Mijat, opet, pogodio prečku…

Nije mu bilo lako. Ni tada, ni onda, a ni sada. Ipak, niko mu ne može osporiti da je znao i da još zna problemu da pogleda u oči, da se sa njim porve, potuče ako je potrebno. Da pokuša da ga nadmudri i savlada, da ga reši. Znao je i da ustane posle neuspešnog pokušaja, da prizna grešku i proba iznova opet. I opet… Ništa mu drugo ni sada ne preostaje.

Tada, vrelog junskog dana u Tuluzu davne 1998. godine, bacio je protivničkog golmana na leđa, ali nije i ostale Holanđane. Isprečila mu se prečka. Bio je u prilici da, na talasu pozitivnih vibracija posle izjednačenja “iz svlačionice”, režira preokret koji bi i čitavu sudbinu tog meča osmine finala Svetskog prvenstva drugačije režirao. Nije uspeo. Priliku za popravni dobio je dve godine kasnije u istoj fazi, ali šampionata Evrope. Zajedno sa saborcima potpisao je vrlo bolnu kapitulaciju, a iako je od tada prošlo četvrt veka obrazi nam pocrvene samo na sećanje, a kamoli na pomen te tužne roterdamske noći.

Onda, prvog dana ove godine, na potpuno drugačijoj funkciji i na skroz drugačijem mestu, slavodobitno je izjavio… Istina, nismo ga čuli, već smo zbog tekućih praznika njegovu izjavu mogli samo da pročitamo na stranicama klupskih glasila.

- Imenovanjem Srđana Blagojevića za šefa stručnog štaba, FK Partizan započinje novo poglavlje. U razgovoru sa trenerom Blagojevićem video sam jasnu ideju i profesionalan pristup, kao i posvećenost fudbalskoj filozofiji koja se poklapa sa dugoročnom vizijom sportskog sektora kluba. Preuzimanjem tima u ovom specifičnom trenutku pokazao je odličan stav i karakter, što ga čini pravim izborom za ovu poziciju. Članovi stručnog štaba, koji su vodili ekipu u završnici jesenjeg dela šampionata, nastavljaju svoj rad u klubu, čime se obezbeđuje kontinuitet u organizaciji – istakao je Predrag Mijatović, potpredsednik za sportska pitanja Fudbalskog kluba Partizan.

Sigurno je tada i među navijačima crno-belih bilo onih, mamurnih nakon (ne)prospavane prethodne noći, koji nisu bili sigurni šta čitaju, kojima informacija nije “došla” do mozga iz prve. Morali su da se potrude još jednom. Ne zato što nisu verovali jednom od svojih, već zato što su bili zbunjeni novim izborom. Jer, Mijatović je osam dana ranije govorio kako je razgovarao sa deset, možda i 12 kandidata za mesto na užarenoj trenerskoj klupi, ali niko, ama baš niko nije uspeo da bude novi, balkanski Đanluka Di Marcio i da pretpostavi da će u drugom delu sezone ekipu voditi čovek skromnog trenerskog iskustva u sredinama poput ove, ili one, na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Glavom i bradom – Srđan Blagojević.

Šuškalo se već tada, ali nikada nije dokazano, da niko drugi nije želeo da preuzme ekipu zaleđenu na -17 u odnosu na večitog rivala osim čoveka koji je radio u nekoliko nižerazrednih i superligaških klubova pre nego se otisnuo u Kazahstan i komšijsku nam Mađarsku. Ekipu bez ideje vodilje, energije i jasnog plana kako dalje. On je jedini pružio ruku prvo Danku Lazoviću pa onda ostalima, zasukao rukave i poveo ekipu u Belek. Ne na odmor već na period rehabilitacije jer je uzdrmanim crno-belima taj i takav period bio neophodan. Ipak, već tada se videlo ono što će se stidljivo pojaviti nekoliko meseci kasnije – nedostatak komunikacije sa okolinom. A bez nje, koja nekada može biti i neprijatna, nema ni napretka.

Pokušavao je da razazna na koga sve može računati, kakvim igračkim kadrom raspolaže, ali to često nisu znali ni oni koji su po hijerarhiji bili iznad njega. Bilo je inostranih fudbalera koji su dolazili i odlazili kad im se htelo, neki su samo odlazili bez povratne karte, nekima se vrhuška zahvaljivala pre nego on sam pa je zato bio prinuđen da “sklapa kockice” kroz improvizaciju. Mogao je to da nasluti i mislio je da je bio spreman. Ali, do kraja prošle sezone nije bilo ničega vrednog pomena. Ni igre, osim u jednom derbiju, ni rezultata, jer je ekipa eliminisana u četvrtfinalu Kupa Srbije od TSC-a bez “ispaljenog metka”. Već tada su čelnici crno-belih (čitaj: Predrag Mijatović) bili nezadovoljni mnogo čime. Otkaz je, čini se, već bio potpisan, ali nije bilo plana “B”.

Kako je Sunce počelo da prži, tako se jedna stvar promenila. Ona koja je u modernom fudbalu manje važna od rezultata. Igra. Promenio se dojam da crno-beli igraju lepo za oko, da su zbog toga tribine stadiona JNA počele da se popunjavaju, a on je imao podršku uprave da u taj posao sa ozbiljnim ulogama uključi golobrade mladiće koji će u budućnosti popuniti praznu kasu. Ako je i ona, takva kakva je, ostala u Humskoj posle odlaska prethodnih čelnika. Držao je glavu iznad vode, dok nije stigla jesen, iako je i ona (bila) više sunčana nego tmurna. E sad, kako za koga i kako kome.

Na kraju su mu, kao i svakome, presudili rezultati. Odnosno, izostanak istih. Eliminacija u kvalifikacijama za Ligu Evrope i odmah potom Ligu konferencija nekako je prihvaćena kao realnost u periodu lutanja i tranzicije kluba, pogotovo jer su je pratile pobede u seriji u Superligi. Međutim, neuspeh sredinom septembra u derbiju, onom jedinom pravom u srpskom fudbalu mada se i on sve više krnji iz godine u godinu, mogao je da nasluti ovakav rasplet. Čekao se jedan kiks i možda bi bilo bolje da je vrpca presečena posle njega, jer se onda nakon eliminacije od Mačve na prvom stepeniku nacionalnog Kupa možda ne bi dogodio Čukarički. Možda bi se sada Partizan šepurio sa vrha tabele Superlige Srbije.  

- Na predlog potpredsednika za sportska pitanja, gospodina Predraga Mijatovića, Upravni odbor Fudbalskog kluba Partizan doneo je odluku o smeni trenera prvog tima, gospodina Srđana Blagojevića – opet smo čitali izjavu, bez žive reči.     

Putevi su se razišli posle 23 pobede, sedam remija i devet poraza, a priča se vraća na početak. Prečka u Tuluzu bi se još tresla i da je u Roterdamu servirana hladna osveta, ali bi utisak i što je mnogo važnije – rezultat, bili povoljniji. Zato sada Mijat mora da pronađe pravo rešenje koje će Partizanu doneti boljitak i na tabeli, a ne samo na terenu. I to ponekad. Prava na novi kiks prilikom izbora i još jednu propuštenu šansu – nema. Jer će u suprotnom, gotovo sigurno, i on sam krenuti svojim putem. Daleko od Humske.