Iščupaj i srce ako je kompromitovano

Negirati tradiciju  nikada nije bilo lako niti poželjno, čak je nezahvalno očekivati, ali i želeti da to učinimo svi. Običaji i pesme samo su neki primeri tradicionalnosti i sa sobom nose duboke poruke i pouke, pa nam objašnjavaju i radost i tugu, veličinu pojedinca ili naroda, sa njima se slave pobede i porazi, dižu nas u nebesa i spuštaju u najcrnje vilajete.

Suočiti se sa prošlošću nije lako, a na ovim prostorima ta fraza toliko je skupa, da je lakše učauriti se, okružiti istomišljenicima, negoli priznati grešku. Budimo realni, nismo mi ni bolji, a ni gori od ostatka sveta, samo našem narodu ponos ne dozvoljava da prizna grešku i kaže izvini.

Ali negde tamo daleko, u zemlji kojoj je naš narod često dolazio ne bi li zaradio koru hleba, ali i od koje je bežao ili joj se suprotstavljao, u raznim istorijskim epohama. U Nemačkoj je tradicija kao i kod nas sve i svja, ali pojedinci i organizacije nemaju problem da je se odreknu, ako je ukaljana. Jer tradicija je skup običaja koje narod prihvati, one koje odbaci prestaju da budu tradicija.

A jedan klub, nakon nekoliko decenija odlučio je da se odrekne dela svoje tradicije jednog od najvažnijih, jer je oprljan, služio je za propagandu u najcrnjim danima čovečanstva, pa je zbog toga nedostojan kluba koji baštini i poštuje različitosti. U pitanju je Sent Pauli i njihova pesma „Das Herz von Sankt Pauli“ (Srce Sent Paulija) koju su zbog ideološke pozadine iščupali kao srce.

U pitanju je pesma koja se na stadionu „Milrentor“ vrtela decenijama, a zbog svog teksta i melodije bila je jedna od omiljenih među navijačima, obrađivana je od lokalnih bendova naklonjenih klubu iz ovog lučkog grada, puštala se na veseljima, pa čak i sahranama najzagriženijih navijača, sve do šokantnog otkrića, da vuče korene iz doba Trećeg rajha.

Naime, sve se dogodilo prošle godine kada je ekipa ljudi koja se bavila istorijom kluba došla do zapanjujućeg podatka da je jedna od najvoljenijih pesama među navijačima ustvari nastala kao plod nacističke propagande, što je za klub leve orjentacije bilo dovoljno da se iste odrekne kao da nikada nije bila njen deo. Uprava kluba je nakon zvanične potvrde poručila da će ukloniti pesmu sa plej liste, jer ne odražava jednakost među navijačima.

Prvo izdanje pesme u javnost je izašlo 1956. godine, a po istom nazivu snimljen je i film.

Kompozitor pesme, bio je Majkl Džeri, dok je stihove pisao Jozef Olig, a njihova imena vam verovatno ne znače ništa.

Međutim, reč je o dvojici istaknutih umetnika iz perioda između dva svetska rata, koji su tokom vladavine Adolfa Hitlera, bili na spisku umetnika koji su bivali angažovani od strane Jozefa Gebelsa, nacističkog ministra propagande, bez čijeg znanja ništa nije smelo da ode u etar.

Na famoznoj „beloj listi“ nalazio se i izvođač pesme, Hans Albers, koji je imao turbulentan odnos sa tadašnjim režimom, bio je proganjan, ali i često učestvovao u državnim projektima.

Najveći problem vezan za pesmu jeste njen tekstopisac, koji je tokom Drugog svetskog rata, bio član oružanih snaga Trećeg rajha, dopisnik sa ratišta, ali i autor nekolicine propagandnih pesama tog perioda.

Sent Pauliju je nakon ovog otkrića preostalo da učini samo jednu stvar, ukloni pesmu i izvini se svima, jer im kao klubu i zajednici čije jedinstvo počiva na različitostima, ne pristaje da takvu pesmu puštaju na stadionu, pa čak i po cenu toga da se odreknu dela svoje istorije i tradicije.