Surovost Arktičkog kruga, večita zima okovana ledom, beskrajne polarne noći... Negostoljubiv teren i za zveri, a kamoli za čoveka. Pustolovi znaju koliko je surova norveška priroda, ljubitelji dela Knuta Hamsuna mogu samo da je zamišljaju. No i najbolje poznavaoce, uvek može da iznenadi. Naročito one koji su zaljubljeni u fudbal. 

„Čovek ide u pravcu severa. Nosi vreću u kojoj je hrana i nešto alata. Čovek je snažan i krupan, ima riđu bradu i male brazgotine po licu i rukama, da li je ožiljke stekao pri radu ili u borbi? Možda dolazi iz zatvora i hoće da se sakrije, možda je filozof i traži mira, ali, svakako, on dolazi, čovek je sam usred ove ogromne samoće. On ide, ide, naokolo je sve tiho, ne čuje se nijedna ptica, nijedna životinja, ponekad on progovori neku reč sam sa sobom“. Tako je Hamsun opisivao surovost severa. 

No, upravo tako surov krajolik, za divno čudo podario je veliko rivalstvo. Dva najsevernija grada ove skandinavske zemlje Bode i Tromso, podarili su norveškom i evropskom fudbalu nestvarnu priču o rivalstvu koje Norvežani zovu „Slaget om Nord-Norge“, u bukvalnom prevodu, bitka za Severnu Norvešku. 

Tromso je najseverniji veliki grad u Norveškoj, nalazi se na oko 350 kilometara od Arktika, pa je poznat i po nazivom „Prestonica Arktika“. Grad je poznat po prelepoj prirodi, a od lani nosi i titulu najsevernijeg grada koji u ponudi ima neki poznati lanac brze hrane. U ovom gradu postoje i McDonalds i Burger King, kao i mnogi drugi. 

Tromso je takođe i grad iz kog dolazi istoimeni fudbalski klub, koji je osnovan 1920. godine, a sve do 70-ih nije imao značajnijih uspeha osim na lokalnom nivou. Naime, sve do sredine šezdesetih, klubovi sa krajnjeg severa nisu učestvovali u najvišem rangu, ali ni u nacionalnom kupu. Zbog toga je Tromsu trebalo skoro pola veka ne bili uspeo da se suprotstavi najboljim klubovima u Norveškoj, koji su obično dolazili sa juga. No, dok su u kupu i uspevali da se suprotstave jačim ekipama, na plasman u elitnu diviziju morali su da čekaju sve do druge polovine osamdesetih, kada će po prvi put postati deo elite. Samo godinu dana kasnije, okitiće se titulom u kupu, isti uspeh ponoviće i 1996. godine i to će do danas biti najveći uspeh kluba. Kada je reč o ligi, u dva navrata bili su vicešampioni, četiri puta treći, ali nikada šampioni. Prvi mandat u eliti trajao im je od 1985. do 2001. godine, ali su već 2002. uspeli da se vrate i da ostanu u njoj do današnjeg dana. Bilo je turbulentnih sezona, ali i dalje su deo najboljeg društva Norveške. Uz to treba dodati da su uspeli da igraju i evropska takmičenja, bili su deo grupne faze Lige Evrope/Kupa UEFA. 

Upravo ta izolovanost na severu Norveške, Tromso je osudila na rivalstvo, sa poslednjih godina čini se malo poznatijim, ali i svakako uspešnijim klubom, Bodeom. Žuti su osnovani 1916. godine, ali su kao i komšije morale da čekaju dugo na učešće u nacionalnim takmičenjima. Samo što je Bode, uspeo da to učini krajem sedamdesetih, čime su postali drugi klub sa severa koji se plasirao u elitu. Bode je prve sezone bio hit, završili su kao vicešampioni, što će dugo, dugo biti njihov najveći uspeh. Osamdesetih i početkom 2000-ih biće pravi primer „jo-jo“ kluba, jer će ulaziti i izlaziti iz prve lige, a spuštaće se čak i do treće. Sve do 2021. godine i Bode će moći da se hvali samo sa kupovima, koja su osvojili 1975. i 1993. godine. No, od 2021. kreće upson, pa će čak četiri titule nacionalnog šampiona stići na sever. Do danas, jedini su klub sa severa koji se okitio titulom šampiona Norveške. 

A sada, ono glavno, kako je nastalo rivalstvo sa Tromseom. Iako se često nazivaju komšijskim, Bode i Tromso uopšte nisu blizu. Udaljenost između dva grada je više od 500 kilometara, ali je upravo ta njihova izolovanost od ostatka lige, dovela do toga da se stvori određena netrpeljivost. Oba kluba prošla su sličan put, dugo su čekali da im se omogući igranje na najvišem nivou, pa su decenije pre toga, prekraćivali duelima za titulu prvaka severa. Bode je i tu bio uspešniji, osvojio je pehar u devet navrata, dok je Tromso osvojio tri. Bode je uspešniji i u međusobnim duelima. Do sada su odigrali 48 međusobnih duela, Bode je slavio 20 puta, 17 puta je bolji bio Tromso, a nerešeno je bilo u 11 navrata. Bode je čak i na međunarodnom planu uspeo da ostvari bolje rezultate, ove godine je stigao do polufinala Lige Evrope, gde ih je eliminisao osvajač Totenhem. 

Iako je Bode poslednjih godina uspešniji, po broju titula, evropskim nastupima, stilom igre i filozofijom, koja oduševljava Evrop, to ne umanjuje intenzitet ovog rivalstva. Jer broj trofeja ne meri uvek količinu strasti. Na dalekom severu, ispod Polarne svetlosti koja osvetljava stadione dva kluba tinja hladna, ali i neumoljiva borba. Možda bitka za sever nije atraktivna kao „El Clásico“, možda nije reč o najtrofejnijim klubovima u zemlji, ali ima prkos i lokalni ponos. 

U zemlji vikinda, gde mnogi vide samo sneg i led, ova dva kluba vide svoj dom. A susret najbližih, mada teško je reći komšija, za stanovnike oba grada, mnogo je više od igre