Ferara i dalje veruje u umetnost i rad

Pre nepune decenije u elitnom rangu italijanskog fudbala pojavila se jedna simpatična ekipa neobičnog imena, SPAL. Čudno ime, zbog kog su mnogi lomili jezik ne bi li dokučili ko je taj mali klub koji se „usudio“ da se niotkuda plasira u najviši rang fudbala u Italiji. 

SPAL je klub iz Ferare, a njegovo puno ime je Societa Polisportiva Ars et Labor, što bi u bukvalnom prevodu značilo Sportsko društvo Umetnosti i rada, mora se priznati prilično neobično. 

Klub koji je pre samo nekoliko godina igrao najviši rang, dostojno se u njemu nosio sa mnogo većim i jačim ekipama, danas je kao sijaset drugih italijanskih ekipa doživeo brodolom, tragičnu sudbinu nisu mogli da izbegnu, ali ne treba biti tužan. Mali klub postoji i dalje, pod nešto drugačijim imenom i u beton ligi, ali i dalje živi. Ali krenimo redom. 

Početkom 1907. godine, lokalni sveštenik iz Ferare, Pjetro Aćerbis, smatrao je da se omladini tog grada mora ponuditi način da se zabave, usavrše, a ponešto i nauče, što bi moderno rekli „trebalo je decu Ferare skloniti sa ulice. U tome je uspeo tako što je osnovao udruženje „Ars et labor“ koje je isprva imalo samo kulturnu sekciju, a nedeljom su prisustvovali misi u crkvi. No, Pjetro je vremenom uvideo, da sport privlači sve više mladih, pa je svoje udruženje osim umetnosti i vere, usmerio ka fizičkim aktivnostima. Tako nastaje i fudbalska sekcija udruženja, a menja se i ime u Sportsko drušvto rad i umetnost, odnosno SPAL. 

Ideja o razvitku uma i tela, nije bila Pjetrova, to je ideal još od antičkih vremena, samo ju je trebalo upodobiti, odnosno mlade usmeriti da jednako razvijaju i duh i telo. Njegova zamisao je bila da mladi uče, stvaraju, rade, igraju se, ali i nadmeću se na temeljima viteštva, odnosno fer-pleja. Tako nastaje, mali i borbeni klub, koji je do današnjeg dana ostao jedan od retkih italijanskih klubova koji u svom imenu nosi latinski izraz, što mu daje poseban šarm. 

Klub je 1919. godine počeo da nastupa u profesionalnim vodama, a od 1920-1925 godine bili su deo tadašnje Serije A, a tokom 1922. godine malo je nedostajalo da se plasiraju na finalni turnir i umešaju u borbu za titulu. Od 1925. godine krenuo je nešto lošiji period, uglavnom su bili između drugog i trećeg ranga, a početkom Drugog svetskog rata klub je morao da promeni boje i ime. Umesto plavo-belih dresova igrali su u crno-beloj kombinaciji, a naziv je po direktivi fašističkog režima morao biti promenjen u AS Ferara. 

Kraj najvećeg svetskog sukoba bio je i kraj nedaća za ovaj mali i simpatični klub, 1946. godine na čelo dolazi Paolo Maca, koji će vremenom izrasti u najveću ličnost u istoriji kluba, a verovatno i najvoljeniju. Maca je bio fudbalski menadžer, kao igrač nije se mogao pohvaliti značajnijom karijerom, jer je uglavnom igrao za amaterske klubove, ali imao je izuzetan poslovni njuh. 

Pod njegovim vođstvom, klub je 1951. godine ponovo ušao u Seriju A i tako započeo zlatni period, jer će u najvišem rangu italijanskog fudbala provesti narednih 16 godina, odnosno do 1968. godine samo jednom su ispali iz Serije A. Najbolji plasman ostvarili su 1960. godine kada su bili peti u ligi, 1962. godine izgubili su finale kupa od Napolija, a tokom šezdesetih godina javnosti su predstavili jednog od najboljih mladih fudbalera tog doba, kasnije čuvenog trenera Fabija Kapela. 

Međutim ispadanje iz Serije A, od SPAL-a će stvoriti ekipu osuđenu na borbu, često i za goli život, opstanak, a to će ih naravno u potpunosti skrajnuti sa mape ozbiljnog fudbala. 

Tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih, klub će uglavnom biti između Serije B i C, krajem sedamdesetih Maca će se povući sa pozicije direktora kluba, a to će označiti i kraj povoljnih vetrova za klub. Maca je preminuo 1981. godine, a samo tri meseca nakon njegove smrti, klub će odlučiti da mu se oduži tako što će stadion, na kom i danas igraju nazvati po njemu. 

Najteži period za klub u stvari, nastupiće početkom novog milenijuma, jer će klub čak tri puta biti na ivici nestanka, ali nekako se uvek vraćao. Tokom 2005. godine, klub je doživeo bankrot, pa je osnovan pod nazivom SPAL 1907, samo sedam godina kasnije novi slom. Bankrot, izbacivanje u Seriju D, preimenovanje u Real SPAL, a samo godinu dana kasnije i fuzija sa lokalnim klubom Đakomeze, kako bi se sačuvalo ime i tradicija. Isprva SPAL 2013, a onda i izvorni naziv.

Sezona 2015-2016 SPAL-u je donela preporod, osvajanje prve pozicije u Legi Pro, i prvi plasman u Seriju B još od 1993. godine, a samo godinu dana kasnije mimo svih očekivanja klub će se vratiti u Seriju A. Nakon skoro pet decenija odsustva svetla velike scene obasjala su Feraru, jer je njeno čedo ponovo u društvu najboljih. No, ako je plasman u Seriju A bio šokantan, još šokantnije je bilo to što je klub u eliti ostao čak tri sezone, uprkos predviđanjima da će se prve sezone odmah vratiti u drugi rang. Ispadanje iz Serije A isprva nije naslućivalo na tešku situaciju, klub je bio stabilan, čak su tokom 2021. godine kao jedini predstavnik iz druge lige bili u četvrtfinalu italijanskog kupa, ali iza kulisa krenuo je pad. 

U klub je ušao američki investitor, italijanskog porekla Džo Takopina, mada se pričalo da su stvarni vlasnici braća Alesandro i Lorenco Baconi, naftni magnati navodno povezani sa venecuelanskom vladom. Kako god, novi investitor nije doneo nikakvu novu vrednost i sve se srušilo kao kula od karata. Tokom 2023. kao suvlasnik u klub je ušao još jedan biznismen, navodno spreman da pomogne klubu da se vrati u Seriju A, ali umesto uspeha, klub je nastavio da tone, pa je ispao u Seriju C. 

Životarenje u Seriji C, ustvari je bio put ka potpunom nestanku, investitori su klub doveli na ivicu opstanka, pa je klub na kraju prošle sezone bio na dnu treće lige i zvanično ispao u Seriju D. Svima je bilo jasno da je klub u rukama diletanata, ali ni to nije bio kraj. Početkom juna ove godine, na zvaničnoj pres konferenciji saopšteno je da klub nema novca da nastupi ni u četvrtom rangu, da su dugovi kluba narasli, te da nije pomoglo ni 50 miliona eura koji su upumpani tokom prethodnih godina, klub je stavljen na prodaju. 

Kako niko nije želeo da uloži u klub koji nema budućnost, ima omču oko vrata sa ogromnim potraživanjima, a nema ni novca za četvrtu ligu, odnosno amaterski rang, SPAL je ostavljen sam na vetrometini. Ipak, samo navijači mu nisu okrenuli leđa. Stari SPAL je morao u proces likvidacije, a odmah potom osnovan je naslednik pod nazivom Ars et labor Ferara, koji je započeo takmičenje u petom rangu takmičenja, u regiji Emilija Romanja. Borbeni duh Ferare ponovo je oživeo. 

Mali klub velike istorije, i dalje postoji, samo pod drugim imenom, daleko od velike scene. Ali Ferara je navikla da se bori i sanja, pa čak i podigne onda kada to ne očekuje niko. Možda će se kao i mnogo puta do sada, uz umetnost i rad Ferara ušunjati u elitu, tiho i mimo svih očekivanja.