„El Clasico Paisa“: Klub kartela Medeljin protiv narodnog kluba

Kolumbija je jedna od najvećih država po površini u Južnoj Americi, poznata po lepim plažama, još lepšim ženama, simpatičnoj fudbalskoj reprezentaciji, koja se može pohvaliti jednim trofejem Kopa Amerike (2001), dva izgubljena finala (1975 i 2024), ali i plasmanom na sedam Mundijala. U suštini ako se pogleda konkurencija na kontinentu, jasno je zbog čega nikada nije postala super sila uprkos sjajnim igračima koje je podarila vascelom čovečanstvu.

Ipak, kao i u svim drugim državama u Južnoj Americi i u Kolumbiji je fudbal deo identiteta, najvažnija stvar (ne sporedna), gotovo stvar religije.

Najveći i glavni grad dom je jednog od najpopularnijih klubova u zemlji, Milionariosa ali drugi najveći grad u državi Medeljin pravo je blago kada je reč o fudbalu.

Medeljin manje više svi znamo kao grad „večnog proleća“ klima je toliko idealna da je savršen za život, ali i grad u kom je svoju imepriju stvorio jedan od najjačih svetskih narko-kartela „Kartel Medeljin“, a na njegovom čelu bio je svima poznati Pablo Eskobar. Teško da postoji neko ko ne zna ništa o Eskobaru, pa čak i to da je bio pasionirani ljubitelj sporta i jedan od finansijera Atletiko Nasionala, najtrofejnijeg kolumbijskog kluba. Eskobar je u Nasional počeo da ulaže tokom osamdesetih godina, ali nikada zvanično nije bio u strukturama kluba. „Prljavi novac“ je investirao u klub kako bi ga „oprao“ ali klubu to nije smetalo, naprotiv to je omogućilo Nasionalu da se ozbiljnije „potuče“ sa najvećim rivalom Milionariosom.

Ipak, pre nastanka velikog rivalstva između Medeljina i Bogote, u samom centru provincije Antiohija (da zove se kao čuvena oblast u Turskoj) nastalo je rivalstvo koje je zbog inferiornosti manjeg kluba preko četiri decenije bilo praktično zaboravljeno. U pitanju je „El Clasico Paisa“, odnosno derbi Medeljina koji igraju Atletiko Nasional i Independiente Medeljin.

Vatreno i veliko rivalstvo, za navijače Independientea ne postoji veće, ali bilo je praktično zaboravljeno zbog slabijih rezultata Independientea, odnosno dominacije koju je čak i u gradu uspostavio Atletiko zahvaljujući pomoći Eskobara i njegovog kartela, no počeci rivalstva izgledali su značajno drugačije.

Independiente je najstariji klub u Medeljinu osnovan je 1913. godine i tokom amaterskog šampionata bio je jedna od najjačih kolumbijskih ekipa. Atletiko je osnovan 1947. godine, tačno godinu dana pre uspostavljanja prvog profesionalnog šampionata ove južnoameričke države.

Prvi duel ove dve ekipe odigran je 1948. godine i slavio je Independiente rezultatom 3:0. Štaviše, Independiente je tih godina bio toliko dominantniji da je Atletiko ostvario svoju prvu pobedu tek nakon šest godina, tačnije tek nakon devet međusobnih susreta i to 1954. godine. Gotovo neverovatno zvuči podatak da je nekada upravo Atletiko bio taj inferiorni tim. Ipak Atletiko je prvi stigao do titule, baš te 1954. godine, a onda je utonuo u prosečnost sve do sredine sedamdesetih. Zlatne godine Independientea bile su upravo sredinom prošlog veka, osvojili su titule 1955 i 1957. godine, a onda praktično nestali sa fudbalske mape. Rivalstvo je toliko zapalo u apatiju, da su se Atletikovi navijači podsmevali Independijenteu ne smatrajući ih uopšte više rivalima. Tokom sedamdesetih godina Nasional je osvojio dve titule, a onda tokom osamdesetih još jednu, a žetva trofeja usledila je tokom devedesetih, pa potom i u ovom veku. No, na početku teksta napomenuli smo da je Pablo ulagao novac u Atletiko tokom osamdesetih, pa možda čudno zvuči da je tokom tih godina osvojena samo jedna titula. Odgovor je vrlo jednostavan, brojni kolumbijski karteli, sukobljeni sa Medeljinovim, takođe su ulagali novac u svoje klubove, pa se do titule nije dolazilo lako, a prava dominacija poput one kakvu imamo na Balkanu (Partizan i Crvena zvezda u Srbiji ili Dinamo u Hrvatskoj) ili u Škotskoj (Seltik i Rendžers) u Kolumbiji je bila nemoguća. Atletiko je ipak za vreme Eskobarovog mandata uspeo da se domogne titule prvaka Kopa Libertadoresa (1989), čime je postao prvi klub iz Kolumbije koji je osvojio ovo takmičenje. Drugi put isti trofej su podigli 2016. godine, a samo je još Onse Kaldas, uspeo da to učini kada su u pitanju klubovi iz Kolumbije.

Dok je Atletiko postepeno rastao, a onda i izrastao u najtrofejniji klub, Independiente je samo gledao u leđa gradskom rivalu. Preko četiri decenije nisu uspeli da se domognu titule prvaka, ali su uvek iza sebe imali ogromnu podršku lokalnog stanovništva. Atletiko je privlačio simpatije ljudi širom države, dok je Independiente ostao lokalni, narodni klub (kako i glasi jedan od nadimaka). Sve se promenilo početkom novog milenijuma, kada je Independiente uspeo da se izdigne i ponovo obraduje svoje navijače. „Narodni klub“ je u ovom veku osvojio dve Aperture (2004 i 2016) kao i dve Klausure (2002 i 2009) te dva kupa (2019 i 2020). Pre toga u skoro pola veka samo jedan kup (1981) godine. U totalu kada se uporede trofeji Atletiko ima 18 titula prvaka, sedam kupova i dva Kopa Libertadoresa i značajno je uspešniji od rivala koji ima šest titula prvaka i tri kupa.

Atletiko je dominantniji i u međusobnim duelima, ima 135 pobeda naspram Independienteovih 98, a 109 puta bilo je nerešeno. Poslednji duel odigran je predesetak dana u prvenstvu i slavio je Atletiko, no novi duel očekuje se već večeras u finalu kupa. Najveća pobeda Atletika dogodila se 1976. godine u prvenstvu, tada su počistili rivala rezultatom 6:0. Independiente je pre dve godine ostvario svoju najveću pobedu rezultatom 5:0.

Atletiko i Independiente osim grada, dele i stadion „Atanasio Žirardo“ koji ima kapacitet od 40.000 gledalaca i gotovo uvek je ispunjen do poslednjeg mesta. Iako je Atletiko uz Milionariose među najpopularnijim klubovima u zemlji, Independiente ih prati u stopu, makar kada je reč o popunjenosti kapaciteta i prodatim sezonskim ulaznicama. Već godinama, Atletiko drži prvo mesto po prosečnoj posećenosti, a u stopu ga prati upravo Independiente, uprkos tome što postoje i značajno popularniji klubovi.

Gradski derbi Medeljina svrstava se u red najpoznatijih i najpopularnijih derbija na južnoameričkom kontinentu, ali je sve do početka ovog veka bio gotovo potpuno zaboravljen zbog Independienteove „suše“. No, Independiente ponovo proživljava svoje zlatne dane, spreman je da se uhvati u koštac sa najvećim rivalom i da mu pomrsi račune, a prvu priliku za tako nešto imaće večeras, kada se u finalu kupa ponovo sastanu. Pravo je vreme za osvetu, jer je Atletiko slavio pre desetak dana u okviru prvenstva, a svaki poraz od ljutog rivala zna da zaboli. Ali za nedelju dana sledi i revanš.