Irski melos sa obala Fina: Harfe su ponos Donegala

Kada pokrećete raspravu o imenima fudbalskih klubova, ako izuzmete subjektivnost (logično je da vam je ime vašeg omiljenog kluba najlepše) sigurno ste u dilemi koje ime je stvarno najlepše. Neko će reći Aston Vila, tako je po sopstvenom priznanju i Tom Henks počeo da navija za njih, neko će iskopati i QPR (tri reči, simpatičan sklop, ali i zvuči moćno), mada šta fali i Peskari (puno ime je Delfino Peskara, a delfin je kao što znamo prelepa i valjda umiljata životinja). Nedavno sam čuo da postoje ljudi kojima je i portugalska Kasa Pia klub simpatičnog imena.

Međutim, u zemlji bogate istroije, prelepih legendi i predanja, na obalama reke Fin, omladina Balifobija odlučila je da sredinom pedesetih godina prošlog veka osnuje fudbalski klub koji će u imenu sadržati lirske simbole, irsku tradiciju, ali i lokalni ponos.

U pitanju je Fin Harps. Ime bi u bukvalnom prevodu značilo "Harfe sa obala Fina", što je trebalo da simbolizije lepršavu igru, kakva odgovara notama harfe, koja je osim što je simbol lepote muzike i poezije, jedan od najprepoznatljivijih simbola Irske.

Fin Harps je najveći klub iz oblasti Donegal, često, odnosno decenijama i jedini predstavnik iz ovog dela Irske u elitnom rangu.

Do prvog ranga došli su početkom sedamdesetih i to je do današnjeg dana najbolji period u istoriji kluba. Tada su uspeli da osvoje svoj jedini trofej u nacionalnom kupu (1974), a i tri puta su završavali kao vicešampioni (1973, 1976 i 1978).

Posebno su bolne sezone 1973. i 1978, kada su im šampioni Voterford i Dandok, pobegli za bod, odnosno dva. U četiri navrata, zaigraće i u međunarodnim takmičenjima, ali samo jednom će se otisnuti dalje od komšijske Velike Britanije. Nikada nisu prošli prvo kolo kvalifikacija za Kup UEFA, jači su bili Everton, Derbi i Aberdin. Šest nastupa i svih šest poraza.

Jednom su igrali i Kup pobednika kupova, a bolja je bila Bursa, mada joj kod kuće nisu dozvolili da ih nadigra, izborili su za njih, velikih 0-0.

Sve nakon toga, neće biti pesma za ovu ekipu, jer će "Harfe" češće svirati balade, nego vesele pesme. Od osamdesetih kreće ozbiljan pad kako organizacioni, tako i finansijski, da bi tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih postali pravi jo-jo klub. Tokom sezone, 1999-2000 klubu je pretio nestanak, zbog duga od oko 280.000 funti, što možda zvuči smešno, ali je u tom periodu s obzirom na kompetitivnost i snagu irske lige, u pitanju bilo pravo bogatstvo.

Danas je Fin Harps klub koji tavori u drugom rangu, sanja povratak na staze stare slave i derbije sa velikim rivalom Deri Sitijem. Deri smatraju najvećim rivalom, jer im je geografski najbliži (Alster, Severna Irska), ali barem po broju trofeja, ne mogu da im se primaknu.

Klub je poznat po svojoj himni poznatoj pod imenom "Finn Harps song" koja nije izvedena na harfi, ali ističe lokalni ponos u starom, dobrom irskom melosu. A za stanovnike Donegala, nema većeg ponosa od njihovih Harfi, sa obala reke Fin.