Rani dani italijanskog fudbala izgledali su značajno drugačije nego danas. Juve, Milan i Inter bili su tek u povoju, pa su dominantne sile s kraja 19. i početka 20. veka bile ekipe koje danas ni u ludilu ne mogu da se približe tronu. Đenova je, od 1898. pa do prve polovine dvadesetih godina prošlog veka, bila najtrofejniji klub, osvojila je čak devet titula, ali je potom stala. Ipak, veći deo istorije provela je u Seriji A, uz povremene izlete u niži rang.

Uz Đenovu, tih prvih godina fudbala na Apeninima rasla je još jedna dominantna sila, koja će vremenom pasti u zaborav. U pitanju je Pro Verćeli.

Grad Verćeli nalazi se između Milana i Torina, na oko osamdesetak kilometara od oba grada. Jedno je od najstarijih naselja na severu Italije, pa nije ni čudo što je jedan takav istorijski gradić uspeo da se na samim počecima istakne kao dom ozbiljnog šampiona.

A Pro Verćeli je to zaista i bio. Osnovan je 1892. godine, doduše prvo kao gimnastičko društvo, a potom je 1903. formirana i fudbalska sekcija. Koliko je sport bio važan u ovom gradu najbolje pokazuje podatak da im je za titulu trebalo samo pet godina, prva je osvojena već 1908. godine. Dominacija italijanskim fudbalom nastavila se i narednih godina, pa su do početka Prvog svetskog rata osvojili još četiri, odnosno ukupno pet titula. Zaista podatak za divljenje.

Nakon rata, Pro Verćeli će osvojiti još dve titule 1921. i 1922. godine i na tome će stati. Razlog je bio jednostavan: uspon industrijskih centara, naročito Milana i Torina, doveo je do rapidnog razvoja tamošnjih klubova i profesionalizacije, što Pro Verćeli, kao znatno manji grad, nije mogao ili želeo da prati. Poslednju sezonu u Seriji A odigrali su 1935. godine, a nakon Drugog svetskog rata praktično će nestati sa fudbalske mape.

Kraj 1947. godine doneće poslednji trzaj, odnosno ispadanje iz Serije B, a zatim će uslediti jedan od najdužih perioda odsustva iz dva najviša ranga. Čak 64 godine Pro Verćeli će lutati amaterskim rangovima, sve do 2012. godine.

No, pre povratka usledili su novi problemi. Početak novog milenijuma doneo je finansijske poteškoće i gotovo dovodio do gašenja kluba, što je izbegnuto fuzijom sa dva niželigaša iz istog grada. Nakratko su zbog fuzije odustali od svojih čisto belih dresova i nosili zeleno-žute. Sezonu 2006/07 proveli su u Seriji D, a potom su se postepeno probijali kroz niže lige.

Povratak u Seriju B bio je samo bljesak. Nakon jedne sezone ponovo su pali u bespuća Serije C, ali su se vratili koju godinu kasnije. Od 2015. do 2017. godine vezali su dve sezone u Seriji B, ali je povratak u niži rang bio neminovan. Uprava je pokušavala da oživi klub angažovanjem nekadašnjih zvezda na klupi, klub su po sezonu vodili Alberto Đilardino i Paolo Kanavaro, ali Verćeli nije mogao da se vrati na staze stare slave. To im ne polazi za rukom ni dan danas.

Nekadašnja vedeta italijanske reprezentacije i legenda Serije A, Silvio Piola, karijeru je počeo upravo u ovom klubu, pa stadion nosi naziv po njemu. Retko kada se i tih 5.500 mesta na tribinama ispuni, jer odavno u ovom delu Pijemonta nema razloga za radost. Ekipa koja je nekada bila strah i trepet, jer su u početnim godinama svi drhtali pred belim dresovima, danas je samo senka nekadašnjeg uspeha. Većina navijača u Italiji, ali i širom sveta, kada nabraja velikane, ni ne zna da je Pro Verćeli nekada bio višestruki šampion. U danima kada se fudbal igrao isključivo iz ljubavi i entuzijazma, „Beli“ su bili nezaustavljivi. Danas su samo fusnota u almanasima ozbiljnih fudbalskih fanatika. Na njihove uspehe više ne podsećaju ni izbledele fotografije, i one su s vremenom prepuštene zaboravu.