na karijeru. Klupsku, jer je stigao poziv od Agirea.

Giljermo Očoa će definitivno preskočiti Nemca Lotara Mateusa, Italijana Đanluiđija Bufona i zemljake Antonija Karbahala, Rafu Markeza i Andresa Gvardada po broju učešća na Svetskim prvenstvima, a kada bude okačio rukavice o klin mogao bi svoje znanje da prenosi mlađim naraštajima. Ili da iskoristu diplomu sa katedre za fudbalski menadžment na Institutu Johan Krojf. Ili da investira u startapove, što već uveliko radi. Opcija definitivno ima, valjda će ovoga puta izabrati pravu. Pobedničku.