Pucanj iz Đenove, potresao je Evropu. Anonimni Poljak Kšištof Pjontek, munjevitom brzinom zaludeo je Seriju A te 2018. godine, postizao je golove kao na traci, jednim potezom rešavao je protivničke golmane, odbrane su pred njim bile više nego bušne, a svaku egzekuciju slavio je pucnjem iz zamišljenog pištolja. No, kako to obično biva sa revolverašima koji pucaju na sve strane, vrlo brzo ostanu bez municije. Karijera je imala uzlaznu putanju, Evropa je ludela za njim, ali u sekundi legenda je počela da bledi. Od čuda neviđenog, do još jednog istrošenog fudbalera, koji će trčkarati pustinjom za dobru lovu, tanka je linija. A on je tu liniju, prešao nedavno, ponovo tihim, neprimetnim transferom, daleko od očiju javnosti. 

Idealan tajming za transfer ne postoji, ako primarno gledate učinak i formu napadača nauštrb ekonomskih parametara, sve zavisi od igračevog adaptiranja na novu sredinu. Prosto, forma je prolazna, biti zvezda nije lako, jer sve se nekad uruši preko noći. Možda i najbolji primer toga je poljski napadač Kšištof Pjontek, koji je naglo eksplodirao, a onda se ugasio i potonuo u prosek, da je u potpunosti nestao sa radara fudbalskih zaluđenika. 

Bio je to prelazni rok 2018. godine, Đenova je istresla četiri miliona eura za anonimnog poljskog napadača. Kažemo anonimnog, jer pre Đenove Pjontek je igrao u Poljskoj, prvo za Zaglebje gde je postigao 18 golova za tri sezone, a onda i tridesetak golova u dresu Krakovije. Teško da je neko zaljubljenik u poljski fudbal, uz dužno poštovanje prema tamošnjim klubovima i igračima. Poljski igrači uglavnom svoj puni potencijal pokažu tek dolaskom u neku od najjačih liga. Kšištof je u Krakoviji proveo dve sezone, ali posebno je bio ubitačan u drugoj, kada je postigao 21 pogodak što ga je svrstalo na treću poziciju na listi najboljih strelaca. Za šire mase i dalje nepoznat igrač, ali Đenova je uvidela kvalitet. Fokus javnosti naravno, nije bio na transfer politici Đenove, tako da je njegov prelazak u italijanskog velikana bio gotovo neprimetan, ali niko nije slutio šta će uslediti. 

Najbolji poljski napadač zasigurno je Robert Levandovski, pa je logično Pjontek bio u njegovoj senci, ali vrlo brzo uspeo je da zadivi kompletnu ne samo italijansku, već i evropsku javnost. 

Pjontek je na „Luiđi Ferarisu“ eksplodirao. U duelu sa Lećeom u okviru kupa, Pjontek je u pobedi od 4:0 postigao sva četiri pogotka. Kompletna javnost se pitala ko je momak koji je nezaustavljiv? Ako je neko i pomislio da je to slučajnost, sjajni Poljak ga je vrlo brzo razuverio, jer je iz kola u kolo nastavljao da rešeta protivničke mreže. Gol Empoliju u pobedi od 2:1, dva u porazu od Sasuola 5:3, gol u porazu od Lacija 4:1 i podatak da je prvi igrač sa pet pogodaka u prva četiri kola još od Ševčenka 1999. godine. Potom je do šestog kola postigao osam pogodaka, što je značilo rušenje rekorda iz 1950. godine, kada je to učinio danski napadač Karl Age Hansen. Gotovo 68 godina Italija je čekala na rušenje rekorda, a to nije učinio ni jedan od napadača koji su figurirali kao nezaustavljivi. Do kraja prvog dela sezone, Pjontek je pogodio 19 puta na 21 meču i krenulo je licitiranje, ko će ugrabiti „najboljeg“ napadača u Italiji. 

Pjontekovo ime znali su svi, navijači Đenove sa izgovarali su ga sa ponosom, protivnički navijači sa strahopoštovanjem. Svima je bilo jasno, na „Ferarisu“ neće ostati dugo. Milan je kuburio sa napadačima, morao je po svaku cenu da reaguje, a izbor je pao na do tada nezaustavljivog Poljaka. Nije tu Đenova mogla ništa, ponuda od 35 miliona eura bila je više nego dovoljna da ga puste. „Poljski revolveraš“ kako je bio prozvan zbog proslave golova, prešao je na „San Siro“, ali to će se ispostaviti kao najveća greška u karijeri. Milan je verovao da je dobio ubojitog napadača, dostojnu zamenu Gonzalu Iguainu koji je otišao u Čelsi, Pjontek da je konačno spreman za svetla velike pozornice, ali usledio je strmoglav pad. 

Njegova zvezda rasplamsala se brzo, a još brže ugasila. Nakratko je oduševio publiku, dva pogotka u kup utakmici sa Napolijem, potom gol Romi, Kaljariju i dva Atalanti, ali niko nije slutio da se njegovo oružje ispraznilo. Toga će postati svesni svi, naredne sezone, kada je odlučio da obuče dres sa brojem devet. „Ukleta devetka“ došla mu je glave, kao i mnogima koji su taj broj uzeli nakon odlaska neverovatnog Pipa Inzagija. Pato, Matri, Tores, Iguain, Lapadula... Nema ko nije pokušao da nastavi gde je Pipo stao, ali nije uspeo. Samo četiri pogotka od kako je uzeo dres sa brojem devet i svima je bilo jasno, da više nema šta da traži tu. Nakon godinu dana u Milanu, prodat je Herti za 27 miliona. Možda je u Milanu bio preveliki pritisak, verovalo se da će u Berlinu povratiti staru formu, ali do toga nije došlo. Prva tri pogotka, protiv Šalkea, Fortune i RB Lajpciga postigao je se bele tačke. Naredne sezone zasijao je na kratko u gradskom derbiju protiv Uniona, dva pogotka za manje od tri minuta, ali to nije više bio isti igrač. Na sve to nadovezala se povreda članka koju je zaradio pred sami kraj sezone i svima je bilo jasno da je njegovo vreme prošlo. Mršavih 12 pogodaka Hertu značili su da je Pjontek narodski rečeno „bivši igrač“. Tada je krenulo njegovo lutanje. U januaru 2022. godine vratio se u Italiju, pozajmica Fiorentini. Viola mu je pružila šansu, ali umesto eksplozije, samo ćorak. Tri pogotka na 14 utakmica, nedovoljno da ga zadrže. Nova stanica bila je Salernitana. Vrela južnjačka krv, davljenik, idealno mesto da pokaže puni potencijal, u ugovor o pozajmici bila je stavljena otkupna klauzula. Treba li napomenuti da je bilo uzalud? Na tridesetak mečeva, četiri pogotka i razlaz koji nikome nije pao teško. U Salernu ga se verovatno više ni ne sećaju. Svaka nova destinacija delovala je kao pokušaj da pronađe ono što je imao u Đenovi, a izgubio u Milanu. U julu 2023, otišao je na istok, tamo valjda idu svi istrošeni igrači. Bašakšehir mu je pružio šansu, a Pjontek je makar podsetio na čuvenu polusezonu u Đenovi. Za dve sezone postigao je 37 pogodaka za turski tim i pomogao im da igraju Evropu. Bašakšehiru je vredeo, a i njemu je prijao boravak na Bosforu. No, ovog leta, odlučio je da ponovo tiho napusti veliku scenu. Pre nekih mesec dana, ponovo bez pompe, Pjontek je pronašao novi klub, a vrednost transfera je prema podacima oko 10 miliona eura. Ali otišao je još dalje, Pjontek će ove sezone nastupati u katarskoj Stars ligi za Al Duhail. Daleko od velike scene, verovatno daleko od svojih zlatnih dana, ali imaće šta da ponudi tamošnjim navijačima. 

Pjontekova priča zvuči kao da nema srećan kraj, prilično je sirova, ali stvarna, i pokazuje da su i fudbaleri samo ljudi od krvi i mesa. Poslednjih godina verovatno ne postoji bolji primer „one season wondera“, iako je njegov zenit ustvari, trajao samo polusezonu. U njegovu odbranu, i dalje važi za najskuplje plaćenog poljskog fudbalera u istoriji, kada se uzmu u obzir iznosi obeštećenja koji su plaćeni za njegove usluge. Sa neverovatnih 76 miliona kumulativno, ostavio je iza sebe Arkadijuša Milika i Roberta Levandovskog. Kšištof je igrač starog kova, klasična „devetka“ kakvu je fudbal negovao, ali nešto se u njegovoj karijeri nije poklopilo, nikada do kraja nije pokazao svoj raskošni talenat. Đenova mu je „kupila“ kartu za veliku pozornicu, Italija mu se divila, a Milan je dugo čekao ubojitog napdača. No, izgleda da je „San Siro“ bio preveliki zalogaj za njega. „Ukleta devetka“ otupila je njegovu oštricu, pa je nestao brže nego što se pojavio. Iako ima samo 30 godina i trebalo bi da uživa u zenitu svoje karijere, odlazak u Katar je gotovo izvesno označio kraj ozbiljnog fudbala za njega, jer čini se da tamošnja liga ne može da ponudi ni izazov niti da probudi žar za trofejima. No, zasigurno niko neće moći da mu oduzme sećanje na polusezonu u kojoj je bio najubojitiji napadač, za kog su se interesovali najveći klubovi Evrope.