Baviti se fudbalom na vrhunskom nivou privilegija je malog broja ljudi, naročito kada se ta brojka uporedi sa kompletnom svetskom populacijom. Takva prilika pruža se malom broju “odabranih”, pa nije ni čudo što javnost doživljava profesionalne fudbalere kao nedodirljive. 

Mnogi od nas menjali bi se za jedan dan života vrhunskog fudbalera, ali ima i onih primera, koji pokazuju da nije sve u novcu ili glamuru koji takav život nosi. 

Mnogo profesionalaca produžava karijeru zarad što boljih, unosnih ugovora, ali ima i onih koji zaista uživaju u igranju na zelenom terenu. Ipak, postoje i drugačiji primeri, odnosno igrači koji zbog neuzvraćene “ljubavi” prosto okače kopačke o klin. Takav je i Marsel Jansen. 

Jansen je bio igrač u naponu snage, reprezentativac Nemačke i neko koje mogao da bira gde će želeti da igra. No, kada mu je Hamburg, njegova prva ljubav zatvorila vrata, odlučio je prosto da batali sve i penzioniše se u 29. godini života. Neko bi rekao kakva budala, ali Jansen je smatrao da ako u tim godinama ne valja Hamburgu, neće valjati nikom drugom. Uzaludni pritisci javnosti, porodice, prijatelja i ko zna sve koga, nisu promenili njegovu odluku, pa je u penziju otišao u godinama kada neki igrači doživaljavaju svoj vrhunac. A po sopstvenom priznanju uopšte nije požalio zbog takve odluke. 

Marsel Jansen je rođen 4. novembra 1985. godine, u Menhengladbahu i karijeru je počeo u lokalnom klubu, Borusiji. Još od ranih dana pokazivao je da je oslonac tima, ali debi je dočekao tek u sezoni 2004/05, iako je u nekoliko navrata sedeo na klupi sezonu ranije. Priliku za debi pružio mu je Dik Advokat u katastrofalnom porazu od Herte 6:0, a Jansen je skrivio penal koji je doprineo upravo tom šestom golu. Zaista košmaran debi. No, ako javnost nije u tom trenutku videla kvalitet, Advokat jeste. Kontinuirano je dobijao šansu, tome je kumovala i povreda kapitena Kristijana Cigea, pa je Jansen brusio formu u prvom timu Menša. Sa pozicije levog beka zaradio je i poziv u mladu reprezentaciju Nemačke. Advokat je bio u pravu, Jansen je zaista vredeo. 

Prvi pogodak na najvišem nivou postigao je 3. aprila, u remiju protiv Bohuma i već tada je svima bilo jasno da je u pitanju ozbiljan igrač. Nakon tri sezone u klubu iz svog grada, kvalitet je prepoznat i usledio je poziv najvećeg kluba u zemlji. Bajern iz Minhena je kaparisao tada već standardnog reprezentativca Nemačke, ali ta veza nije funkcionisala. Bar ne onako kako se očekivalo. Samo 17 zvaničnih nastupa za velikana iz Minhena, tome su naročito doprinele povrede i već na kraju sezone svima je bilo jasno, da Jansen neće ostati dugo u prestonici Bavarske. A odlazak iz najvećeg kluba inicirao je još jedan velikan, ali i Jansenova prva ljubav, Hamburg. Petogodišnji ugovor, vredan osam miliona, ali novac nije bio presudan, presudila je ljubav. No ljubav nekada zna i da boli. Veza Jansena i Hamburga imala je uspona i padova, navijači su ga gledali kao heroja, on je Hamburg voleo svim srcem i za sedam godina koliko je branio boje “Ponosa severa” sakupio je preko 150 nastupa i upisao 20 golova. Za nekoga čiji zadatak nije postizanje golova više nego ozbiljan učinak. Ipak i u Hamburgu su ga mučile povrede, da nisu verovatno bi sakupio i više nastupa. A onda u toku prelaznog roka u sezoni 2015/16 usledio je šok. Uprava Hamburga poručila je Jansenu da je Slobodan u izboru nove sredine. Svi su bili u neverici, sem čini se Jansena. Ponuda drugih klubova nije manjkalo, ali Jansen je presekao. Ako ga Hamburg ne želi, onda više neće ni igrati. Sam je isticao da ga ne interesuje ništa drugo sem da igra fudbal, poručio da svoju sudbinu ne vidi nigde drugde, pa se 2015. godine, u svojoj 29. godini penzionisao. Kompletna nemačka javnost bila je šokirana. Reprezentativac koji je mogao da bira gde želi da igra, zbog odbijanja Hamburga da mu produži ugovor odlučio se na penziju. Pritisak nije urodio plodom i Jansen se penzionisao uprkos neslaganju i najužeg kruga ljudi. Po završetku kratko je radio kao komentator na Skaj Sportu, a onda je usledio neverovatan obrt. 

Početkom 2018. godine, Jansen se pridružio Hamburgovom trećem timu, koji nastupa u beton ligi, a 2019. godine, izabran je za predsednika kluba. Ljubav se ponovo rodila, odbačeni sin postao je najbolji izbor za spas posrnulog velikana. Jansen je i danas na čelu Hamburga, predano radi na povratku na staze stare slave, ali taj zadatak nije lak, iako, ova sezona (kao i neke prethodne, neuspešne) mirišu na povratak u Bundesligu. 

Kako god, svi u Hamburgu su svesni da niko ne poznaje dušu kluba ni blizu kao Jansen, zato i dalje ima podršku. Jer kada su Hamburgu mnogi okrenuli leđa, Jansen nije, iako je klub prema njemu bio nefer. Umesto da trči za milionima, proba da osvoji još koji trofej, a u karijeri je osvojio samo triplu krunu sa Bajernom, Jansen je odlučio da toksičnu vezu sa Hamburgom preboli u tišini. A onda, kao lek za sve, njegova ljubav se vratila i pokucala na njegova vrata. Kao u holivudskim filmovima, Jansenova ljubav prema Hamburgu na posletku, imala je srećan kraj.