U Jakutsku je i fudbal bio ekstremni sport

Najbolji fudbal oduvek se igrao u toplim krajevima, tamo gde lopta može da lagano leti po brzoj travi, telo igrača se slobodno kreće, pa ne čudi veliki broj lepih poteza tokom atraktivnih utakmica. Brazil već decenijama gradi mit o sunčanom Rio de Žaneiru, vrelom pesku Kopakabane na kom su dečaci poput Pelea, Kake i Ronaldinja bosonogi sanjali uspehe, do kojih su na kraju došli.

Majstori u Argentini stasavali su na prašnjavim terenima Buenos Ajresa, u blagoj klimi koja dozvoljava igru tokom cele godine, dok je Španija svoju tehničku nadmoć gradila na mediteranskoj blagoj klimi, sunčanim predelima Andaluzije i Katalonije, a taktička i estetska harmonija sinonim je za jug Francuske i Italije. Sve i da hoćete ne možete da zanemarite ni Afriku, koja je iz svojih pustinja stvorila ozbiljne majstore koji su plesali na terenu, uspevali da pretrče protivnike kao da beže od lavova.

Slušajući ove primere lako je zaključiti da je fudbal prosto rođen za tople predele, a da je njegov najveći neprijatelj zapravo hladnoća.

Možda vam ovakva formulacija zvuči kao romantična zabluda, ali suštinski nije, institucionalno hladnoća je zabranjena. Naravno ne bilo koja, već ona ekstremna, jer po propisima FIFA-e, fudbal se ne bi smeo igrati na temperaturama nižim od -15 ili -20 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od takmičenja i procene sudije.

Razlozi za ovakve propise nisu komfor, već zdravlje i bezbednost učesnika takmičenja, jer na ekstremno hladnim temperaturama može doći do pucanja mišića, svaki pad je veoma opasan, a otežano je i disanje. Zato je profesionalni fudbal u prehladnim gradovima praktično relikt prošlosti.

Rusija je najveća država na svetu, svojevremeno fudbalska sila, danas izopštena iz svih FIFA-inih takmičenja zbog dobro poznatih razloga, a poznata je po igranju fudbala u ekstremnim uslovima, naročito na krajnjem istoku.

Jedan od takvih gradova je i Jakutsk, glavni grad republike Jakutije. Region na istoku Sibira poznat po ekstremnim temperaturama svojevremeno je imao svog predstavnika u eliti ruskog fudbala. Jakutija Jakutsk je fudbalski klub iz prestonice republike, koja važi za najhladniji veliki grad na svetu. Više od 300.000 stanovnika živi u gradu koji se nalazi 450 kilometara od Arktičkog kruga, a temperature zimi idu ekstremno nisko. Prosečna temperatura je oko -40 stepeni, ali u više navrata izmerena je temperatura ispod 50 stepeni celzijusa. U takvim uslovima, svakodnevni život je praktično ekstremni sport, a kamoli fudbal.

Ali ko može da zabrani fudbal, pa makar on bio i loš?

Jakutija je tokom devedesetih godina uspela da se domogne drugog ranga ruskog fudbala, a mečevi na stadionu Tujmada bili su izazov i mnogo jačim i mnogo skupljim ekipama.

Nema govora o vatrenoj atmosferi, stadion nikada nije bio ni nešto posebno lep, ali nema ni futurističkih led ekrana, pokretnog krova, grejanog terena, tribina ni lepo podšišane trave. Samo sneg i led koji se pak redovno očiste kako bi se mečevi mogli igrati.

Tako je zvaničan podatak da je Jakutija najhladniji meč na svom terenu odigrala na temperaturi od -27 stepeni Celzijusa, što je tamošnji savez dozvolio. Igrači su morali da na sebe navuku nekoliko slojeva specijalne garderobe kako bi mogli da uopšte istrče na teren. Mada, budimo realni, to je ništa naspram maratona koji je održan na -53 stepena Celzijusa.

Iako je Jakutija kratko odolevala minusu, nije uspela da odoli usponu fudbala, već polovinom devedesetih godina prošlog veka ugasila se, a nakon nekoliko reinkarnacija definitivno je ugašena 2016. godine. Jednostavno putovanja su bila skupa, a logistika gotovo nemoguća u tako nemilosrdnim uslovima.

Zbog finansijskih problema, udaljenosti i nemogućnosti da se ispune profesionalni standardi, klub je ugašen, ali gašenje nije iznenadilo nikog. Stadion Tujmada danas je ostao samo podsetnik da je fudbal, ma kakav on bio, moguć i u najhladnijim predelima sveta.

Možda su Brazil i Argentina fudbalu podarili neopisivu lepotu, možda je Zapadna Evropa podarila sistem i najjače lige, ali ne sme se zanemariti činjenica, da niko od svih tih majstora ne bi mogao da pleše na zaleđenom terenu Jakutije, da je samo mogao da tamo istrči.