Prvenstva širom Evrope završena su značajno pre nego je završena Serija B. Iako timovi širom Evrope uveliko idu na pripreme, menjaju „lige“, u Italiji su se pisale drame, a Sampdorija je jedna od njih. 

U toj drami Sampdorija je pokazala želju za životom, i kao mačka sa devet života ponovo preživela. Turbulentna sezona je za Sampdorijom, za opstanak u drugom rangu trebalo joj je više od borbe na terenu, odnosno odluka saveza za zelenim stolom. 

Sve što je Sampdorija uradila na terenu bilo je malo, sezona je bila više nego očajna, ali sudbina i savez su iznova podelili karte i na kraju to je Doriji bilo dovoljno za opstanak u drugom rangu. Ceh je platila Breša koja je zbog malverzacija izbačena iz druge lige, a potom i Salernitana, koja je drugu sezonu zaredom iskusila ispadanje, pa će od naredne sezone igrati Seriju C, odnosno treću ligu. 

Da je Dorija mačka sa devet života, pokazao je (ne)očekivano prst sudbine. Ironično, dok su navijači Đenove slavili ispadanje večitog rivala, čak i šetali kovčeg kroz grad simbolično sahranjujući Sampdoriju, sudbina je imala drugačije planove. Taj isti "kovčeg" sada izgleda smešno, jer je u slučaju Sampdorije mrtva bila samo nada. A nada je, u Italiji, najtvrdoglaviji igrač.

Sampdorija je preživela još jednu krizu, još jedno poniženje, još jednu borbu s vlastitim greškama. I ostala u životu, spremna da život počne iz početka, da se vadi iz dugova i vrati na pravi put. Jer ako mačka zaista ima devet života, ova je tek na drugom.

Dorija je poslednjih godina prošla kroz poprilično turbulentan period, lutanje u Seriji A, finansijsku krizu, a ne tako davno u istorijskom smislu, „treptaj oka unazad“ ovaj klub je bio šampion Italije. Bila je to 1991. godina kada je predvođena legendarnim Vialijem i Manćinijem, uz taktove Vujadina Boškova, pokorila Seriju A i stavila svoje ime među velikane.

Igrala je Dorija i finale Lige šampiona protiv slavne Barselone. Zato naročito bolno deluje da se danas slavi opstanak u Seriji B, ali to je nova stvarnost velikana iz Ligurije. Iako u pitanju nije veliki uspeh, jeste nova (ne)planirana prilika za klub, da se vrati tamo gde mu je mesto. Šansa da se nađe put nazad. Jer klub koji je bio prvak Italije, koji je harao Evropom, koji je stvarao legende ne bi smeo da sebi dozvoli da se nađe ispod crte, u pravnim zavrzlamama i sahranama koje organizuje najveći rival. Sampdorija je opstala, na aparatima, sa slabim pulsom.

Klub sa verovatno najlepšim dresovima u Italiji (a i šire) možda baš kao nekada, iznenadi i ponovo dođe u situaciju da sanja o skudetu. A za taj san je bilo potrebno samo preživeti ovu noćnu moru.

I to su uradili. Po ko zna koji put. I izgleda da još ima života. Jer mačka, znate već ima ih devet.