Fudbal je lep sport, planetarno najpopularniji i obiluje mnogim rekordima, obično se pamti broj postignutih golova, asistencija, osvojenih trofeja ili nastupa za reprezentaciju. Sve to se meri, beleži i upoređuje kada se debatuje o tome koji igrač ili klub je najveći ili najuspešniji. Međutim postoji jedan rekord koji je toliko neobičan da zvuči gotovo kao laž, fudbaler koji je nastupio na čak četiri Svetska prvenstva, a da nikada nije odigrao ni jedan jedini minut u kvalifikacijama. Da taj podatak je stvaran, a ime rekordera je Đuzepe Bergomi.

Za navijače Intera, on je večiti kapiten i simbol kluba, za Italijane stub odbrane i lider, poznat po svom nadimku „Lo Zio“ (Ujak), koji je dobio jer je već sa 18 godina izgledao i ponašao se ozbiljno kao čovek mnogo stariji od svojih vršnjaka. Za reprezentaciju je debitovao u proleće 1982, a samo par meseci kasnije već je zaigrao na Svetskom prvenstvu u Španiji, što će mu doneti status senzacije. Tek punoletan, igrao je protiv najjačih svetskih ekipa tog doba, a kako je Italija osvojila trofej, Bergomi je sa samo 18 godina i 201 danom starosti postao drugi najmlađi šampion sveta u istoriji, odmah iza Pelea. Tokom osamdesetih Bergomi je bio nezamenljiv u Interu i reprezentaciji Italije, nastupio je i na Mundijalu 1986, predvodio Italiju na Evropskom prvenstvu 1988, a 1990. na domaćem terenu bio kapiten „azura“ koji su bili treći na svetu. Na tom Mundijalu italijanska odbrana je bila toliko dominantna, sa ozbiljnim rekordima. Na sedam utakmica primili su samo dva gola, u polufinalu od Argentine i u borbi za treće mesto od Engleza, a nijedan duel nisu izgubili.

„Ujak“ je nakon tog Mundijala odlučio da se povuče iz reprezentacije i činilo se da je njegov zenit karijere prošao, ali jedan stari vuk nije tako mislio. Ćezare Maldini vratio je Bergomija u tim 1998. godine, nakon povrede Ćira Ferare. Inicijalno rezerva i podrška mlađim igračima, odigrao je ukupno četiri meča, a od reprezentacije se oprostio u četvrtfinalnom duelu sa Francuzima. 

Đuzepe Bergomi je, uz Bufona, Maldinija, Kanavara i Riveru, jedan od samo petorice Italijana sa četiri nastupa na Mundijalima. Međutim, za razliku od svih njih, Bergomi nikada nije odigrao nijednu utakmicu u kvalifikacijama, odnosno bio je čovek za velika takmičenja, čovek koji je uvek spreman da „pokupi kajmak“.

Bergomi je na klupskom planu celu karijeru proveo u svom rodnom gradu. Rođen u Milanu, omladinsku i profesionalnu karijeru proveo je u Interu, stekao status legende kluba, osvojivši gotovo sve što je mogao osvojiti, ima Seriju A, Kup Italije, tri Superkupa, tri UEFA Kupa... 

Kada se sa ove distance pogleda njegova karijera, zvuči u potpunosti atipično. Četiri Mundijala, titula svetskog šampiona, kapitenska traka i status legende, sve to bez ijednog kvalifikacionog minuta. Njegova karijera je možda i najbolji dokaz da fudbal nije samo statistika, već priča o poverenju, karakteru, umeću i trenutku.