Barleta vs Fidelis: Zamalo gradski, a u stvari bratski derbi

Blizina dva grada, njihova približna veličina, eventualno blizina dva stadiona generalno u fudbalu donose vatrena i velika rivalstva, još ako se sve to poklopi sa igranjem u istom rangu, gotovo da ne postoji mogućnost da takva dva kluba stvore nezamislivo rivalstvo. U 99 odsto slučajeva, ovo je recept za strašan derbi, ali postoje i izuzeci.

Znate da su Italijani vatreni, naročito na jugu Apeninskog poluostrva, pa su obično tamo i smeštena neka neverovatna, pa čak i skrivena rivalstva. Međutim, tema današnjeg teksta je sve samo ne rivalstvo. Navikli ste da vam vikendom otkrivamo neka čudna, ali velika rivalstva, a danas je na redu jedan derbi, koji je sve samo ne rivalstvo. U pitanju je region Pulja, na jugu Italije, a klubovi koji se poslednjih godina često nalaze na suprotnim stranama terena su Fidelis Andria i Barleta.

U pitanju su dva gradića nedaleko od regionalnog centra Barija, od nepunih 100.000 stanovnika, koji su vrlo ponosni na svoje klubove. Distanca između gradova je svega 20-ak kilometara, ali umesto rivalstva između dva kluba, odnosno njihovih navijača ustvari vlada bratstvo.

To su klubovi koji se takmiče u Seriji D, koji se tek poslednjih godina često susreću u istom rangu, ali rivalstvo postoji na samo na terenu, isključivo između igrača, a na tribinama kada se sastaju uvek vlada sjajna atmosfera.

Barleta je klub osnovan 1922. godine i njen najveći uspeh u 104 godine postojanja jeste tri sezone provedene u Seriji B krajem osamdesetih godina. Sve posle toga bila je puka borba za opstanak, ne samo na terenu i u višim rangovima, nego i dva puta gašenje i ponovno osnivanje (1995 i 2015). Ali Barleta je ponos svog gradića, iako u neposrednoj blizini postoji mnogo uspešniji i popularniji Bari.

Njihove komšije i braća, Fidelis Andria je klub osnovan početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kao drugi tim u gradu, jer je već postojala ekipa Andria, koja je bila popularnija i uspešnija. Krajem te decenije, dolazi do gašenja uspešnijeg kluba, pa Fidelis odlučuje da bude pravi gradski klub, usvaja boje nekadašnjeg gradskog rivala (od crveno-žutih, postaju plavo-beli)  i nastavlja kontinuitet fudbala u gradu. Do danas je u tri navrata ovaj klub uspeo da bude ugašen (2005, 2013, 2018), pa ponovo osnovan, ali to je gotovo normalno za nižerazredne klubove u italijanskom fudbalu. I Fidelis je tokom devedesetih godina proveo nekoliko sezona u Seriji B, ali nakon toga nikada više nije uspeo da se vrati.

Ali kako je došlo do bratstva dva kluba, umesto rivalstva, iako bi ova druga varijanta bila značajno logičnija?

Međusobni susreti između dva kluba nekada su bili nemogući, u istoriji je zabeleženo svega 11 susreta, Fidelis je zabeležio četiri pobede, četiri puta je bilo nerešeno, a tri puta pobedila je Barleta. Poslednji susret odigran je prethodne sedmice i završen je sa bratskih 0:0. Naime, blizina dva grada, kratka distanca, često je dovodila navijače u priliku da podrže komšije u susretima sa mnogo većim i jačim ekipama, pa je tokom devedesetih došlo i do zvaničnog bratimljenja. Umesto praktično gradskog, dobili smo bratski derbi, jer iako Fidelis ima više pobeda, gol razlika u međusobnim duelima je izjednačena 14:14, praktično bratski podeljeno.

Prethodnog vikenda proslavili su 35 godina bratstva, a četvrtoligaška utakmica okupila je više od 8.000 ljudi koji su došli da sa svojom braćom i komšijama proslave veliki jubilej. Prema napisima italijanskih medija, već od ranog jutra je bilo primetno da navijači pomešani širom Barlete proslavljaju veliki dan, plavo-beli i crveno-beli šalovi mešali su se sa zastavama, a impozantan je i podatak da je na stadionu Barlete bilo prisutno oko 2.000 gostujućih navijača.

Kako tradicija italijanskih ultrasa nalaže, pre susreta dve grupe su se spustile sa tribina na teren, barjacima i pesmom zajednički obišli sve tribine, a potom se razišle i pesmom nastavile da slave i podržavaju svoje ekipe. Kada već nije bilo pobede na terenu, ostvarena je na tribinama.

Blizina dva stadiona, odnosno dva kluba ipak ne mora da razvije veliko rivalstvo, naprotiv, primer Barlete i Fidelisa pokazuje da može biti razumevanja i pomaganja kada je najpotrebnije. Verovatno su na bratstvo dva kluba uticale i slične sudbine, usponi i padovi, pa nije ni čudo što desetak minuta vožnje, odnosno dvadesetak kilometara razdaljine nisu stvorile gradsko, već bratsko rivalstvo.