Kada je legendarni frontmen „The Clasha“, Džo Stramer, snimio pesmu "Shaktar Donetsk", verovatno nije mogao da zamisli koliko će njen naslov postati metafora za sudbinu ukrajinskog fudbalskog giganta. U njegovom karakterističnom stilu, pesma odražava haotičnost, borbu i duh proletarijata – upravo ono što Šahtjor Donjeck predstavlja.

Popularni rudari već duže od decenije žive u izgnanstvu, ali opstaju na međunarodnoj sceni. 

Šahtjor Donjeck osnovan je 1936. godine u srcu Donbasa, regiona poznatog po rudnicima i teškoj industriji. Klub je kroz decenije izrastao u simbol radničke klase, ali je dugo bio u senci Dinama iz Kijeva. U vreme Sovjetskog saveza, bio je prosečan klub, bez titule, ali sa dva kupa šezdesetih godina. Sve se promenilo početkom 2000-ih, kada je na čelo kluba došao Rinat Ahmetov ukrajinski milijarder koji je ulaganjima transformisao Šahtjor u ozbiljnog igrača u okviru ukrajinskog fudbala. Klub je počeo da kupuje talentovane brazilske fudbalere, razvija ih i kombinuje južnoameričku tehniku sa istočnoevropskom disciplinom.

Vrhunac je došao 2009. godine, kada su Žadson, Vilijan, Fernandinjo, Luiz Adriano i drugi pod vođstvom Mirčee Lučeskua doneli klubu UEFA Kup, pobedivši Verder Bremen u finalu. Šahtjor je tih godina bio pravi hit u Evropi. I po igri i po stvaranju novih igrača. Ukrajinski predstavnik na evro sceni postao je poznat po svojoj jedinstvenoj transfer politici, odnosno kupovini mladih brazilskih talenata i njihovom razvoju u svetske zvezde. Fernandinjo, Daglas Kosta, Fred i mnogi drugi. Svi su oni prošli kroz Šahtjor pre nego što su napravili milionske transfere u najveće evropske klubove.

Danas, klub i dalje neguje istu filozofiju, gradeći novu generaciju igrača, mada nešto je manje Brazilaca nego ranije. U Šahtjoru su stasali igrači poput Sudakova, Bondarenka i Tetea.

No, Šahtjor uprkos dobrim rezultatima u ligi i na međunarodnoj sceni, više nije klub iz Donjecka. Naime, početkom rata na istoku Ukrajine, ostao je bez svog doma. Rat u Donbasu naterao je Šahtjor da napusti svoj grad i velelepnu Donbas Arenu, jedan od najmodernijih stadiona u Evropi. Od tada, klub je u stalnoj potrazi za privremenim domom igrali su u Kijevu, Harkovu, a danas su smešteni u Lavovu. Međunarodne mečeve igraju u Nemačkoj, na stadionu Šalkea. 

Iako, ove sezone nisu prošli u narednu fazu, može se konstatovati da Šahtjor nije slomljen. 

Igraju daleko od kuće, a igrati fudbal uprkos ratnim uslovima veliki je podvig. Uprkos svemu, Šahtjor i dalje dominira ukrajinskom ligom, vezali su dve titule i ostali redovan učesnik Lige šampiona. Uspeh vredan divljenja. 

Tekst Stramerove pesme provlači niz nasumičnih asocijacija, spominje misteriozne ljude, njihove snove, odlazak sa istoka Evrope u potrazi za boljim životom. Iako nikada nije objasnio zašto je izabrao baš Šahtjor, pesma odražava njegovu sklonost ka temama radničke klase, izgubljenih priča, što asocira na samu sudbinu kluba koji danas igra daleko od svog doma.