Dario Duboa: Ratnički karakter, hevi-metal izgled i tragičan kraj gospodara „beton liga“

Koliko ste puta bili kao deca šokirani pojavom kompletnog benda „Kiss“? Odrasli muškarci, dopadljivog muzičkog, ali ne toliko i scenskog nastupa ofarbanog lica, isplaženih jezika, oduvek su šokirali javnost. Jedni su ih gledali kao ludake, optuživali za sve i svašta (pa i satanizam), drugi su ludeli za njima, a čini se da nema muškarca da nije barem pokušao da ih sluša, barem zbog neke srednjoškolske ljubavi.

No, muzika je jedno, a fudbal drugo, samo što je recept „Kiss“-a, preuzeo i jedan fudbaler, koji je tokom svoje karijere, ne toliko uspešne, bio prava ikona niželigaškog fudbala i jedan od najhrabrijih na terenu, uvek spreman da da 110 odsto svojih mogućnosti, ne bi li uspeo da pomogne svojoj ekipi. U pitanju je Dario Duboa, legenda argentinskog niželigaškog fudbala i zaista nije ništa strašno, ako nikada niste čuli za njega, jer niste ni imali prilike.

Duboa je rođen u Buenos Ajresu, gotovo celu karijeru je proveo u tamošnjem nižerazrednom fudbalu, igrao je uglavnom u trećem i četvrtom rangu, a postao je poznat po srčanosti i iscrtavanju lica u stilu legendarnog benda, što je gotovo neverovatna pojava u fudbalu. Barem nama, slična praksa nije poznata.

Dario je zaista bio ljubitelj hevi-metal muzike i zato je smatrao da taj segment treba da prenese na fudbal, odnosno posao od kog zarađuje „koru hleba“ iako je uporedo sa fudbalskom, gradio i karijeru muzičara, u čak tri benda, kao i karijeru barmena.

Tvrdio je da mu šminka na licu daje snagu, šokira i plaši protivnike koje želi da ubije, u fudbalskom smislu naravano.

Ostali su da se prepričavaju njegovi rituali pred svaku utakmicu, šminkanje u svlačionici pre izlaska na teren, a jednom prilikom je čak uspeo da šokira sudije. Kako je njegova ekipa bila na gostovanju, u svlačionici nije bilo ogledala, pa je on odlučio da zamoli sudije, da mu omoguće da se našminka kod njih.

Sudijska trojka bila je šokirana, ali mu je dopustila, a kada je izašao i pokazao zbog čega je tražio da uđe, sudije su mislile da je u pitanju šala. Često su ga protivnički navijači vređali, nazivajući ga klovnom, ali visoki štoper je sa ponosom odgovarao da to i jeste, ali klovn koji je spreman da pogine za dres koji nosi.

Koliko je bio spreman da „pogine“ isticao je često, a jedan od najboljih primera bio je kada ga je direktor jedne od protivničkih ekipa pre utakmice zaustavio i zamolio da odigra slabije i njegovu ekipu pusti da pobedi, a za uzvrat bi dobio novčanu nagradu.

Duboa ga je saslušao, klimnuo glavom, a potom ga pljunuo u lice, poručio mu da će ga na kraju meča naterati da pojede travu. Srećom po sve, nije uspeo da ga „najede trave“ ali dok su ga saigrači odvlačili, uspeo je da ga počasti sočnim psovkama. To je bio period dok je nastupao za Ferokaril Midland, klub u kom je proveo najveći deo karijere i ostavio najdublji trag.

Svojevremeno je igrajući za Lugano, takođe nižerazredni argentinski klub (nemojte ga mešati sa istoimenim Švajcarcima) bio nezadovoljan što su kasnili obećani bonusi.

Zato je odlučio da blatom premaže grb sponzora na dresu. Iz njegove karijere ostala je angedota, da je na jednom meču sudiji koji je želeo da mu pokaže crveni karton, iz džepa ispala novčanica od 500 pezosa, što je Duboa primetio. Podigao je novčanicu, izvređao sudiju, a onda sa njom krenuo ka svlačionici.

Protivnički igrači, sudije, svi su trčali za njim, a on je na kraju vratio novac sudiji. Posle se pravdao da nije želeo da prisvoji novac, već da pokaže svima kako je sudija korumpiran, iako nikada nije dokazano da je sudija novac dobio kako bi režirao tačno određen ishod, već da je u pitanju bio lični novac.

Još luđa stvar iz njegove karijere bila je i činjenica, da Duboa nije voleo fudbal, već je u njemu uživao zbog takmičarskog duha, adrenalina, ali i zato što mu je obezbeđivao kakvu takvu egzistenciju.

No ni klub u kom je ostavio najdublji trag nije bio oduševljen njegovim farbanjem lica, često je morao na tribine, uprava to nije podržavala, a čak je u jednom trenutku bio otpušten, samo je pod pritiskom navijača kasnije vraćen. Karijeru je na kraju završio u Viktorijanu, četvrtoligašu u kom je njegova karijera prekinuta na neverovatan način.

Nakon što je Fudbalska federacija Argentine zabranila da se šminka, jer navodno marketinški loše utiče na ligu, dogodila mu se stravična povreda. Pokidao je prednje ukrštene ligamente, a kako nije imao novca da se operiše, morao je da okači kopačke o klin. To je značilo da se legendarni fudbaler, na ne tako atraktivan način oprostio od zelenog terena.

Osim što je bio poznat po ekstravagantnoj pojavi, drčnom stavu i požrtvovanosti, Duboa je bio vegetarijanac i tvrdio je da nikada nije probao alkohol niti drogu.

Njegov težak, ali ponosan život okončan je na tragičan način. Imao je svega 37 godina, kada je po povratku sa posla, vozeći bicikl bio presretnut od strane bandita, opljačkan i upucan u stomak i nogu. Borba za život trajala je dve sedmice, pre nego što je izdahnuo. Slučaj nikada nije zvanično rešen, a da su ubice znale u koga su ispalile smrtonosne metke, verovatno nikada ne bi ni pomislili da ga opljačkaju.