Deportivo Riestra: Argentinska bleda kopija Salcburga i Lajpciga

Poslednjih godina Evropom i svetom došlo je do ekspanzije malih klubova sa bogatim vlasnicima, koji preko noći postanu važan faktor na međunarodnoj sceni. Bogati vlasnici se utrkuju da svoja čeda učine što atraktivnijim, ali im nekako uvek nedostaje ključna stvar, navijači.

Pre dvadesetak godina u Austriji, kompanija „Red Bul“ uspela je da naljuti stanovnike Salcburga, kada im je „otela“ ono najsvetije njihovu Austriju, otela im boje, istoriju, sve što ih je vezalo za lokalni identitet. Oni koji se nisu pomirili sa novim klubom, ponovo su osnovali svoj klub, životare uglavnom u nižim rangovima, ali to im nije važno. Jedino što je bitno jeste da klub postoji, da ga prati više gledalaca nego „Red Bulovo čedo“. Nešto manje problema, kompanija koja proizvodi energetska pića i ulaže u sport imala je u Nemačkoj. Lajpcig im se učinio kao grad vredan ulaganja, fali klubova sa istoka, ali tamošnji klubovi Kemi i Lokomotiva nisu hteli ni da čuju, uprkos nezavidnom stanju finansija. Tako je kompanija kupila lokalni, seoski klub, preselila ga u Lajpcig, napravila mu stadion, dovela do Bundeslige i od njega napravila jedan od najboljih i najomraženijih klubova u Nemačkoj. U Austriji je usledila dominacija, u Nemačkoj to ipak teže ide.

„Red Bul“ je poslovanje proširio širom sveta, imaju klub u MLS-u, imaju i u Brazilu svuda ih ima, ali odnos publike prema njima je uvek isti. No, nije to jedini proizvođač energetskih pića koji želi da se igra fudbala.

U Argentini, državi koja živi za fudbal, imamo sličan primer, klub kom nedostaju navijači, koji igra u prvom rangu, ali svi se pitaju zašto pobogu?

U pitanju je Deportivo Riestra.

Ovaj klub je osnovan 1929. godine u naselju Nova Pompeja, a naziv su dobili po bulevaru Riestra. Bili su poznati kao „Momci iz bulevara Riestra“ što će kasnije postati i zvaničan naziv kluba. Utakmice igraju na stadionu „Giljermo Laza“ koji prima svega 3.000 gledalaca. Kada pročitate ovaj podatak i setite se „Bombonjere“ ili „Monumentala“ jasno vam je da neke stvari ne funkcionišu.

Veći deo istorije ovaj klub proveo je u amaterskim rangovima, nikada nije bio ni blizu osvajanja nekog bitnog trofeja, ali onda se sve promenilo.

Stadion Deportivo Riestre nalazi se tik uz San Lorencov stadion „Nuevo Gasometro“ i kako i sami navijači Riestre govore, često je služio kao parking za navijače „Ciklona“. Međutim, sve se promenilo 2013. godine kada je kao sponzor u klub ušla kompanija „Speed Unlimited“. U pitanju je brend energetskih pića, što ovom klubu daje titulu „Argentinskog Red Bula“.

Tako je jedan mali, provincijski klub, prvi komšija San Lorenca, krenuo u nagli uspon, koji ga je u roku od 10 godina doveo od četvrtgo ranga do elite. Nagli uspon počeo je da smeta mnogo većim klubovima, sa više trofeja, više navijača, sa tradicijom, ogromnim stadionima. Maleni komšija naprasno se našao u istom društvu sa velikanima.

Ipak, ovo nije priča o uspehu autsajdera, nije priča o modernom Davidu koji želi da pomrsi račune Golijatu, iza svega krije se nešto drugo.

Uspon kluba počeo je navodno sumnjivim upumpavanjem novca nekolicine lokalnih moćnika, što preko sponzorstva, što preko crnih fondova. Klub je doživeo meteorski uspon, koji je ispratilo vrlo malo navijača. Da tribine su uvek pune, ali teško je očekivati da njihove utakmice posmatra više od par hiljada ljudi, kada je tik uz ogradu jedan od najvećih klubova u zemlji, San Lorenco.

Upravo taj brzi rast, doveo je do toga da klub postane omražen širom zemlje. Dodatno podgrijavanje mržnje prema ovom klubu su pojačale i afere o plaćanju sudija, dok su igrali treću ligu bili su izbačeni jer su navodno plaćali sudije kako bi ostvarivali pobede, a svojevremeno su implementirali i trenažni proces koji počinje svakog dana u tri ujutro. Malo je reći da ih je većina Argentinaca prezirala. Sa njima se u elitu plasirala i ekipa Barakas Central, takođe tim koji je takođe optuživan da je nagli uspon kroz rangove ostvario kada se njihov predsednik dočepao čelne pozicije u fudbalskom savezu.

Bilo kako bilo, da je plasman dva mala kluba u elitu posledica korupcije ili zaista lepa fudbalska priča, činjenica je da oba opstaju u društvu mnogo većih klubova od sebe. Možda Argentinci zaslepljeni veličinom tradicionalnih klubova ne žele da prihvate da jedan mali klub može da im pomrsi račune, a možda je sve to plod mašte. Korupcija ili ne, plasman kluba koji je sponzorisan od strane kompanije koja pravi energetske napitke, neodoljivo podseća na primere koje u Evropi gledamo već duže vremena.