Da bi jedan igrač postao ikona kluba, nije neophodno da bude najbolji strelac, najtrofejniji član tima ili neprekidno u centru pažnje. Dovoljno je da na terenu i van njega pokaže strast, posvećenost, te da se uklopi u identitet koji navijači prepoznaju.

Mnogi su tim odnosom zaslužili status legende. Ali samo jedan je u srcima navijača zaslužio titulu kralja.

U fudbalu, put do večnosti često vodi preko harizme, stava i temperamenta. Zato i nije iznenađenje što je Erik Kantona, jedan od najupečatljivijih igrača s kraja prošlog veka, ostavio neizbrisiv trag, čak i kada je u punoj snazi odlučio da mu je dosta fudbala. Možda on nikada nije zažalio zbog te odluke, ali publika širom sveta sigurno jeste.

Kantona je rođen u Francuskoj, potomak je italijanskih i španskih migranata koji su se u potrazi za boljim životom doselili na jug Francuske. Kantona je rođen u Marseju, multikulturalnom gradu, a upravo je odrastanje u gradu sa velikom lukom od Kantone stvorilo izuzetnog igrača, ali i temperamentnu ličnost. 

Karijeru je počeo u malom lokalnom klubu, a na Velodrom je stigao tek okolnim putem, preko Oksera. Sa Marsejom je uzeo dve titule šampiona, a onda nastavio da se smuca po francuskim klubovima. Preporod je doživeo odlaskom na Ostrvo, gde će steći status legende. Potpisao je za Lids 1992. godine i doneo im je do danas poslednju titulu, u pitanju je poslednja sezona Prve divizije, pre stvaranja Premijer lige. 

Iako ni u Lidsu nije bio najubitačniji napadač, nekoliko dobrih izdanja u Evropi i Ligi, naročito protiv Liverpula u Čeriti šildu (het trik u pobedi od 4:3) doprineli su da zavredi pažnju većih klubova. Sam je inicirao transfer od uprave, nezadovoljan pozicijom. Zahtevao je da bude prodat Arsenalu, Liverpulu ili Junajtedu, a upravo će Ser Aleks Ferguson prvi prepoznati koliko je Kantona važan igrač. Iako je važio za veoma nedisciplinovanog igrača, teško da je iko mogao da odbije njegove usluge. Navijačima Lidsa se nikako nije svidelo da njihov igrač pojača velikog rivala, ali tu nije moglo da se učini ništa. U novembru 1992. Kantona je postao igrač „Crvenih đavola“ za milion funti, cifru koja u današnjem fudbalu predstavlja siću. Preciznije, Kantona je na kraju bio iznuđeno rešenje, jer je Junajtedu nedostajao napadač, a igrači koje je želeo Ferguson, Le Tisije, Dejvid Hrst, Brajan Din nisu bili voljni ili nisu bili dostupni za dolazak na Old Traford. 

Sezona Junajteda nije bila naročito uspešna do dolaska Kantone. Erik nije mnogo komunicirao sa saigračima na treninzima ili na terenu, ali svi su bili saglasni da je njegovo prisustvo i zalaganje bilo ono što je Junajtedu nedostajalo. Kantona je Junajtedu doneo prvu titulu nakon 26 godina pauze. Do kraja svoje karijere sa Junajtedom je osvojio još četiri titule Premijer lige, dva FA Kupa i tri Čeriti Šilda. Junajted i Kantona su bili savršen spoj. Taj idila je bila poljuljana u sezoni 1994-95, a krivac je bio naravno Erik. U duelu sa Kristal Palasom, izveo je čuveni „kung-fu“ udarac koji ga je koštao osmomesečne pauze. Sve je počelo koškanjem Kantone i Ričarda Šoa, odbrambenog fudbalera Palasa. Kantona je dobio crveni karton i krenuo je van terena. Sa tribina se ka tunelu obrušio Metju Simons, navijač „Orlova“ i navodno ružnim rečima poručio Kantoni da ide u Francusku. Kantona, onako temperamentan, udarcem je nokautirao Simonsa, za opšti haos. Fudbalska asocijacija je bila šokirana i samo se čekalo kolika će kazna biti. Erik je na konferenciji za štampu samo kratko poručio: „Kad galebovi prate brod, to je zato što misle da će sardine biti bačene u more.“ 

Izdržao je kompletnu suspenziju bez igranja, nije otišao na pozajmicu gde bi mogao da nastupa redovno, a jedan od klubova zainteresovanih za njega bio je Inter. 

Za Junajted je nakon suspenzije odigrao još dve sezone, a onda u 30. godini odlučio da završi karijeru. Njegova objava o kraju je šokirala mnoge, s obzirom da je i dalje bio u naponu snage, a ni ponuda nije manjkalo. Kako je sam naveo kasnije, odluku o završetku karijere doneo je nakon poraza od Borusije Dortmund u polufinalu Lige šampiona. Poslednji profesionalni duel odigrao je protiv Vest Hema 11. maja 1997. godine, a zvanično se oprostio na oproštajnom meču Dejvida Basta par dana kasnije. Za Junajted je u svim takmičenjima postigao 82 gola u svim takmičenjima. 

Ali koliki je Kantona genijalac pokazao je nakon što je napustio fudbalsku scenu. Fudbal je zamenio glumom i pokazao da poseduje i taj talenat. On se u glumi oprobao i tokom karijere, ali najpoznatije uloge ostvario je naknadno. Uz glumačku karijeru oprobao se i kao producent u dokumentarcu o samom sebi. Globalnu slavu stekao je i svojim političkim i društvenim angažmanon, naročito u toku Svetske ekonomske krize 2008. godine, kada je pozivao građane širom sveta da bojkotuju banke. Politički stavovi su kao i kada je Maradona u pitanju, naišli na odobravanje levičara, ali nije uspeo da se 2012. godine kandiduje za predsednika Francuske. 

Osim fudbala, politike, glume, Kantona je čak snimio i nekoliko pesama, među poznatijima je svakako ona sa Liamom Galagerom, inače navijačem Sitija. 

Kantona je zahvaljujući svojim igrama, ali i stavom i harizmom postao legenda, iako i Mančester i fudbal pamte mnogo bolje i trofejnije igrače. Na fudbal je gledao samo kao na posao, iako je imao zaista jednistvenu i upečatljivu karijeru. Napustio je fudbal kada bi to uradio malo ko, ali je pokazao da za razliku od većine fudbalera, poseduje brojne druge talente. Iako u fudbalu nije već duže vreme, poručio je da mu je drago što ga se navijači i dalje sećaju. 

„Ponosan sam što navijači i dalje pevaju moje ime. Ali bojim se da će sutra prestati. Bojim se jer to volim. A sve što voliš, bojiš se da ćeš izgubiti“, kazao je Erik. Neprevaziđeni kralj, koji je sam odlučio da siđe sa trona.