Čekanje duže od jednog veka: Vis Pezaro, klub večite ambicije i bez trofeja

Tradicija duža od jednog veka, tačnije 127 godina, uz povremena gašenja, preimenovanja, bankrote i ponovna ustajanja. Stariji si od većine velikana u državi Intera, Rome, Lacija... Lopta se na tvom stadionu kotrljala mnogo pre nego u mnogo većim fudbalskim centrima, ali nikada nisi uspeo da dosegneš visine kakve su dostigli čak i klubovi iz manjih mesta. Ako vam takav klub nikako ne pada na pamet, ne brinite, o njemu malo ko zna išta van Italije. U pitanju je Vis Pezaro, klub iz regije Marke, na Čizmi poznat kao najveći klub koji nikada nije uspeo da se domogne dva najviša ranga (Serija A i Serije B), iako ima više od 30 sezona provedenih u Seriji C.

Pezaro je osnovan 1898. godine, kao Vis Sauro Pezaro, isprva kao sportsko društvo drugog najvećeg grada u regiji, nakon Ankone. Ostale sportske sekcije beležile su manje i veće uspehe, ali fudbal kao najpopularnija igra ipak nije uspela da se domogne nekih značajnijih uspeha. Ipak, u Pezaru popularna je i košarka, kao i moto sportovi, ipak je u ovom gradu rođen Graciano Rosi, otac čuvenog motocikliste Valentina, koji je rođen u obližnjem Urbinu. Odavde potiče i teniser Luka Nardi, dakle svi sportovi imaju neko uporište sem fudbala.

Od osnivanja pa sve do početka Drugog svetskog rata Pezaro je uglavnom igrao regionalne turnire, mada je tokom dvadesetih i tridesetih igrao uglavnom Seriju C i D. U zemlji gde su čak i mali gradovi poput Karpija, Krotonea ili Beneventa imali svog predstavnika u eliti, Pezaro je ostao zaključan u trećem i četvrtom rangu, a to je uglavnom bilo zato što je klub često bio bez političke i finansijske zaštite, a u nekim momentima im je nedostajalo i malo sreće.

Setite se nedavno smo pisali i o Tarantu, klubu koji se u Italiji smatra najvećim klubom koji nikada nije uspeo da se domogne Serije A, ali koji ima višedecenijski staž u Seriji B.

Pezaro je na pragu Serije B, bio krajem šezdesetih godina prošlog veka, ali ih je u finalu plej-ofa Serije C zaustavio Sambenedeteze. To su bile zlatne godine pod dirigentskom palicom predsednika Marija Đorđija, ali nakon neuspeha on se povukao, a onda je krenuo pad tima, koji se potom ponovo preselio u Seriju D.

Krajem osamdesetih ponovo su bili na pragu istorijskog plasmana, ali opet je nešto nedostajalo. Umesto plasmana, dve sezone zaredom padali su u plej-ofu, a onda je ponovo usledio otrežnjujući pad. Tokom devedesetih godina, klub je menjao vlasnike, a jedan takav transfer doveo je do izbacivanja iz lige uprkos zarađenom opstanku u Seriji C1 na terenu. Tokom 2006. godine klub je gomilao dugove, pa je čak morao da bude isključen iz profesionalnog fudbala.

No, kao i brojni italijanski klubovi, dugove su otpisali osnivanjem novog kluba, preuzimanjem imena i boja. Početak prošle decenije doneo im je povratak u Seriju D, nakon kratkog odsustva, ali nisu se dugo zadržali, ponovo su zbog muljanja sa novcem bili isključeni 2015. godine. No, brza konsolidacija u amaterskom rangu (Eccelenza) omogućila im je ekspresan povratak, a tokom 2018. godine vratili su se i u Seriju C, nakon 13 sezona odsustva izazvanog uglavnom zakulisnim radnjama nekoliko uprava.

Do danas, Pezaro je ostao u trećem rangu, sa željom da konačno ispiše istoriju i plasira se u viši rang, ali i prošle sezone to im je izmaklo u plej-ofu. Ove sezone i dalje su u zoni doigravanja, ali do kraja ima još mnogo, pa navijači ovog kluba i dalje imaju pravo da maštaju.