Superliga Srbije poslednjih godina sve više gubi na neizvesnosti i atraktivnosti, jer se pretvorila u u takmičenje u kojem je ishod gotovo unapred poznat. Crvena zvezda je ove sezone osvojila petu uzastopnu duplu krunu, odnosno osmu uzastopnu titula prvaka Srbije. Ova dominacija dodatno je naglašena činjenicom da je Zvezda sezonu završila sa čak 100 bodova, odnosno 27 više od drugoplasiranog Partizana.

Partizan, nekada ravnopravan i najljući rival, danas nije ni približno u stanju da ugrozi Zvezdu. Klub se suočava sa ozbiljnim finansijskim i organizacionim problemima, zbog čega i ne uspeva da parira na sportskom planu, uprkos trenucima u kojima je uspeo da bljesne. Retko, ali bar i na trenutke je uspeo da razveseli sopstvene navijače.

Zato nije iznenađenje što je idealni tim Superlige Srbije i ove godine, kada su se slegli utisci nakon završetka sezone, prepun fudbalera Crvene zvezde. Gotovo da se u startnih jedanaest mogu smestiti svi ključni igrači šampionskog tima, što dodatno oslikava koliko liga pati od nedostatka ravnoteže i konkurencije.

Ipak, među crveno-belom dominacijom, istakla se jedna svetla i neobična tačka, golman Mladosti iz Lučana, Saša Stamenković. Ovaj veteran je u svojoj 40. godini proglašen za najboljeg golmana sezone, što je izuzetno retko priznanje za nekog u tako poznim igračkim godinama. Posebno je impozantno što je ovu nagradu osvojio pored brojnih znatno mlađih čuvara mreže. Jedini koji je mogao da mu parira i po broju odbrana i po atraktivnosti intervencija bio je upravo golman Partizana, Aleksandar Jovanović što govori o vrhunskom nivou forme koju je Stamenković zadržao tokom cele sezone. 

Stamenkovićeva karijera je bogata, možda ne toliko impresivna, ali svakako za poštovanje.  Počeo je u matičnoj Dubočici, a potom branio za Radnički Kragujevac i Napredak. Pravi iskorak napravio je prelaskom u Crvenu zvezdu 2008. godine, gde je zabeležio 79 nastupa, ali i osvojio  samo jedan Kup Srbije i to 2010. godine. Upravo te godine dobio je i prvo priznanje za najboljeg golmana lige, koje je sada, 15 godina kasnije, ponovo osvojio. O njegovoj neočekivano dobroj formi upravo najbolje pokazuju podaci da je član Mladosti iz Lučana, koja se neočekivano plasirala u plej-of, ali i to da je u svojoj 40. godini, ponovo osvojio nagradu za “najbolju jedinicu”. 

Nakon Zvezde, karijeru je gradio u inostranstvu, u azerbejdžanskom Nefčiju, grčkoj Kerkiri, kao i u kazahstanskim klubovima Okžetpes, Aktobe… U Mladost je došao 2023. godine, i upravo u tom dresu podsetio je na svoje najbolje dane, često sam održavajući tim u životu odbranama protiv znatno jačih protivnika. Iako su mnogi mislili da je došao ne bi li bio podrška mlađim igračima, izrastao je u ozbiljnog lidera na terenu, ali i najboljeg igrača prvoligaša iz Lučana. 

U moru predvidivosti srpskog fudbala, očigledne dominacije jednog kluba, Saša Stamenković je pružio pravo osveženje i podsetio da fudbal još uvek može da iznedri heroje čija je snaga u iskustvu, upornosti i sportskom duhu. Kao i to da najbolji igrači, ne moraju da dolaze iz najjačih klubova.