Roni Heberson: Zaboravljeni Brazilac sa topom u nozi

Upisati se u istoriju fudbala nikada nije bilo lako, postati deo almanaha, biti slavljen na tribinama počast je koju zarade retki. Broj golova, nastupa za neki tim, trofeja obično su glavne rubrike koje navijači „beleže“ kada se raspravlja koga treba smatrati legendom nekog kluba.

Možemo se lagati, potencirati da nam je neki igrač drag, da je magija u nogama dovoljna da se postane „veliki“, ali takvi slučajevi zaista su retki. A jedan od takvih jeste omaleni Brazilac Roni Heberson Furtado de Arauho, u narodu poznat samo kao Roni. Klasično dugačko brazilsko ime, jedan od miliona igrača iz zemlje „kafe i fudbala“ koji je nakon što su mu rekli da zna da igra lopte, sreću okušao preko okeana sa željom da ostavi trag, razgali navijače, požnje što više trofeja, a onda se kao heroj vrati u svoju zemlju i generacijama prenosi svoje iskustvo, priča legende o svojim uspesima i zasluži status božanstva. No od toga nije bilo skoro pa ništa. Namerno kažemo skoro, jer Roni se jeste upisao u istoriju, ali verovatno ne onako kako je želeo ili kako je maštao.

Roni je rođen 1986. godine u Fortalezi, četvrtom po veličini gradu u Brazilu i kroz mlađe kategorije lutao je od rodnog grada, pa preko Juventusa iz Sao Paula, sve do velikog Korintijansa. Predviđala mu se velika karijera, bio je pouzdan veznjak, čak odigrao jedan meč za U17 selekciju Brazila, ali nešto nije išlo kada je zaigrao na vrhunskom nivou. Za Korintijans je debitovao u seniorskom fudbalu, ali odigrao svega nekoliko mečeva, nije ostavio Bog zna kakav trag, ali izboksovao je transfer u Evropu. Gde će Brazilac nego u Portugal, obično tako biva, pa je i Roni potpisao za velikana iz Lisabona, Sporting. Kao dvadesetogodišnjak probio se na veliku scenu, Sporting koji je tih godina prolazio kroz težak period (trofeji obično završavali u vitrinama Benfike i Porta), mislili su da su uboli „džek-pot“. Brazilci su uvek „atraktivna roba na tržištu“, naročito mladi, a Roni je mislilo se pravi izbor. Sa „lavovima“ je osvojio dva trofeja u kupu, ali nije se naigrao, a frapantan podatak je da je u četiri sezone, tačnije tri, jer je jednu proveo na pozajmici u Leiriji, postigao samo jedan pogodak. Ali kakav. Na meču protiv Navala, Sporting se mučio, a onda je Roni ušao kao zamena. Sudbina je odlučila da je vreme da se upiše u istoriju mimo svih očekivanja. Odbrana Navala napravila je faul na ivici kaznenog prostora, a Roni je uzeo loptu i odlučio da okuša sreću. Silovitim udarcem je „ubio pauka“ i Sportingu doneo tri boda, ali nakon meča usledila je neočekivana informacija. To je bio najjači ikada izmereni udarac, koji je iznosio neverovatnih 221 km/h. Ironija sudbine je odlučila da to bude njegov prvi i poslednji pogodak za „lisabonske lavove“ jer se nikada nije ustalio u timu, pa je 2010. godine prešao u Hertu.

U „berlinskoj staroj dami“ Roni jeste postao legenda, ustalio se, upisao preko 100 nastupa za šest sezona koliko je nosio plavo-beli dres, dao nebrojeno bitnih i lepih golova, ali sigurno je da ga i navijači u glavnom gradu Nemačke pamte isključivo po jednom detalju. Pogotku protiv Hanovera, koji je Herti doneo važan bod u borbi za opstanak, tokom sezone 2012/2013. Kao i u Sportingu i ovde je taj pogodak bio iz slobodnog udarca, samo malkice slabiji. Jačina udarca iznosila je neverovatnih 119 km/h.

Možda Roni nikada nije bio idol miliona klinaca širom sveta, možda nikada nije uspeo da se okiti desetinama trofeja, ali zasigurno se upisao u istoriju, a tome je kumovao top koji je imao u nozi.