Jedini plavi Seltik na svetu

Kada čujete ime Seltik, sigurno vam prvo na um padne čuveni velikan iz Glazgova, onim malo potkovanijim (više politički nego sportski) jedna od asocijacija je klub istog imena, ali tragične sudbine iz Belfasta. Zaljubljenici u košarku, uvek prvo pomisle na velikana iz Bostona, jednu od najtrofejnijih ekipa u istoriji NBA lige, a svim pobrojanim ekipama zajedničko je nekoliko stvari. Zelena boja, „irska pozadina“ i neopisiva lakoća osvajanja trofeja. Jedino što vam gotovo sigurno nikada ne padne na pamet je klub pod nazivom Stejlbridž Seltik, a i zašto bi, kada je u pitanju mali, engleski amaterski klub iz predgrađa Mančestera. 

Ali postoji jedna mala caka, zvog čega je baš ovaj, u moru drugih Seltika baš vredan pažnje i jedinstven u svetu fudbala. 

Stejlbridž Seltik je jedini klub tog imena koji umesto tradicionalnih zeleno-belih boja, nosi plavo-bele. Ako ste ljubitelj Glazgov Seltika, jasno je zbog čega je ovaj primer šokantan. 

Stejlbridž je klub osnovan 1906. godine u predgrađu Mančestera, njegovo osnivanje pomogao je lokalni biznismen jer su svi u ovom gradiću želeli da se oprobaju sa najjačim klubovima u zemlji. Nakon svega tri godine postojanja, došlo je do gašenja i ponovnog osnivanja, ali i još jače pomoći lokalnih biznismena koji su ranije bili zaljubljenici u konjičke trke. Upravo to će biti presudno u izboru boja kluba. Naime, u Stejlbridžu je tih godina živeo veliki broj irskih doseljenika, a kako su vlasnici bili zaljubljenici u konjički sport napravljen je kompromis. Nazivu kluba dodato je Seltik, ali su za boje uzete plava i bela, po bojama koje su na svojim uniformama nosili džokeji. 

Nakon Prvog svetskog rata Stejlbridž Seltik bio je jedan od osnivača Treće lige sever, tadašnjeg trećeg ranga, ali u profesionalnim vodama nisu ostali dugo. Nakon samo dve godine takmičenja, odlučili su da istupe iz lige, jer su smatrali da ne uspevaju da privuku značajnije prisustvo publike. Prosek na njihovim utakmicama tih godina bio je skoro 6.000 gledalaca, što za gradić pod dvadesetak hiljada uopšte nije malo. Takođe, valja napomenuti da se na njihovim tribinama okupljalo oko 2.000 gledalaca više nego u obližnjem Ročdejlu, koji je i dan danas ostao profesionalni klub. Sve posle toga u istoriji „plavog Seltika“ nije vredno pomena, tumaranje po amaterskim rangovima postala je njihova svakodnevica. U regionalnoj ligi Češira proveli su čak 60 godina, stizali su početkom novog milenijuma i do Konferencije, a bili su i osnivači Konferencije sever. Od bitnih trofeja naravno nemaju ništa, a najveći uspeh na velikoj sceni im je nekoliko plasmana u drugo kolo FA Kupa.

U svetu fudbalskih klubova koji liče jedni na druge, prečesto kopiraju one veće, primer Stejlbridž Seltika pokazatelj je da se originalan može biti čak i ako igrate fudbal za lokalnu zajednicu, okruženi mnogo većim i popularnijim klubovima. S ponosom nositi ime Seltik, ali i plavu boju pokazatelj je autentičnosti, a Stejlbridž ju je izabrao pre nego da bude samo jedan u nizu zeleno-belih Seltika.