Klub Bolivar: Najveće sportsko-umetničko društvo na svetu

Razvoj fudbala i njegovo širenje svetom pokazalo je koliki uticaj Britanci imaju na različite kulture. Fudbal se primio na gotovo svakom kutku naše planete, naročito u Južnoj Americi.

Sigurno ste primetili da baš tamo, ima veliki broj klubova koji nose engleska imena? U Urugvaju postoji Liverpul po uzoru na engleskog velikana, Korintians u Brazilu nosi ime po danas amaterskom klubu iz Londona, a nekada prvoj sili ostrvskog fudbala, u Boliviji postoje Always Ready i The Strongest...

Prosto brojni su klubovi bili inspirisani i nazvani zahvaljujući engleskom uticaju. Ipak, jedan klub pokušao je i uspeo da im prkosi, nije uzeo ime po uzoru na „učitelje“, ali je uspeo da im pokvari dominaciju makar u svojoj zemlji.

U pitanju je Klub Bolivar, najveći i najdominantniji klub u Boliviji. Ravno 101 godina je prošla od kako je klub u nebesko plavim dresovima počeo da prkosi, a onda i postao dominantna snaga tamošnjeg fudbala.

Te davne 1925. godine u La Pazu, glavnom gradu Bolivije, grupa mladih i ambicioznih ljudi, studenata i đaka, inspirisana patriotskim idejama osnovala je sportsko-umetničko društvo, kom je dala ime Bolivar, po Simonu Bolivaru, nacionalnom heroju gotovo celog kontinenta.

Početkom aprila, u La Pazu nastaje „Muzičko – literarno – sportsko društvo Bolivar“, jer inicijalno nije bio cilj samo napraviti fudbalski klub, već omladinu učiti i lepim stvarima, da pišu, sviraju, a na kraju i da se rekreiraju, igrajući fudbal.

Na žalost osnivača, muzička i literarna sekcija nisu se dugo održale, fudbal je prevagnuo i ubrzo je došlo do promene naziva u Klub Bolivar.

Do današnjeg dana Bolivar je ubedljivo najjači klub u Boliviji, sa čak 31 titulom nacionalnog šampiona, odnosno imaju titula koliko i dva najbliža pratioca zajedno The Strongest (16) i Jorge Wilstermann (15).

No, dominacija Bolivara nije krenula odmah samo dva naslova prvaka u tom periodu, a prvu profesionalnu titulu osvojili su tek 1950. godine, odnosno za razliku od većine južnoameričkih velikana, njihov uspon je krenuo tek po osnivanju jedinstvene profesionalne lige.

Ipak, za razliku od većine dominantnih klubova, imao je Bolivar i crne dane. Tokom šezdesetih godina, taman kada su bili u usponu, Bolivaru se dogodio najveći neuspeh. Mnogi velikani širom sveta, nikada nisu iskusili borbu za opstanak, a kamoli ispadanje iz elite, a Bolivar jeste. Najgora sezona im se dogodila 1964. godine, kada ih je u baražu izbacio Univerzitario. Bio je to šok za sve u Boliviji, naročito za Bolivar, ali to nije trajalo dugo. Već naredne sezone klub se vratio u elitu i nastavio dominaciju.

Do danas, Bolivar je jedini bolivijski klub koji je ostvario značajnije uspehe na međunarodnom planu, dva puta su stigli do polufinala Kopa Libertadoresa (1984 i 2014) a jednom i do finala Kopasudamerikane 2004. godine, nažalost do međunarodnog trofeja nikada nisu stigli.

Od pre nekoliko godina imaju saradnju sa Mančester Sitijem, što ipak govori da od Engleza nisu mogli pobeći.

Bolivija možda ne važi za supersilu južnoameričkog fudbala, mada na reprezentativnom nivou zna da namuči i mnogo veće od sebe. Tako je i Bolivar možda najbolji reprezent nacije ponikle na visokim vrhovima i osuđene da sanja velike uspehe. Klub osnovan iz patriotskog poriva, željan suprotstavljanja stranim uticajima, uspeo je da ih suzbije, nadmaši klubove osnovane po uzoru na engleske, pa makar i u granicama sopstvene zemlje.