Na brojnim tribinama u Engleskoj, ali i širom sveta često se mogu videti zastave sa likom čoveka sa “flat cap-m”, rukama u džepovima i večito ciničnim osmehom. To je Endi Kep “Andy Capp”, strip junak koji je vremenom postao simbol radničke klase, ali i omiljena figura mnogih navijača širom sveta.

Njegove dogodovštine, koje kombinuju britanski humor i satiru u okviru jednostavnih životnih situacija, osvojile su čitaoce širom planete. Uprkos tome što dolazi iz jednog vrlo lokalnog konteksta radničke svakodnevice sa severa Engleske, Endi je postao globalno prepoznatljiv lik.

No, zapravo Endi uprkos svojoj popularnosti, zamišljen je kao antiheroj. U njegovom liku se prepoznaje iskrenost, slabost, lenjost, tvrdoglavost, ali i toplina. Njegov karakter je spoj pasivne pobune protiv autoriteta i životnog humora koji dolazi iz iskustva.

Endi je pripadnik radničke klase koji zapravo nikada ne radi, a živi u Hartlpulu, lučkom gradu u okrugu Duram, na severoistoku Engleske. Naslov stripa je igra reči sa terminom "handicap" (hendikep), a prezime ukazuje na to kako mu kapa uvek prekriva oči, kao i, metaforički, njegov pogled na život. Hendikep trke i hendikep u sportu i igrama povezani su sa klađenjem, koje su među od Endijevim omiljenim aktivnosti.

Strip je prvi put objavljen 1957. godine u britanskom “Dejli Miroru”, a kreirao ga je crtač Reg Smit, koji je i sam rođen u Hartlpulu. U pitanju je radnički grada na severoistoku Engleske. Lik Endija oblikovan je po ljudima koje je Smit poznavao iz detinjstva, lokalnim boemima i šarmantnim gubitnicima. 

Na ideju da kreira ovog danas gotovo svima poznatog lika, Smit je došao nakon što je dobio zahtev od urednika da napravi strip za mančestersko izdanje novina. Lik je nastao u kolima na putu između Hartlpula i Londona, a sve nakon toga je istorija. 

Dok Endi gubi vreme po pabovima sa Čalkijem Vajtom, barmenom Džekijem i sličnim “probisvetima” njegov antipod je ustvari njegova žena Flo. Ona je predstavljena kao domaćica koja od svog muža očekuje da se zaposli i konačno počne da privređuje, da bude dobar muž, a zamišljena je prema liku, Florens Najtingejl, čuvene humanitarke sa kraja 19. veka. 

Tokom decenija, strip je stekao međunarodnu popularnost i prevodjen je na desetine jezika. Nakon Smtove smrti 1998. godine, strip su nastavili drugi autori i još uvek se objavljuje.

Endijev lik se često pojavljuje na navijačkim rekvizitima, a njegov stil života koji uključuje strastveno praćenje fudbala i večito raspravljanje o rezultatima čini ga idealnim simbolom navijačkih tribina.

Iako nikada eksplicitno nije potvrđeno za koji klub Endi navija, pretpostavlja se da je povezan sa Hartlepul Junajtedom, klubom iz Smitovog rodnog grada. U nekim epizodama pominju se elementi koji upućuju na to, ali nikada se ne izgovara direktno.

Iako je njegovo navijačko opredeljenje i dalje predmet sporenja, jedno je sigurno, Endi je postao ikona simbol radničke klase, brojnih navijača i jedan od omiljenih antiheroja. A koga Endi zaista voli, manje je važno, jer se može sresti na brojnim tribinama koje okupljaju najvatrenije navijače. A u njihovim redovima gotovo sigurno postoji neko, ko je po mentalitetu ili stilu života prilično sličan Endiju.