Novo Hamburgo: Klub kom su „oteli“ identitet, ali ne i šansu da detronizuje velikane

Radnička klasa osnivala je na hiljade klubova širom sveta, jer je u fudbalu videla ideal za sopstveni sportski napredak, ali i način da se suprotstavi klubovima bogataša i da im makar na kratko pokaže da biti gazda tokom radnog vremena, ne znači da mogu da gospodare u svakoj sferi života.

Sa više ili manje uspeha znali su da se suprotstave i od fudbala stvore radničku igru, na koju se i danas pozivaju, iako su je bogati praktično privatizovali.

Tako je bilo i u dalekom Brazilu, gde su brojni klubovi siromašnih uspevali nekada da „pokažu zube“, pa je tako 1911. godine u gradu poznatom kao Novo Hamburgo (da ime zaista znači Novi Hamburg), u predgrađu Porto Alegrea nastao fudbalski klub fabrike obuće „Adams“.

Sve se dogodilo na Međunarodni praznik rada, 1. maja. Tradicija za ovaj važan praznik radničke klase bila je da se radnici podruže, roštiljaju, a onda potom i odigraju koju partiju fudbala.

Sve se promenilo pre 115 godina, kada su odlučili da po uzoru na regionalne klubove, sve podignu na novi nivo i zaigraju fudbal na velikom terenu, kao prava ekipa. Ubrzo su radnici poželeli da ne predstavljaju samo svog poslodavca, već čitav grad, pa je odmah uzeto ime grada i tako nastaje Fudbalski klub „Novo Hamburgo“.

Prvih nekoliko decenija, regionalni fudbal, slavljenje ime grada i radničkih korena je bilo dovoljno stanovnicima, ali i fudbalerima, no sve će se promeniti 1944. godine, kada se Brazil pridružio saveznicima u Drugom svetskom ratu.

Pre toga je Brazil držao poziciju neutralnosti, trgovao je i sa saveznicima i sa Trojnim paktom i zvanična vlast je smatrala da je Brazil prosto daleko od sukoba, te da apsolutno nema nikakvog razloga da se meša u najveći svetski sukob.

Iz tog perioda ostala je popularna izreka „Pre će zmije početi da puše, nego se Brazil uključi u rat“, ali kada su nakon pritisaka SAD-a ipak odlučili da se pridruže saveznicima, Brazilci su odlučili da raskrste sa nemačkim uticajem. Preko 26.000 Brazilaca je upućeno na Zapadni front, oko 2.000 njih se sa njega nikada neće vratiti, a među Evropljanima će ostati poznati kao „Cobras Fumantes“ (Kobre koje puše) upravo zahvaljujući izreci.

No, kako se uključivanje u rat, odrazilo na maleni brazilski klub? Upravo taj trenutak kada su prekinuti odnosi sa Trećim rajhom i grad i klub su morali da promene ime. Naziv grada promenjen je u Floriano Peišoto, po naiconalnom heroju u Brazilu poznatom kao „Gvozdeni general“.

Taj naziv će uzeti i klub i nosiće ga nekoliko decenija, a za to vreme će čak pet puta završavati kao vicešampioni svoje savezne države Gaučo. Krajem šezdesetih godina jedan od najvećih brazilskih fudbalera u istoriji, Garinča, nosio je dres kluba, doduše samo na prijateljskoj utakmici protiv Internasionala. Krajem 1968. godine odlučeno je da se klubu vrati istorijski naziv, koji će zadržati do današnjih dana.

Klub nikada suštinski nije ostvario prevelike uspehe, nikada nisu igrali u najvišem rangu, Seriji A, mada nikada nisu stigli ni do Serije B. Najbolji plasman im je četvrto mesto u Seriji C, odnosno trećem takmičarskom rangu najveće južnoameričke države.

No, pre nepune decenije, Novo Hamburgo je uspeo da osvoji šampionat Gaučo, mimo svih očekivanja. Prvo su u ligaškom delu takmičenja savezne države bili prvoplasirani, a potom su uspeli da glatko preskoče Sao Hoze u četvrtfinalu, da bi u polufinalu dva puta izašli neporaženi od Gremia, a potom ih izbace na penale. I kao da im nije bilo dovoljno što su takvog velikana izbacili, podvig su podigli na još veći nivo u finalu, kada ni Internasional nije uspeo da ih pobedi u dva meča, a potom i da poklekne na penale, što je do danas ostao najveći uspeh kluba.

Mali klub sa periferije Porto Alegrea uspeo je da zasija makar na jednu sezonu i da dva najveća kluba iz regije baci na kolena i ispred nosa im otme trofej. A pre nešto više od veka klub je nastao kao razonoda radnika lokalne fabrike, da bi potom bio u situaciji da mu politička situacija na kratko oduzme pravo na identitet. Nakon svih nedaća koje su ih snašle, pokazali su da i kada se najmanje nadaju, mogu da zasijaju jače i od večitih šampiona.