„Brigate Gialloblu“ i njihova bratstva: Lacio, Fiorentina i Sampdorija rivali na terenu, ne i na tribinama

Apeninsko poluostrvo bogato je nekim neobičnim fudbalskim i navijačkim rivalstvima, ali jednak je i broj neobičnih prijateljstava i bratstava navijača. Opšte je poznato da su ta prijateljstva bazirana na nekim istorijskim činjenicama ili političkim opredeljenjima tribina, no postoje i neka koja ne baštine takve vrste poveznica.

Danas vam donosimo priču o navijačima Helas Verone, jedne simpatične ekipe, koja je u više navrata uspela da iznenadi italijansku, ali i evropsku javnost, kako na terenu, tako i na tribinama.

Osamdesete godine prošlog veka donele su neočekivana dešavanja, ultra pokret na „Čizmi“ bio je na vrhuncu, ekipe navijača krstarile su Italijom, a polovina te decenije donela je jednu neverovatnu stvar.

Verona je postala šampion te čuvene 1985. godine, u prva tri tima nije bilo ni Juventusa, Intera ni Milana, što je bio prvi takav slučaj u tamošnjem fudbalu, elitu su napustili Askoli, Kremoneze i verovali ili ne Lacio. I baš tih godina, na tribinama stadiona „Markantonio Bentegodi“ rađala se jaka navijačka priča, koja će vremenom postati jedna od „najzajebanijih“, ali i ekipa koje bi valjalo izbegavati, „Brigate Gialloblu“. Sukobi sa većinom navijača za Veronine ultrase bili su izazov, ali iz nekih uličnih sukoba, izrodiće se neverovatna prijateljstva.

Sve vezano za Veronu iz ugla književnosti ili turizma vezano je za romantiku. Romantična je i priča o uspehu kluba sredinom osamdesetih, ali kada na red dođu navijači, slatkorečivost nestaje.

Veronezi ne vole Napolitance i to je jedno od najvećih rivalstava u Italiji, ako izuzmemo one najveće derbije, a početkom novog milenijuma razvili su i rivalstvo sa komšijama Kjevom. Gradski derbi Verone bio je kratkog daha, postojao je gotovo dve decenije, pre ponovnog sunovrata „letećih magaraca“ u bespuća niželigaškog fudbala. No, Veronezi imaju i neka veoma neobična prijateljstva, odnosno bratstva, koja na prvu loptu ne zvuče logično.

Najpoznatije prijateljstvo „Brigate Gialloblu“ iako je neformalno, imaju sa navijačima Lacija. Ovo prijateljstvo zasnovano je na ideološkoj osnovi, i „Curva Nord“ i „Brigate“ na desnoj su strani političkog spektra, uz to ni Rimljani, a ni oni ne vole Napulj i Napolitance.

Međutim, postoje i bratstva, koja nemaju taj vid bratimljenja, već su zasnovana na drugim principima. U pitanju su odnosi sa navijačima Sampdorije i Fiorentine, koji nemaju politički kontekst.

Sa Fiorentinom je bratimljenje počelo još tokom osamdesetih godina, a tome je doprinela obostrana istorijska netrpeljivost ka Juventusu. Takođe, vrlo je važno napomenuti da su kroz istoriju navijači Viole naginjali u levu stranu, mada među njima postoji i grupacija koja naginje desnici. No, ideološke razlike nisu bile prepreka, bratstvo postoji preko četiri decenije i jedno je od najjačih u Italiji, a preživelo je i promene rangova, smene generacija, pa čak i međusobne duele na terenu, koje se nikada nije odrazilo na dobre odnose.

Na sličnim principima zasnovano je i prijateljstvo sa Sampdorijom. Sa mlađom ekipom iz Đenove, prijateljstvo je stvoreno zahvaljujući međusobnim okršajima. Da, dobro ste pročitali, iako su se dve ekipe međusobno zbratimile tokom osamdesetih godina, pre toga su bili veliki rivali na terenu, ali i na ulici i tribini. Međutim, ono što je ove sukobe okarakterisalo jeste što su uvek bili „viteški“, bez upotrebe oružja, bez žrtava, što je isprva stvorilo međusobno poštovanje.

To poštovanje potom je izdignuto na nivo prijateljstva i međusobnog čuvanja prilikom poseta, a onda je bratstvo kao i u slučaju Fiorentine opstalo uprkos vremenskom protoku i promenama u klubovima i na tribinama.

Iako se ovi klubovi često susreću na terenu, a rezultati međusobnih susreta mogu da utiču na konačan plasman, na tribinama vlada kodeks ponašanja koji ne podrazumeva sukobe. Ultra pokret osamdesetih bio je sirov i autentičan, pa su tako formirana i ovakva, surova prijateljstva.

Možda je Verona romantična destinacija za ljubitelje „Romea i Julije“, ali na tribinama „Bentegodija“ ljubav se iskazuje, na nešto drugačiji način.