Engleski fudbalski klubovi odavno su poznati po svojoj tradiciji i dugovečnosti, mnogi su nastali još u 19. veku. Uspesima na domaćoj i međunarodnoj sceni može da se pohvali na desetine njih, ali ima i onih koji uprkos svojoj dugovečnosti ne mogu da se pohvale riznicom trofeja, odnosno jedino što im služi za pohvalu je njihova dugovečnost. Među takvim klubovima, nalazi se i junak naše današnje priče, ne toliko poznat široj javnosti (osim možda kladioničarima). U pitanju je Port Vejl (Port Vale) odnosno manji klub iz Stouka. 

Daleko od glamura i velike scene, iako njihov gradski rival jeste igrao na velikoj sceni, ali deceniju i više važio za sve sem za glamuroznu ekipu, po nižim profesionalnim ligama već duže od veka kalio se Port Vejl. Krajem devetnaestog veka, klubovi širom Britanije nicali su kao pečurke, a u gradu Stouku, koji je poznat po proizvodnji keramike, nastala su dva. Prvo je 1865. godine nastao poznatiji Stouk Siti, a nešto kasnije i Vejl. Međutim, iako u grbu stoji 1876 kao godina osnivanja, FA Engleske im to osporava. Najraniji tragovi sežu u 1879. godinu, ali prema zvaničnim papirima Port Vejl je osnovan tek u 20. veku, odnosno 1905. godine. Za razliku od svog gradskog rivala, koji igra u višim rangovima i ima veću prepoznatljivost, Port Vejl je poznat po svom autentičnom duhu, lokalnoj podršci i upornoj borbi u nižim ligama engleskog fudbala.

Jedna od zanimljivosti Port Vejla jeste činjenica da je to jedan od retkih engleskih klubova koji ne nosi ime po svom gradu. Klub je osnovan u oblasti Burslem, koja je deo šire regije Stouk na Trentu. Naziv Port Vejl ustvari predstavlja skup luka širom kanala Trent-Mersi. 

Port Vejl se danas takmiči u četvrtom rangu, odnosno Ligi 2, odnosno poslednjem profesionalnom rangu u engleskom ligaškom sistemu. „The Valiants“ kako je zvanični nadimak kluba, je klub sa najdužim stažom u profesionalnom fudbalu koji se nikada nije domogao prve lige. Između druge i četvrte lige balansiraju već 113 godina, što dovoljno govori koliko njihovi navijači sanjaju plasman u Premijer ligu. Ali, to barem kako sada stoje stvari, neće doći skoro. 

No, iako nisu atraktivan klub, ne privlače armiju navijača širom sveta, Vejl ima jako uporište u svom gradu, a lojalna publika ih izdvaja od brojnih prosečnih klubova u ligaškom sistemu. Vejl Park (Vale Park) ima kapacitet od oko 15.000 gledalaca, što nije malo za ekipu koja nikada nije igrala na najvišem nivou. Solidna je i posećenost njihovih utakmica na domaćem terenu, u proseku ih gleda između pet i šest hiljada gledalaca što je oko trećine kapaciteta. „Valiantsi“ mogu da se pohvale nekim poznatim imenima među svojim navijačima. Sigurno najpoznatiji među njima je planetarno popularni pevač Robi Viliams. Viliams je čak jedno vreme bio i većinski akcionar kluba, a uspeo je da im podigne popularnost tako što je za popularnu video igru „Fifa“ izdanje iz 2000. godine snimio pesmu „It's Only Us“, a Port Vejl je bio ubačen u igricu u sekciji „Rest of the world“. Među poznatim navijačima, tu su i nekadašnji BBC-ev voditelj Džonatan Vilks, kao i legenda pikada Fil Tejlor. Tejlor je čak 16 puta osvojio svetski kup u tom sportu. Engleski reper Sajmon Veb takođe je veliki navijač, a čak je i u mlađim danima nastupao za Port Vejl. 

Najveći rival Vejla je naravno, ranije pomenuti Stouk. Velika mržnja vlada između ljubitelja dva kluba, mada kroz istoriju sastali su se u svega 44 navrata, tome je najviše doprinela razlika u ligama u kojima nastupaju. Rivalstvo dve ekipe iz Stouka, rangirano je kao 28. po redu važnosti u engleskom fudbalu. Još jedno značajno rivalstvo imaju sa Kru Aleksandrom (Crewe Alexandra), klubom neobičnog imena, a to rivalstvo razvilo se zbog blizine, kao i čestog igranja u istom rangu. Kada je reč o rekordima, imaju samo jedno drugo mesto u drugom rangu, jednom su igrali polufinale FA kupa i to je to. Mada, kao nijedan klub u Engleskoj, a teško i šire, mogu da se pohvale nastupima igrača koji su u narodu poznatiji kao „one man club“ što je svakako retkost u današnjem fudbalu. Najdugovečniji igrač je Roj Sproson koji je za klub nastupio čak 842 puta, od čega 837 puta kao starter. Sproson je za Vejl igrao čak 22 godine, od 1950 pa sve do 1972. godine. Na kraju vodio ih je i kao menadžer, tri sezone 1974-1977. No ni to nije kraj, njegov bratanac, Fil Sproson, nastupio je čak 500 puta za klub, pa se tako rame uz rame svrstao sa stricem. Mora se priznati ovakve priče prava su retkost u fudbalu. 

Dakle, Port Vejl je klub koji simbolizuje radničku klasu i lokalnu zajednicu. Port Vejl je porodična tradicija, uprkos lokalnom rivalu koji je daleko iznad. Iako nije glamurozan i ne igra u Premijer ligi, Port Vejl je primer autentičnog engleskog kluba koji opstaje zahvaljujući strasti svojih navijača i ponosu lokalne zajednice. Za one koji vole iskren, borbeni fudbal, Port Vejl je klub koji zaslužuje poštovanje.