Klasiko Kapitalino: Otmi trofej, izbaci ga iz lige i stekni doživotnog neprijatelja

Biti šampion Paragvaja nikada nije bilo lako, to je u više od 100 godina postojanja tamošnjeg prvenstva uspelo da ostvari samo osam klubova i svi su iz prestonice Asunsiona.

Najtrofejnija je Olimpia sa neverovatnih 47 titula prvaka, sledi njen najveći rival Ćero Portenjo sa čak 35 trofeja. Nakon dva najveća paragvajska kluba, sa značajnijim brojem trofeja mogu se pohvaliti i Libertad sa 26, te Guarani sa 11 titula prvaka ove južnoameričke države.

Upravo potonja dva kluba, su takođe veliki rivali i kada igraju jedan protiv drugog, tenzije su uvek velike. Ne mogu se pohvaliti brojem trofeja kao Olimpia i Ćero, ali su u pitanju dva velikana tamošnjeg fudbala koja su za gotovo 120 godina postojanja odigrala preko 300 međusobnih duela u okviru derbija koji je tamošnjoj javnosti poznat kao Klasiko Kapitalino (odnosno mali gradski derbi).

Guarani je uz Olimipiu najstariji paragvajski klub, osnovan je 1903. godine i deo je uskog kruga, od svega tri kluba, uz Ćero i Olimpiu koji nikada nisu ispali iz prvog ranga. A Libertad jeste, i to baš zahvaljujući njima.

Guarani nosi naziv po domorodačkom narodu Paragvaja, zaista ih predstavljaju, a boje koje nose su crna i žuta. Prema jednoj legendi nose ih po uzoru na urugvajski Penjarol, jer je nekoliko njihovih igrača pre osnivanja Guaranija, nastupalo za klub iz Montevidea. Na sve to treba dodati da je klub 11 puta bio prvak, 14 puta vicešampion, ali njihov najveći rival, značajno je uspešniji.

Libertad je treći najuspešniji klub u Paragvaju, osnovan je 1905. godine, a osim 26 titula prvaka, Libertad je samo jednom od osnivanja lige bio drugoligaš. Boje Libertada su crna i bela, a najveći međunarodni uspeh je polufinale Kopa Libertadoresa 1977. i 2006. godine. Tri puta su igrali i polufinale drugog kontinentalnog takmičenja po snazi, odnosno Kopa Sudamerikane (2013, 2017, 2021).

Upravo rivalstvo između klubova postoji zahvaljujući činjenici da se sastaju duže od veka, ali su dva duela bila prekretnica. Prvi se odigrao 1921. godine, u poslednjem kolu su se sastali kako bi odlučili titulu, a kao pobednik izašao je Guarani. „Indijanci“ su pobedili rezultatom 7:1.

Drugi se dogodio 1998. godine, takođe u poslednjem kolu, a sve se završili istorijskim ispadanjem Libertada iz lige. Jedna loša sezona, završena je tragično za Libertad, porazom u poslednjem kolu rezultatom 4:3, što je dodatno podgrejalo tenzije između klubova koji su imali rivalske odnose, ali uglavnom je tenzija bila niža u odnosu na duele koje oba tima igraju protiv najvećih klubova u državi.

Kada je reč o ukupnoj statistici međusobnih duela, Libertad je značajno uspešniji, jer je u dosadašnja 304 duela, uspeo da slavi u 112 navrata, 101 meč završen je bez pobednika, dok je Guarani slavio u 91 utakmici.

Paragvaj ima većih i uspešnijih klubova, koji su proslavili ime države i na južnoameričkom kontinentu, ali nema rivalstvo koje je slično ovom. Treći i četvrti klub po uspešnosti i popularnosti, izdigli su rivalstvo na poseban nivo zahvaljujući odigravanju dve istorijske utakmice, iz kojih je Libertad uprkos tradiciji, izlazio kao gubitnik.

Sigurno je da su i jedni i drugi pretrpeli neke bolne poraze, ali teško da bi neko mogao da pokaže dva jača i bolnija šamara od navijača Libertada, a koje su dobili od najvećih rivala iz predgrađa paragvajske prestonice. Sa druge strane, Guarani možda kaska kada je u pitanju broj trofeja, ali mogu sa ponosom da kažu, da su Libertadu prvo oteli trofej ispred nosa, a potom ga i poslali u niži rang, za sada jedini put u svojoj vekovnoj istoriji.