„Moliendo Cafe“- najpoznatija navijačka pesma na svetu

Koliko ste puta samo pevušili ovu zaraznu melodiju, mlatarali rukom ili rukama kako bi makar na trenutak dočarali atmosferu iz Južne Amerike. Priznajte da jeste. Zarazni zvuk trube, pa onda glasno NANANANANANANANA... naravno ako vam španski jezik nije poznat, odnosno ako baš i ne razumete šta to pevaju navijači jednog od najboljih i najpoznatijih svetskih klubova.

Ukoliko vam opis melodije nije poznat ili kroz kratkotrajan siže nismo približili o kojoj pesmi je reč, vreme je da vam objasnimo njen istorijat i makar malo približimo ovu pesmu.

„Moliendo Cafe“ odnosno „Mlevenje kafe“ bila je jedna od najpopularnijih pesama krajem pedesetih i šezdesetih godina na tlu Južne Amerike, ali nije bila navijačka, njen tekst i melodija su bili proizvod rastuće popularnosti tadašnje pop kulture.

Tematika pesme odgovara tom periodu, mladi i siromašni mladić, u večernjim satima odlazi na posao i melje kafu, pevuši i mašta o ljubavi i kune svoju sudbinu. A nastala je u Venecueli. Ponovo se pitate, aman kakve to veze ima sa fudbalom i navijačima?

Ako je verovati legendi, pesma je nastala 1958. godine, ali je autorstvo nad tekstom i melodijom do dana današnjeg ostalo sporno, i to između sestrića i ujaka. Navodno njen autor je bio Ugo Blanko, tada sedamnaestogodišnji mladić nadaren za muziku, ali kako je bio maloletan zamolio je svog ujaka Hosea Manza Peronija, da pod svojim imenom pesmu zaštiti kod tamošnjeg društva kompozitora, što je ovaj i učinio.

Međutim, navodni dogovor je bio da pesma ne bude snimljena dok Blanko ne postane punoletan, ali je ujak svestan da bi pesma mogla postati hit odlučio da je ipak što pre snimi, te ju je prvi otpevao Mario Suares, tada popularni venecuelanski pevač.

Kada je Blanko stasao, odmah je pokrenuo sudski proces, pravdajući se pričom da je kao maloletnik morao da je zaštiti i smatrao je da je njegov ujak pravi čovek za to, ali nikada nije uspeo da dokaže svoje tvrdnje, jer je ujko Peroni imao dokaz da je on zaštitio pesmu, što bi naš narod rekao imao je papir i pečat.

Međutim, prava popularnost pesme nikada nije dosegnuta u Venecueli, već u Argentini. A za to zasluge idu Blanku. Razočaran odnosom ujaka i države, otišao je u Argentinu, tamo je snimio 1961. godine i dosegao prvo mesto na top listama, a njena popularnost se potom proširila i na daleki Japan.

Krajem sedamdesetih godina, jednu od verzija ove pesme, snimio je veliki Hulio Iglesias, dao joj  novo ruho, a ona je potom počela da se peva na „Bombonjeri“ gde je dobila i svoju verziju poznatiju kao „Dale Boca“ odnosno „Napred Boka“.

Decenijama kasnije proširila se širom sveta, dobila je nekoliko adaptacija i postala jedna od najpoznatijih navijačkih pesama, a kako i ne bi s obzirom na popularnost Boke i argentinskih fudbalera. A sve je moglo biti drugačije, da nije došlo do sukoba sestrića i ujaka, verovatno pesma nikada ne bi izašla van granica Venecuele.

Koja je po vama najpoznatija navijačka pesma na svetu?