Čakarita i Rozario: Fudbal, bratstvo, lojalnost i izgnanstvo

Huan Domingo Peron bio je jedan od najuticajnijih ličnosti u istoriji Argentine, gotovo jednako voljen i omražen. Ko ga je voleo idealizovao ga je poput Maradone ili Mesija, ko ga je mrzeo nije mogao očima da ga vidi.

Uloga trostrukog predsednika Argentine (jedini u istoriji u tri navrata na vlasti) i danas je predmet sporenja, desno orjentisan, okrenut pravima radnika, mada diktator koji je omogućio gostoprimstvo nacističkim beguncima nakon Drugog svetskog rata. Za šta god da se uhvatite kada je on u pitanju, postoji ono ali, tako da kompleksnu ličnost poput njega ne možete ocenjivati iz isključivog jednog ugla. Kontroverzan, ali uticajan, ostavio je toliki uticaj da sledbenici njegovih ideja i danas čine jednu od jačih struja na političkom nebu ove južnoameričke države.

Njegov pad 1955. godine ipak nije doneo boljitak Argentini, usledio je period nestabilnosti, period vojne hunte, kratkorajnih predsednika, povratak hunte, a Peron je morao u izgnanstvo.

No Peronovo izgnanstvo u Španiji nije umanjilo njegov uticaj na svakodnevni život u Argentini, pa čak ni na fudbal. Upravo njegove ideje i ljudi na terenu, stvorili su jedan neverovatan savez, koji je kasnije prerastao u prijateljstvo navijača, koje se i dan danas smatra jednim od najčvršćih i najstarijih navijačkih saveza u Argentini. To je prijateljstvo između Čakarite i Rozario Centrala, koje opstaje i preko 60 godina kasnije.

Peron i njegove pristalice smatrale su da je važno držati na okupu sve snage koje će održavati vatru živom i čekati povoljan trenutak za obnovu starog sistema.

Okupljanje svih struja koje baštine ideje Peronizma, podrazumevalo je i fudbal, odnosno njegove navijače. Ostaci Peronovog sistema u Argentini radili su na tome, a najveću podršku imali su u radničkoj klasi, odnosno klubovima i navijačima, poput Rasinga, San Lorenca, Čakarite i Rozaria.

„Akademia“ i „Sveci“ bili su rivali i pre toga, njihov je savez bio iznuđen, a suštinski pretvoren u zakopavanje ratnih sekira do povratka Huana Perona na čelo Argentine, dok su Rozario i Čakarita, razvili prijateljstvo koje traje i dan danas. Tajna je bila upravo u pozadini klubova, mali, radnički, sa jakom podrškom u predgrađima, osuđeni na mrvice u poređenju sa velikanima.

Peron je ponovo na čelo države sedeo još u periodu 1973-1974, odnosno do svoje smrti, a prijateljstvo dva kluba prenelo se do današnjeg dana, a čini se da je još jače, te da ga nisu prekinule ni smene generacija na tribinama.

Redovne posete, zajednička navijanja i mržnja prema velikanima, ujedinili su ova dva kluba.

Na ulazu oba stadiona u znak ovog prijateljstva i dalje stoje natpisi „Mire, mire, mire... qué cosa más bonita, las dos hinchadas juntas de Central y Chacarita“, što u prevodu znači: „Gledaj, gledaj, zar postoji lepša stvar od prijateljstva Centrala i Čakarite“.