Uobičajeno jutarnje ispijanje kafe i prelistavanje portala prekinula je iznenadna vest. Radiša Ilić je pronađen mrtav. Isprva štura informacija, na tren je prekinula užitak jutarnjeg espresa. Na kojeg Radišu misle mediji? Ubrzo je stigla potvrda – legenda Partizana.

Radiša Ilić bio je golman kakav se ne sreće često. Dugokos, visok, s pojavom više nalik rok muzičaru nego fudbaleru, odudarao je od uobičajenih sportskih kalupa. Njegov izgled bio je odraz i njegove ličnosti, autentične i neustrašive. Van terena skroman i tih, na terenu hrabar i odlučan.

Radiša je rođen u Bajinoj Bašti, 1977. godine, a fudbalski put započeo je u Slobodi iz Užica, da bi 1998. godine postao deo Partizanove porodice. Strpljivo je čekao svoju priliku iza Radovana Radakovića, ali kada je konačno stao među stative, pokazao je da je vredan crno-belog dresa. Njegovih prvih pet sezona u Partizanu obeležile su neke zanimljive utakmice, kao i čak tri titule šampiona države. Jedna od najzanimljivijih utakmica iz tog perioda, bila je u Kupu UEFA 2002. godine protiv Sportinga iz Lisabona. Tada je, u meču koji je završen 3:3 Ilić dobio udarac od mladog debitanta, kasnije jednog od najboljih svetskih fudbalera, Kristijana Ronalda. 

Već naredne sezone, Radiša će se na kratko po prvi put otisnuti u inostranstvo, u Nacional iz Bukurešta, ali ta epizoda neće potrajati dugo. Vratiće se u Srbiju nakratko u čačanski Borac, a potom će biti prvi izbor na Staroj Karaburmi. I u OFK-i Radiša je bio miljenik navijača. 

Ponovo će imati izlet u inostranstvo, ovoga puta u grčki Panseraikos, a onda će ponovo obući dres Borca. A onda 2010. godine, započeće drugi mandat u Partizanu, koji će obeležiti neki sjajni momenti.  

Sa crno-belima uspeo je da 2010. godine izbori plasman u Ligu šampiona. Tokom dvomeča sa Anderlehtom bio je na meti žestokih kritika, pošto su njegovi kiksevi mogli da eliminišu Partizan iz Lige Šampiona, ali se sve završilo na neverovatan način, uz tri promašena penala Belgijanaca, nakon čega je doživeo da se skandira njegovo ime. Ligu šampiona nije branio, njegovo mesto zauzeo je Vladimir Stojković. No, Grobari su mu skandirali: Ti si prvi golman Radiša. 

Koliko je bio veliki čovek, pokazao je u odnosu sa Stojkovićem. Iako mu je tadašnji reprezentativni golman bio konkurencija, njihov odnos je bio više nego sjajan.

Radiša je bio heroj nakon dvomeča sa Anderlehtom, ali bio je i deo tima koji je doživeo epsku sramotu. U pitanju je ispadanje od Šamrok Roversa, u okviru kvalifikacija za Ligu Evrope 2011. godine.

Osim Partizana, velika želja mu je bila debi za reprezentaciju Srbije. U novembru 2007. dobio je poziv da se priključi fudbalskoj reprezentaciji umesto prvog čuvara mreže Vladimira Stojkovića, koji zbog povrede nije mogao da brani na dve završne kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo 2008. godine, protiv Kazahstana i Poljske u Beogradu, ali je selektor Havijer Klemente prvenstvo dao dotadašnjem rezervnom golmanu Vladi Avramovu.

Ipak, ispunila mu se želja da stane na gol Srbije u februaru 2008. protiv Makedonije (1:1) u Skoplju, kada mu je tadašnji selektor Miroslav Đukić pružio šansu od prvog minuta.

Sem fudbala, strast mu je bila i muzika. Voleo je naročito metal i rokenrol. Radiša je bio rokerska duša koja nije volela ustaljene forme. On nije bio običan fudbaler, nije bio samo golman – bio je karakter, priča za sebe, neko koga će Partizanovi navijači i fudbalski svet pamtiti.

Po završetku karijere proveo je neko vreme kao trener golmana u Partizanu, a radio je i u Fudbalskom savezu Srbije. Poslednjih godina u potpunosti se povukao iz javnosti.

Vest o njegovoj preranoj smrti potresla je mnoge. Otišao je tiho, daleko od očiju javnosti. 

Nakon mnogo dobijenih bitki na terenu, jedna je ostala nevidljiva. Ona koju nije vodio pred reflektorima, punim tribinama. Bitka u kojoj, nažalost, nije izašao kao pobednik.

Radiša Ilić je otišao, ali priče o njegovim odbranama, o njegovom duhu, o njegovom drugačijem ritmu, ostaće zauvek. A njegov prerani odlazak boli više nego Šamrok. 

Ostaće balada za jednog golmana, uz stihove koji sada dobijaju novo značenje:

"So close, no matter how far…"