Rođen je u Ankari kao sin britanskog diplomate, po političkom ubeđenju bio je socijalista, simbol je ulice i ugnjetenih, borac protiv totalitarizma svih oblika, ljubitelj Arsenala i Tonija Adamsa, frontmen i jedan od osnivača „The Clasha“, panker i muzičar koji je prevazišao taj „davno zaboravljeni pravac“. njegov lik krasi murale širom sveta, a navijačke grupe ga svojataju kao svog, pronalazeći u njegovim tekstovima i muzici inspiraciju. Njegovo pravo ime je Džon Grejem Melor, ali vam njegovo pravo ime verovatno ne znači ništa. Svima je poznat kao Džo Stramer. 

Na današnji dan pre tačno 73 godine rođen je jedan od najvećih revolucionara, ali onih revolucionara koji su promenili pogled na svet, promenili muziku, a da nisu „ispalili metak“. 

Govoriti o njegovom uticaju je suvišno, nema toga ko ne zna za njega pa čak iako ne voli legendarni „The Clash“ i pank subkulturu. Pojava legendarnog benda donela je pravi potres na muzičkoj sceni, direktni tekstovi i pevljive melodije dovele su do vrtoglavog uspona, a najzapaženiji uspeh ostvario je album „Giv Em Enoguh Rope“, drugi studijski album koji im je doneo drugo mesto na britanskim top listama krajem sedamdesetih. Teško da postoji neko ko ne poznaje legendarnu pesmu „London Calling“ koja im je donela neslućenu slavu. Eksperimentisanje benda, pre svega samog Stramera sa različitim muzičkim pravcima poput regea, panka, ska i drugih od „The Clasha“ stvorila je legendu iako bend na veliku žalost svih ljubitelja, nije dugo opstao. Svega deceniju od postanka i velikih uspeha razišli su se zbog neslaganja oko pravca u kom ići dalje, ali i zbog heroinske zavisnosti bubnjara Topera Hidona, što je smetalo ostalim članovima benda. 

Sam Stramer u više navrata je isticao da mu je teško pao odlazak iz „Clasha“, ali morao je dalje. Neumornom kreativcu, kakav je bio, nije trebalo puno da nastavi dalje, pa je oformio „Joe Strummer and the Mescaleros“ gde je nastavio da eksperimentiše sa različitom muzikom. 

A kako je u detinjstvu često menjao mesto gde je živeo zbog posla svojih roditelja, rano je počeo da se interesuje za različite muzičke žanrove, upoznaje kulture što je dovelo do neverovatne kreativnosti. Za rokenrol se zainteresovao slušajući „Little Richarda“, „Beach Boyse“ i druge, a pogled na život izgradio je nakon što mu je rođeni brat izvršio samoubistvo, a Stramer identifikovao telo. Stramer je kasnije pričao da je upravo to dovelo do nešto drugačijih pogleda na svet, jer je njegov brat bio deklarisani „neonacista“ i član „Nacionalnog fronta“. Zbog svega toga je ipak postao levičar, socijalista i borac za slobodu. Glas ugnjetenih, uvek spreman za revoluciju i borbu za radnička prava, zato ne čudi što se za njega otimaju mnogi širom sveta. Kada je reč o „otimanju“ među navijačima za njegovo ime, posebno u oko upadaju London i Beograd. U Londonu ga je dugo bio glas da je navijač Čelsija, međutim kao i brojni rokeri i pankeri njegovog vremena bio je veran Arsenalu, dok kada je o Beogradu reč dolazimo do još simpatičnijeg obrta. Navijači „Partizana“ imaju grafit sa njegovim likom i svojataju ga na simpatičan način, dok internetom već duže vremena kruži njegova slika sa majicom Crvene zvezde. Iako nema jasnih podataka da li je Stramer zaista bio naklonjen nekom od beogradskih velikana, mora se priznati da je doprinelo rasplamsavanju rivalstva između „večitih“ na nekim zdravijim osnovama. 

Jedan od segmenata Stramerovog života jeste njegov poseban osećaj za emigrante, koji je opisan u pesmi „Shakhtar Donetsk“. 

Pesma jeste nazvana po ukrajinskom klubu, ali suštinski govori o mladiću, izbeglici iz Makedonije, Jugoslavije koji oko vrata nosi šal ukrajinskog kluba i dolazi u novi svet, bez jasne vizije šta ga očekuje. 

Nažalost Stramer je preminuo 2002. godine, iznenada, u pedesetoj godini života, da je živ, danas bi slavio 73. rođendan. Međutim, ako pitate sve istinske fanove „The Clasha“ u stvarnosti, on nikada nije otišao. Njegove pesme i danas su glas pobune, Stramer je simbol navijačkih grafita, a muzika je neizostavni deo plejlista pred početak utakmica. Panker, pesnik i večiti borac protiv tiranije i danas je glas razuma širom sveta, a njegova muzika zaostavština je koja se prenosi novim generacijama pankera.