Najveći klub na svetu je Real Madrid. Najtrofeniji verovatno severnoirski Linfild, mada u samom vrhu se nalaze i škotski velikani Seltik i Rendžers. O broju i značaju trofeja može se raspravljati naširoko, nesporno je da mnogo svetskih klubova u svojim vitrinama ima na desetine trofeja, a kriterijuma za proglasiti neki klub najvećim na svetu je zaista mnogo. 

Ipak, koga god da smatrate najtrofejnijim verovatno nećete pogrešiti, ali ako vam kažemo, da Škotska ima tri kluba sa više od 100 trofeja, velike su šanse da nećete verovati. Za velikane iz Glazgova znate, njihova trka za trofeje traje od samog osnivanja i teško da će u skorije biti završena, jer uprkos dominaciji „kelta“, Rendžers je i dalje njihov najveći konkurent. Ipak, po broju trofeja u škotskom fudbalu, odmah iza dvojca iz Glazgova, nalazi se klub za koji, verovatno, nikada niste čuli. U pitanju je Aflek Talbot, klub koji igra u Premijer ligi Zapadne Škotske, odnosno sedmom rangu tamošnjeg fudbala. 

Kada vidite koji je rang u pitanju, potpuno je jasno zašto vam ovaj klub nije na spisku poznatih. 

Klub je osnovan 1909. godine i naziv je dobio po tamošnjem plemiću, baronu Talbotu de Malahidu, koji je po osnivanju kluba donirao zemljište za stadion. 

Rana istorija kluba obeležena je periodima promenjive sreće, često povezanim sa lošim finansijskim uslovima u ovom rudarskom području ruralnog Ejršira. Talbot je ugašen 1916. godine zbog finansijskih problema, te Prvog svetskog rata, ali se vratio četiri godine kasnije, čime je započeo relativno uspešan period za klub. Dvadesetih godina prošlog veka, osvojeni su prvi trofeji, prvo Kup Ejršira 1920. godine, a potom i godinu kasnije Ligu Južnog Ejršira. No krajem te decenije, ponovo će uslediti finansijski problemi, pa će klub biti ugašen 1929. godine. 

Samo godinu kasnije biće obnovljen rad, a 1939. godine klub će se okititi novim trofejem kupa Ejršira, ali će početak Drugog svetskog rata ponovo doneti gašenje kluba. Decenije nakon toga, doneće klubu promenjive uspehe, životarenje, ali lokalna zajednica biće jako vezana za svoj klub. 

Preporod kluba počeće s kraja sedamdesetih godina, a uspesi se nižu i danas, što je Talbot učinilo najtrofejnijim amaterskim klubom u Škotskoj, a verovatno i šire. 

Naime, oni su do sada uspeli da osvoje oko 100 trofeja među kojima 14 trofeja u Junior kupu Škotske što ih čini najtrofejnijim klubom u ovom takmičenju. U ovom kupu učestvuju klubovi od šestog ranga pa naniže, a pobednik kao nagradu dobija učešće u nacionalnom kupu Škotske. 

Talbot se takođe može pohvaliti i trofejima u Južnom Čelendž kupu (1), sedam titula Premijeršipa Zapadne lige, Kupa Zapadne Škotske (12), dva trofeja Zapadnog Liga kupa, Prve divizije Ejršira (11), čak 15 trofeja Kupa regije Ejršir, čak 11 Liga kupova Ejršira, te dvadesetak nižerazrednih kupova. Za amaterski klub, koji nikada nije bio ni blizu velike scene, uspeh vredan pažnje. Takođe, u ovom klubu igrao je i Bob Šenkli, stariji brat, legendardnog trenera Liverpula Bila Šenklija, što dodatno govori o značaju koji ovaj klub ima u škotskom fudbalu. 

Aflek Talbot, takođe je pre nekoliko sezona dobio nagradu od Škotskog FA, „Standard Quality Mark“, odnosno priznanje za kvalitetan rad sa mladima i organizaciju kluba . Klub je proširio svoj omladinski pogon, omogućavajući mladim igračima da se razvijaju sa ciljem da se integrišu u seniorski tim. 

Aflek Talbot, je klub koji dolazi iz malog sela, od svega tri i po hiljade stanovnika, poznatog po rudarskoj industriji. Kao i svi klubovi koji dolaze iz industrijskih mesta, i Talbot se kroz istoriju suočavao sa brojnim izazovima, naročito u vremenima teških ekonomskih kriza. No, ljubav lokalne zajednice, kao i uspesi na terenu uspeli su da klubu nametnu status kultnog. Ni mala populacija mesta, ni neinteresantnan rang takmičenja, nisu sprečili značajan broj gledalaca, što lokalaca što turista, pa atmosfera na njihovim utakmicama često nadmašuje i mnogo veće klubove i rang takmičenja. Zbog toga je, Aflek Talbot, verovatno najveći amaterski klub na svetu, za koji do sada niste čuli.