Vrela španska krv oduvek je palila fudbalske terene, od čuvenog El Klasika do vatrenih derbija Baskije i Andaluzije. Ta ista strast nije zaobišla ni južna predgrađa Madrida, gde se već decenijama sa prekidima, kraćim ali i dužim održava rivalstvo Hetafea i Leganjesa. Možda ovaj derbi nikada neće biti pod reflektorima svetskih medija kao veliki španski okršaji, ali za navijače ova dva kluba on znači sve, čak i mnogo više od fudbala.

Rivalstvo dva kluba seže u davnu prošlost, još dvadesetih godina prošlog veka, kada su i nastali klubovi u ovim predgrađima Madrida. Naime, predgrađe prestonice poznato pod nazivom Hetafe, 1923. godine dobilo je fudbalski klub pod nazivom Deportivo Hetafe. Susedno naselje, svoj klub dobija pet godina kasnije i poneće naziv Leganjes. No sve do kraja Drugog svetskog rata (a i deceniju ranije u toku je bio Španski građanski rat) ove ekipe sastajaće se samo u prijateljskim susretima. Tek 1948. godine ove ekipe odigraće prvi zvanični međusobni duel. Taj meč umnogome će doprineti raspirivanju mržnje između dva kluba. Tadašnji Deportivo Hetafe slaviće u finalu sedmog ranga takmičenja sa čak 4:1 i dugo će Leganjesovim navijačima obrazi brideti zbog te katastrofe. Rivalstvo će se prenositi kroz niže rangove, sve do 1983. godine, kada će Deportivo Hetafe zbog finansijskih problema morati da se ugasi. 

Leganjesovi navijači sa oduševljenjem su prihvatili vest da je omraženi rival ugašen, ali stavnovnici Hetafea se nisu dali. Iste godine osnovan je Hetafe CF (klub koji danas poznajemo) i rivalstvo će vaskrsnuti. Ponovo će Hetafe krenuti od najnižeg ranga, ali će u četiri godine preskočiti četiri ranga i već krajem osamdesetih se vratiti u treći rang. Devedesetih godina lutaće između drugog i trećeg ranga, da bi se konačno po prvi put u istoriji domogao Primere u sezoni 2003-2004. Hetafe će tako postati četvrti klub iz španske prestonice koji će se domoći najvišeg ranga (Real, Atletiko i Rajo Valjekano su prva tri). Sa druge strane Leganjes, je većinu svog postojanja proveo u rangovima ispod četvrtog, tek krajem sedamdesetih će se domoći četvrte lige, a krajem osamdesetih ući će i u treću. Devedesete i početak novog milenijuma za ovu ekipu predstavljaće zlatno doba, jer će čak 11 sezona igrati u drugom rangu takmičenja. No, 2004. godina biće prekretnica. Hetafe će se plasirati u Primeru, dok će Leganjes ispasti u treći rang i tamo ostati narednu deceniju. No sreća će im se osmehnuti 2014. kada će izboriti povratak u Segundu, a samo dve godine kasnije ispisaće istoriju i postati peti klub iz Madrida koji je zaigrao u najvišem rangu. Upravo 2016. godine javnost će svedočiti prvom derbiju Južnog Madrida u Primeri. Ovaj derbi je i jedini derbi u Španiji koji se odigrao u svakom rangu takmičenja. Od kako postoji reformisani Hetafe, odigrali su ukupno 35 međusobnih duela, a uspešniji je Leganjes sa 13 pobeda, 11 nerešenih, a Hetafe ima 12.

Ono što ovaj derbi čini posebnim jeste njegov društveni kontekst. Obe ekipe dolaze iz predgrađa jedne od najlepših svetskih prestonica, u svom komšiluku imaju dve mnogo veće, uspešnije i dakako popularnije ekipe, ali predstavljaju i protivtežu okrutnom svetu modernog fudbala.

Upravo to što ne mogu da privuku ogromne brojke navijača na svoje stadione, primoralo ih je da se u svetu marketinga potrude. Hetafe je imao nekoliko kampanja koje su izazvale pravu buru u javnosti. Prva je bila 2007. godine kada su u kampanji za prodaju sezonskih ulaznica iskoristili Isusa Hrista, Avrama i Mojsija. Biblijske ličnosti prikazane su kako se žrtvuju za tim, ali je kampanja morala da bude obustavljena nakon što je javnost to protumačila kao svetogrđe. Drugi put Hetafe je sablaznio javnost, 2011. godine kada su pokrenuli akciju pod nazivom “Napaljeni zombiji iz Hetafea”. Hetafe se naime našalio na svoj račun. Poenta kampanje je bila da je klub svestan da ima malu bazu navijača, pa je sklopio sporazum sa “bankom reproduktivnih ćelija” ne bi li doprineli povećanju broja simpatizera. U tu svrhu Hetafe je čak dozvolio snimanje porno filma kako bi priča bila što upečatljivija. 

Leganjes svestan da nema podršku širom sveta, kao komšijski velikani, okrenut je lokalnoj zajednici. Najverniji navijači Leganjesa tako su se zbratimili sa engleskim Redingom i grčkim Egaleom. To je učinjeno zbog identičnih boja klubova. 

Kada se priča o uspešnosti, nijedna od ekipa nema pregršt trofeja, barem ne onih na najvećoj sceni. Hetafe ima dva izgubljena finala Kupa kralja 2007 i 2008. godine. Ta dva finala odvela su ih u Evropu u nekoliko navrata, a najdalje je Hetafe stigao u sezoni 2007-2008 Bajern iz Minhena izbacio u četvrtfinalu Kupa UEFA. 

Leganjes i Hetafe su klubovi koji su uz pomoć investicija i taktičke čvrstine uspeli da se ustale u La Ligi i predstavljaju simbol borbe Davida protiv Golijata. Iako možda ne puni stadione kao veći derbiji, strast u sudarima Hetafea i Leganjesa ne može se meriti brojkama. Svaki duel nosi posebnu težinu, svaka pobeda je slatka kao osvajanje titule, a svaki poraz boli kao najveća tragedija. Uprkos nezainteresovanosti svetske javnosti, Derbi juga Madrida biće više od obične utakmice, biće borba za čast, inat i dokazivanje, pa makar i samo u jednom delu Madrida.